Moj profesor klavira voli stopala 1deo
Nakon što sam završila osnovnu školu, moji roditelji i ja smo se preselili iz Srbije u Sjedinjene Države jer je moj tata preuzeo novu poziciju u kompaniji u kojoj je radio. Jezik engleski sam znala prilično dobro i to nije bila prepreka. Naravno, bilo je dosta kulturnih razlika na koje sam se morala naviknuti tokom vremena, ali generalno mi se dopalo u novoj zemlji. Nastavila sam svoj glavni hobi, sviranje klavira, i imala sam časove nekoliko puta nedeljno, postajući prilično vešta u tome.
Upisala sam posle srednje škole muzičku akademiju da nastavim sa sviranjem klavira i na kraju postanem profesionalni muzičar. Imala sam 18 godina ali akademija je bila daleko od kuće pa je bilo veoma teško odvojiti se od roditelja, ipak, trudila sam se da sve postignem. Pored redovnih predavanja, imala sam i privatne časove kod profesora klavira sa akademije. On je bio prilično visok čovek oko pedesetak godina, i u početku je delovao prilično prijateljski nastrojen prema meni.
Voleo je kako sviram klavir i bio je željan da mi i privatno predaje i da me podigne na viši nivo tehničkog i muzičkog izražavanja. Ali kada sam nakon nekoliko meseci počela da posustajem jer su mi roditelji mnogo nedostajali, primetio je nedostatak inspiracije i napretka, i postajao je sve nestrpljiviji, pa čak i ljut na mene, do te mere da me je vređao i ponižavao tokom časa. Ti dani su mi bili veoma teški i bila sam na ivici da potpuno napustim privatne časove, čak i akademiju.
Na kraju, ipak, sa nekim dodatnim društvenim aktivnostima, uspela sam da se vratim na stari put i ponovo počnem sa vežbama klavira i razmišljanja o svom cilju. Ali moj profesor mi u tom periodu nije pomogao. Bio je užasan pedagog, striktni profesionalac prepun ega i gordosti. Nisam zla devojka ali zaista sam želela da mu vratim, da mu napakostim! Tada sam čula glasine od kolega da gospodin Maršal, moj profesor klavira, ima neki fetiš prema stopalima.
To su sve bile glasine i tračevi, ali ja sam danima razmišljala o tome. To je bilo prilično čudno, i odlučila sam da proverim da li su te glasine istinite ili ne. Za sledeći privatni čas, radikalno sam promenila odeću i obukla prilično otkrivajuću crvenu haljinu, sjajne bele providne hulahopke do struka i crne baletanke. Zapravo, da bi moj test bolje funkcionisao, stigla sam u svojim patikama i presvukla sam se u baletanke pravo pred njegovim očima.
„Izvinite, mnogo mi je udobnije u njima, ali one nisu baš za šetnju“, rekla sam, pokušavajući da objasnim zašto se preobuvam.
„Sasvim razumljivo“, rekao je gospodin Maršal, dok je pažljivo gledao moju novu odeću.
Tiho sam se osmehnula, uživajući u uticaju koji je moja seksi odeća već ostavila na njega. Zatim sam se pravila da imam problema sa obuvanjem i pitala ga da li bi mi pomogao da ih obujem. Lice mu je izrazito pocrvenelo kada je čuo ovaj predlog. Tada sam i sama uzdahnula. Delovalo je da su glasine o njegovom fetišu na stopala i više nego istinite.
Gospodin Maršal mi je prišao, kleknuo ja jedno koleno i čvrsto mi držao desnu baletanku na mestu kako bih mogla da uvučem stopalo u nju. Ali imala sam još jedan trik u rukavu i podigla sam stopalo blizu njegovog lica, dozvoljavajući mu da direktno pomiriše. Ruke su mu drhtale dok je udisao miris mog desnog stopala. Oči su mu bile potpuno uprte u moje noge i stopala u hulahopkama.
