Privatni časovi sa transicom 1.deo

Danko nije baš znao kako da se nosi sa tim. Planirao je miran zimski raspust. Spavanje do podneva, previše gledanje televizije i jedenje tona brze hrane. Takve stvari. Imao je cele dve nedelje slobodno do početka novog semestra na fakultetu. Kažu da život postaje bolji posle srednje škole. To nije bio slučaj sa Dankom. Stvari su bile iste. Bio je introvertan, stidljiv i samosvestan; osobine koje nisu doprinosile sklapanju prijateljstava.

Dankovi planovi za zimski raspust su se srušili ranije tog dana kada mu je mama rekla da je angažovala privatnog učitelja. Ocene su mu bile loše. Nije bio nimalo oduševljen time ali nije mogao da urazumi mamu. Danko je znao da je njeno srce na pravom mestu. Jednostavno nije razumela da su on i njegova mlađa sestra Emilija toliko različiti. Emilija je bila naivna, ali se istakla u školi i sticanju prijateljstava.

Njegova mama je oberučke prihvatila priliku da angažuje nekoga da mu pomaže kada joj je prijateljica preporučila. Zvala se Martina. Bila je na master studijama na obližnjem fakultetu i novac bi joj dobro došao. Danko je osetio malo veću paniku kada je shvatio da će mu tutor biti devojka samo nekoliko godina starija od njega. Ta panika se pogoršala kada mu je mama rekla da će doći sutra ujutru.

Danko je sredio svoju sobu najbolje što je mogao. Sa svakom sekundom koja je prolazila na njegovom satu, osećao se sve zabrinutije. Čuo je mamu kako zove uz stepenice. Rekla mu je da je Martina upravo pozvala i da će biti ovde za pet minuta. Danko je položio knjige i sveske na sto preko puta kreveta, a zatim seo. Prošlo je par minuta pre nego što je čuo kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju, zatim kratak razgovor i konačno glasne korake uz stepenice.

Danko je otvorio vrata svoje sobe. Vratio se na stolicu baš kada je Martina ušla. Danko je zamišljao mršavu sitnu devojku sa pegicama i naočarima, klasičan tip štreberke. Umesto toga, ovo je bila samouverena, razvijena, lepa mlada žena koja je ušla u njegovu sobu. Dankovo srce je brže kucalo. Nije očekivao ovakvu damu. Martina je morala biti za glavu viša od njega, imala je šira ramena i snažnu figuru.

Da, Martina je bila i fizički i seksualno zastrašujuća! Njena košulja i uske farmerke nisu nimalo sakrivale njene obline. Pružila je ruku i rekla: „Zdravo Danko. Verovatno već znaš da sam ja Martina. Tvoja majka mi je rekla za probleme koje imaš sa određenim predmetima. Kolokvijumi nisu baš sjajno prošli, a? Jesi li spreman da počnemo?“

Danko je podigao vilicu sa poda da se rukuje sa njom i promrmlja nešto nerazumljivo kao odgovor. Njena ruka stegla se oko njegove čvrsto i osetno. Kikotala se zbog njegovog znojavog dlana, a zatim zatvorila vrata. „Ja, hm, ne znam odakle želiš da počnemo?“ – upitao je stidljivo.

Martina je pogledala po sobi. „Je li to novi Assassin’s Creed? Hajde da počnemo sa tim“, njen profesionalni ton je nestao. Prigurala je stolicu do televizora i zgrabila kontroler, a zatim uključila konzolu. Njena iznenadna promena ponašanja bila je nešto poput šamara za Danka.

„Zar ne bi trebalo da mi pomogneš oko ovoga? Mislim, moja mama te plaća, zar ne?“

Martina je pogledala Danka tako samouvereno da se momak bukvalno uplašio na trenutak. „Očigledno nikada nisi bio na privatnom času. Dakle, moram te prvo malo upoznati. U suprotnom ovo ne bi funkcionisalo. Zato se samo smiri, opusti se, sedi i hajde da se malo igramo.“

Dok je on stajao zbunjeno, gledajući ovu bujnu damu, pitala ga je: „Hej, koliko si težak?“

„Šta?“ bio je zbunjen njenim pitanjem jer je došlo potpuno iznenada.

„Ne možeš imati mnogo više od 60 kilograma.“

„Šezdeset-sedam“, rekao joj je odbrambeno.

„Možda zajedno sa krevetom“, nasmejala se, a zatim ponovo usmerila pažnju na ekran.

