Suzana, pet godina starija sestra, bila je prvi objekt mojih masturbacijskih fantazija, prva ženska koju sam vidio golu uživo kako se kupa ili masturbira, kako se sexa i na koncu, skoro najzgodnija i najbolja jebačica koju sam imao. I najrazvratnija i najmaštovitija. To se jednostavno moralo dogoditi. Da ne dužim, prelazim odmah na stvar.
Možda je trebalo još davno da svoje incestuozno iskustvo ispričam psihijatru. Zajedno sa svojom milom sestricom Suzanom. Tzv. “ozbiljna razmatranja pitanja incesta” iz pera stručnjaka koje se može naći na Internetu stvari uglavnom privode u psihijatrijsku ordinaciju ili u sud zbog seksualnog nasilja u porodici. No, sve što sam ja doživio, a što je bilo ili mirisalo na incest nije bilo nikakvo nasilje (naprotiv, esktazično uživanje) niti ludilo. Vrijeme uzavrelih hormona, nezadovoljenih strasti i otkrivanja granica seksualnosti učinilo je da drčnije osobe ostvare nešto o čemu najveća većina samo mašta. Poslije svega što sam čuo od drugih i sam doživio sa svojom sestrom, poslije sexa sa sličnim parovima, lezbo-sestrama i raznim nećakama-nećacima, svastikama… (opisanim u serijalima o Verici i “U sestrama do jaja”) ne sjećam se da je bilo ikad ikakve štete. Samo fino, do krajnjih granica dovedeno uživanje. Čemu onda psihijatri?
Nikog ne pitam, samo vam stavljam “bubicu” u glavu – zar nikad niste maštali o sexu sa zgodnim bratom, rasnom sestrom kojoj ste inače virili kroz ključaonicu, tetkom, rođakom… Dobro, možda i sa mamom čiju ste dojku prvu stavili u usta, tatom na čijem ste koljenu cupkali (mada mi ove roditeljske kombinacije zbog generacijske distance nisu bliske). Samo pogledajte ankete na Voajerima o incestu… koliko ljudi želi I mašta o incestu. Priče o incestu su na drugom mjestu po učestalosti I najčitanije. Dakle, skoro svakom se to muva po glavi. Meni se i desilo.