„Profesore? Jeste dobro? Mislila sam da ćete mi pomoći da se obujem…?“ zadirkivala sam ga piskavim glasom.
Trgnuo se, kao da se budi iz transa. „Oh, khm… izvinjavam se koleginice.“ Uzeo je moje desno stopalo u svoje ruke i polako ga namestio i smestio u baletanku.
„Hvala vam“, rekla sam, „a sada drugo stopalo…“
Igrala sam istu igru njuškanja sa njim koristeći svoje levo stopalo u hulahopkama, i ovog puta sam mu čak dodirnula i lice njime, veoma nežno jedva osetno ali dovoljno da osetim njegov drhtaj. Njegovo lice je sada imalo boju zrelog paradajza, disao je teže, njegovo uzbuđenje je bilo potpuno očigledno.
Ponovo, uz izvinjenje, uzeo je moje stopalo u svoje blago znojave dlanove i pažljivo ga smestio u obuću. Zahvalivši mu se, sela sam na klupu za klavir i mrdala stopalima neko vreme, kao da pokušavam da ih savršeno uguram. Gospodin Maršal je gledao, gotovo u transu, i zaboravio zašto je ovde i zašto sam ja ovde. Trebalo mu je vremena da se oporavi. Mogli smo konačno da se bacimo na Šopena koji nam je bio u rasporedu za taj čas.
Pola sata nakon početka časa, pomenula sam da treba da posetim toalet. Ustala sam i krenula, ali sam otvorila i zatvorila vrata kupatila a da zapravo nisam ušla unutra. Umesto toga, polako i tiho sam se vratila, vireći iza ugla da vidim šta će moj profesor klavira raditi. Nije bilo toliko veliko iznenađenje kada je prineo obe moje patike nosu i duboko udahnuo, udišući oštre mirise. Zatim ih je približio još više licu, stavljajući nos što dublje je mogao, prvo u jednu, pa u drugu, verovatno da jače oseti miris.
Takođe sam primetila da mu se kurac u pantalonama povećao i učvrstio, a boja lica mu je ponovo poprimila crvenu boju od ranije. „Khm-khm… Gospodine Maršal, je li nešto upalo u moje patike?“
Naglo sam ušla u sobu i suočila se sa njim, na njegovo iznenađenje i zbunjenost. „Koleginice.. ja… ovaj…“ zamucao je. „Nije, nije… samo sam želeo da ih pomerim u stranu da ne smetaju, to je sve…“ Pokušao je da se izvuče iz nevolje.
„U redu“, reagovala sam opušteno u početku, pretvarajući se da razumem, „..ali izgledalo je kao da nešto tražite u njima?“
„Ah, pa da, zapravo, unutra je bila… da, upala je maramica koju sam pokušao da izvučem…“ Njegovi izgovori su bili kretenski i nerealni.
„Maramica?“ upitala sam nevino. „Mogu li da je vidim…?“
„Izgleda da je ispala negde.“
Počela sam da se okrećem i gledam po podu: „Ne vidim ništa na podu…“ Gospodin Maršal je samo stajao tamo sa crvenim licem i erekcijom, kao tinejdžer koji je uhvaćen u nevaljalom činu. Sada sam ga pogledala, pravo i direktno u oči zbunjene, napravila dva koraka ka njemu i stavila ruku na kuk. „Gospodine Maršal. Zašto mi ne kažete istinu. Videla sam kako njuškate moje patike i gurate nos veoma duboko u njih. Pritom, po načinu na koji ste rukovali mojim stopalima, sasvim je jasno da ste… nevaljali profesor.“
On je stajao ispred mene kao mermerna statua, nesposoban da kaže ni reč. Smeškala sam se, sela na klupu, prekrstila noge i uzela telefon, nešto što je veoma zabranjeno na časovima. Nije ni reč rekao. „Znate, gospodine Maršal, kada bih napisala na društvenim mrežama…“
„Koleginice…“ – uplašeno je rekao.