Martina je započela novu igru i preskakala svaku scenu koju je mogla, kako bi prešla na deo gde bi upravljala karakterom. Danko nije bio srećan što je ovako proveo dan svoje zimske pauze. Prebirao je po knjigama, ne znajući šta da radi sa sobom. „Jesi li prešao ovaj deo?“ Martina je konačno prekinula tišinu. „Stalno me ubijaju.“

Danko je posmatrao šta radi na ekranu. Martini je jezik virio iz desne strane usta dok je pokušavala da izbegne neprijatelje. Prsti su joj grozničavo gnječili dugmad. „Mislim da moraš da se sakriješ neko vreme ili će te ubiti“, konačno joj je rekao Danko.

Prošlo je još nekoliko minuta pre nego što je Martina naglas razmišljala: „Kako to da niko ne trepne okom kada neko padne sa zgrade u kolica puna sena?“

„Zato što inače ne bi imali igru“, odgovorio je.

„Živa istina.“ Martina je pauzirala igru i rekla mu: „Idi mi donesi nešto da gricnem.“

Danko je iskoristio pauziranje igre kao priliku da pita: „Zar nećemo ništa da radimo? Zato si ovde… zar ne bismo trebali…“

„Danko, neću ponavljati. Rekla sam, donesi mi nešto za užinu“, prekinula ga je oštrim tonom u glasu.

Zacrveneo se: „Slušaj ti, nisam ti ja ni sobarica niti kuvar!“, naježio se Danko. „Idi dole i uzmi sama ako ćeš samo ceo dan da igraš Assassin’s Creed“

Martinina reakcija nije bila onakva kakvu je očekivao. Osmehnula mu se, pokazujući svoje biserno bele zube. „Pokazuješ malo drčnosti. Pokazuješ svoj stav, zar ne? Iznenađena sam. Nisam to očekivala.“ Njen ton je bio gladak i komplimentan.

Danko je i sam pokazao blagi osmeh i tada se Martinino ponašanje iznenada promenilo. Njen ton je ponovo bio oštar kad ga je zgrabila za ruku i rekla mu: „Ako ne siđeš dole i ne spremiš mi nešto za jelo odmah, pozvaću tvoju mamu i reći joj da odbijaš da radiš. Nisi me slušao, a onda si se navukao na tu svoju igru!“

Danko se smrznuo. Njegova mama će verovati Martini, a ne njemu. To je bilo to,bio je u zamci i morao je da prihvati poraz. Danko ju je nevoljno pitao šta želi, a ona je odgovorila: „Iznenadi me.“

Njegova mama je bila u dnevnoj sobi vredno zaposlena dok je on vadio činiju iz ormarića. „Kako ide dušo?“

Danko je znao da će Martina lagati i na kraju ga uvući u nevolju, pa je odgovorio: „Dobro. Samo nešto uzimam i vraćam se na posao.“ Mrzeo je što je morao da donosi tanjir sa hranom Martini. „Evo ti“, hladno joj je rekao. Danko je zgrabio jednu od svojih knjiga i bacio se nazad na krevet. Martina je prelistavala njegovu kolekciju igara tokom narednih nekoliko sati.

Bila je prava kučka prema njemu, ali Danko je osetio da ga ona privlači uprkos svemu tome. Iako se tako loše ponašala prema njemu, ona je i dalje bila lepa devojka i bila je baš tu, u njegovoj sobi u koju ni jedna devojka nije nikad ušla, ako ne brojimo članove porodice. Ipak, nije mogao a da ne bude srećan kada je Martini isteklo vreme. Sišli su dole i njegova mama ih je pozdravila.

„Oh, vas dvoje ste tako dugo radili zajedno. Martina, moraš da ostaneš na večeri. Insistiram.“

Danko je naćulio uši. Hteo je da protestuje, ali nije mogao. Martina se osmehnula mami i odgovorila: „To zvuči divno. Hvala vam.“

„Samo javi tetki da si ostala, nemoj da žena brine.“

Martina je pomogla Dankovoj mami da postavi sto. Kikotale su se i šalile zajedno na način koji je ostavio Danka da besni. Konačno mu je mama rekla: „Idi po sestru. Spremne smo za jelo.“ Malo posle pet sati, svo četvoro su sedeli za stolom. Martina se predstavila Emiliji i njih tri su razgovarale. Danko je bockao u svoj tanjir. Jedva je dotakao hranu.

„Ideš na FTN?“ upitala je njegova sestra Martinu.

Martina je spustila viljušku i otpila gutljaj. „Mhm. Na masteru sam tamo.“

„Ne poznajem nikoga sa tog faksa.“

Danko je mrmljao u sebi, očigledno nezainteresovan za razgovor. Martina je odgovorila: „Znaš, rado bih ti pokazala okolinu ako budeš želela.“

Danko je podigao pogled ka njoj. Šta dođavola radi? Primetio je da ga mama posmatra i zato se smirio.

***

Mama je zakazala još jedan sastanak za prekosutra. Izgledalo je da Danko nije mogao da pronađe izlaz. Probudio se tog jutra, nadajući se da je možda pao veliki sneg dok je spavao. Prišunjao se prozoru i video da tokom noći nije pala ni pahulja snega. Tokom doručka je odlučio da je najbolje da se ne svađa. Neka Martina igra video-igre i jede kada traži, rekao je sebi. Predao se.

Do ranog popodneva ponovo je počeo da razmišlja o Martini. Ali ovog puta njegov hormonski opterećen um je razmišljao o njenom telu. Gledajući pored njene nametljive, grube ličnosti, ona je morala biti najzgodnija devojka sa kojom je ikada proveo toliko vremena. Iako je odbijao dobrih sat vremena da se dotakne, izgubio je kontrolu i počeo je da masturbira u svojoj sobi, razmišljajući o njenom obilnom telu i maštajući o načinima kako bi on mogao da nju kontroliše umesto obrnuto.

Ubrzo je čuo zvuk koraka dok se penju uz stepenice. Nosila je crveni džemper koji joj je prilično čvrsto pristajao preko sisa i crne helanke. Danko je imao kontroler na stolici gurnutoj do televizora i razne grickalice. Želeo je da ovo učini što jednostavnijim. „Hajde da igramo košarku“, rekla je neočekivano.

„Košarku? Ne želim. Napolju je ledeno.“

„Ne budi beba. Imaš koš na garaži, zar ne?“

„Da“, odgovorio je Danko. „Moj tata je to postavio pre nego što je otišao.“

Martina je, sa iznenadnim interesovanjem, upitala: „Znači, tvoja mama je razvedena. Sama je?“

„Da.“ Danku je bilo vidljivo neprijatno zbog pitanja. „Kako ćemo igrati košarku kada te plaća da me podučavaš. Moja mama je dole!“

Martina je otvorila ormar bez pitanja i izvukla jaknu. Bacila ju je na njega. „Obuci ovo bebice mala. Ne brini za mamu. Rekla sam joj za sjajnu rasprodaju u centru grada. Emilija i ona će biti odsutne satima.“ Ulazna vrata su se zalupila samo nekoliko sekundi nakon što je Martina završila sa govorom. Danko je nevoljno obukao jaknu.

Nije bio dobar u sportu, a košarka nije bila izuzetak. Pored toga, Martina je bila praktično za celu glavu viša od njega. Nije želeo da izgubi od devojke. Danko je smislio brzu igru, koja bi mogla da ograniči njegovu sramotu. Izašli su napolje. „Hoćeš li da igramo amerikanaca?“ upitao je.

„Jedan na jedan“, rekla mu je na način koji nije ostavljao prostora za pregovore.

Snažno je gurnula loptu u Dankove grudi. Prošlo je samo oko deset minuta pre nego što je Danko utrnuo. Ne od hladnoće, već od njenog brutalnog ponašanja. Maltretirala ga je. Gurala ga je i fizički dominirala u svakom smislu te reči. Dankova odlučnost da drži jezik za zubima iz straha da će ga staviti u vruću vodu sa njegovom majkom bila je u opasnosti.

U jednom posedu, Danko je završio na podu. „Mislim da bi trebalo da ti dodelim deset poena, previše si mekan bebice.“ – likovala je sa širokim osmehom. Danko je promrmljao nešto gadljivo dovoljno tiho da je znao da ga neće čuti i uzeo je loptu. Počeo je da dribla. Martina je gurnula svoje telo u njega na takav način da nije mogao da je prođe. Gurala se u njega tako snažno da je pao unazad na zadnjicu.

„Faul!“ konačno je viknuo.

„Ne vidim sudije.“ Martina mu je uzela loptu iz hvata. „Igramo po pravilima ulice“, rekla mu je.

„Pa šta treba da radim kada me fauliraš?“ Ustao je sa zemlje.

„Ako te fauliram, onda uzvrati faul, bebice“, nasmejala mu se. Danko je zasukao rukave i spremio se da igra fizički. „Ali zapamti“, Martina je počela da dribla loptu, dok su joj sise hipnotično podskakivale, „ako me fauliraš, najebo si. Hajde. Samo napred.“ Martina mu se smejala u lice. Mahnula je prstom i rekla: „Bićeš u velikim govnima. Samo slušaj ovo: Gospođooo! Pomagala sam Danku oko matematike kada me je zgrabio za grudi! Dala sam mu šamarčinu u deliću sekunde!’“

Danko je jedva mogao da podnese arogantni osmeh koji je prekrivao Martinino lice. „Prihvatila sam ovaj posao samo da zaradim malo dodatnog novca za svoju tetku. Za moju staaaru tetku… a on me pipka! Zamislite to!“

Danko je oteo loptu Martini. Podigao se da šutira, ali Martina mu ju je izbila iz ruku. Danko je ponovo dotrčao do nje i počeo da dribla, dok je ona bockala loptu iz svih uglova. Danko joj je bio leđima okrenut kako bi držao loptu što dalje od domašaja. Njegova zadnjica se trljala o prednji deo njenih helanki i tada je prestao da dribla. Skamenio se u mestu! Njegova zadnjica je pritisnula debelu palicu u njenim gaćama!

Danko se zamrzao na mestu, njegova zadnjica je i dalje bila u kontaktu sa misterioznom drškom. Bio je toliko šokiran da mu je trebalo nekoliko sekundi da sve shvati. Martina je imala kurac! Definitivno kurac. „Hoćeš li samo tako stajati ili planiraš da mi plešeš u krilu?“ Martinin bestidan smeh vratio je Danka u polusvest. Skočio je napred, lice mu je gorelo crveno.

„Ti si … !“ zakukao je.

„Imaš neki problem? Hajde, reci celom komšiluku.“ Martina je delovala izuzetno opušteno. Podigla je loptu, driblala je i bacila kroz obruč. A onda, u promeni ponašanja, upitala ga je pretećim glasom: „Imaš problem sa tim?“ Danko je slegnuo ramenima. Čak i da je imao, ne bi mogao da joj to prizna. Zapravo, ranije tokom dana masturbirao je misleći na nju! Sve ovo je bilo previše za podneti.

„Ne. Nemam nikakav problem“, brzo je odgovorio.

Vratili su se unutra. Martina je pregledala njegovu kolekciju CD-ova a Danko se zatekao kako je gleda po telu. Kako može imati kurac? Da, bila je veća od većine devojaka, ali je bila i zgodna. Ne bi verovao da nije video – ili bolje rečeno, osetio. Kako može imati kurac i sise koje tako izgledaju, pitao se. To dvoje ne ide zajedno?

Dok su mu misli lutale, Martina je upitala: „Jesi li ikada pušio kurac?“ Još jedno od njenih iznenadnih pitanja izbacilo je Danka iz koloseka.

„Ne! Nikad to nisam uradio!“ Pokušao je da smiri nervozu, rekavši joj: „Zaista si luda. Ponekad pitaš najluđe stvari. I ne planiram to da radim.“

„Polako dečko“, rekla mu je kao da nije mislila ništa od toga. „Hoćeš da kažeš da te nikada nisu jebali u guzu?“ upitala je na podjednako šokantan način.

Danku je pogled pao na njeno međunožje, a zatim se vratio na oči. „Ne, ne! Strejt momci to ne rade!“

„Bože kako samo nervozni. Samo sam započinjala razgovor.“ Dankova majka i sestra su se vratile kući ubrzo nakon toga. Martina je ustala da ode, ali se onda nagnula prema Danku i primetila: „Kladim se da sam ti se guza stegnula kada sam te pitala da li si ikada bio jeban.“ Martina se osmehnula i izašla iz njegove sobe, njena obla ženstvena zadnjica se njihala sa svakim korakom.

Slušao ju je kako silazi niz stepenice, a zatim su njegova mama, sestra i ona razgovarali dobrih deset minuta u hodniku dole pre nego što je konačno otišla. Činjenica da Martina ima kurac, a zatim i stvari koje ga je pitala, još uvek su mu se motale po glavi do večere. Njegova mama i Emilija su razgovarale. Danko nije čuo ni reč o tome dok mu sestra nije rekla: „Poneću ih sa sobom kada počnu predavanja. Martina će me provesti po svom faksu.“

„Ta devojka je tako fina. Oduševljena sam što smo je pronašli“, odgovorila je njegova mama. „Danko, jeste li vas dvoje imali produktivan dan danas dok nas nije bilo?“

„Jesmo mama. Prvo me je bacala okolo igrajući košarku. Onda sam saznao da ima KURAC! Onda mi je postavljala svakakva pitanja poput: ‘Jesi li ikada bio jebana u dupe?’ Zaista produktivan dan“, zamišljao je Danko sebe kako govori. Umesto toga, promrmljao je: „Onako.“

Kraj 1 dela