„Šta je bilo? Ne želite da svi saznaju da ste zavisnik od stopala?“
Gospodin Maršal je po prvi put ikada izgledao veoma uplašeno. Imala sam ga tamo gde sam želela. Ustala sam, namerno mašući telefonom znajući da ga to užasno nervira, i stala pred njima. Gledala sam ka nebu jer je bio za dve glave viši od mene. „Znate gospodine Maršal, postoji jedan izlaz…“
„Postoji?“ – glas mu je drhtao.
„Mhm… klekni!“ – viknula sam a on se trznuo.
Užasnuo se moje naredbe. On je čovek koji je uvek bio glavni, uvek vodeća figura, intelektualac kojem niko nije smeo da govori šta da radi. A sada, pred njim je stajala mala tinejdžerka koja je držala sve adute u šaci! Ali koje su mu bile alternative? Nikada ne bi dozvolio da bude javno ponižen i da svi na akademiji znaju za njegov fetiš na stopala. Glasine su jedno, ali dokazi su nešto potpuno drugo. Njegov ugled bio bi uništen.
Naravno, morao bi da se povinuje, zaista nije imao izbora. Progutao je pljuvačku i kleknuo preda mnom. Smeškala sam se bezobrazno. „Skidaj tu odeću bedniče!“ – viknula sam glasnije nego ranije. Gospodin Maršal se nije pomerio, nije ni disao, gledao me je poniženo i uplašeno… ali kurac mu se nije spuštao, naprotiv, izbočina je postala veća.
„Ne volim da se ponavljam. Skidaj svu svoju odeću… ODMAH!“
Konačno, moj profesor rob je počeo polako da skida jedan komad odeće za drugim. Kada je bio obučen samo u donji veš, malo sam se nasmejala, da pojačam njegovu sramotu, ali sam mu svojim strogim pogledom pokazala da se ovde ne zaustavlja već da ide do gola. Pritom, bila sam prilično željna da vidim šta to krije ispod. Nakon što je skinuo donji veš ispred mene, izgledao je bespomoćno i još više postiđeno, ali je sigurno znao da nema drugih opcija.
Priznajem, njegov penis bio je… veoma impresivan. Uredno izbrijan sa nabreklom glavom, telo debelo i prožeto venama uz jaja koja su se skupljala od uzbuđenja. Da li je bio dugačak? Onako, ne baš, malo ispod proseka ali neverovatne simetričnosti i glatkoće. „Ispod klavira!“ naredila sam čvrsto. Bio je dobar rob i radio je kako sam mu rekla, a ja sam uživala u pogledu na njegov mali ali debeli kurac.
„Nastavljamo li čas?“
„Naravno… ah… da, Šopen…“ zamucao je moj profesor rob, potpuno rasejan svim događajima u proteklih nekoliko minuta. Nije bilo ostalo još puno vremena i sledeći učenik bi mogao da ga vidi u ovom veoma kompromitujućem položaju ukoliko bi došao malo ranije na svoj čas. Umesto da sviram klavir, koristila sam stopala da „sviram“ po svom profesoru. Bockala bi ga prstima, gazila po nogama, na kraju sam se čak prebacila i na njegov kurac, u početku ne vršeći previše pritiska.
Moj rob je pokušao da se odmakne ali sam mu čvrsto zabranila da pomera telo dok su moje baletanke sve jače i jače gnječile njegov kurac. Zatim sam se izula i nastavila tretman kurca za svog roba koristeći svoja stopala obučena u hulahopke. Pre-sperma je sada izlazila iz njegovog vrha. Morala sam da budem oprezna da ga ne dovedem preko ivice jer to definitivno nije bio deo plana.
Trebalo je da bude uzbuđen, ali na kraju da ne dobije nikakvo zadovoljstvo od svega toga. Kada sam primetila da se moj profesor rob približava svršavanju, povećala sam pritisak svojih stopala, posebno koristeći nokte na nogama da mu bodem u telo, testise, kako bih mu pružila još mučenja koje je sigurno išlo daleko iznad svega što je doživeo u svom bednom životu.
Pogledala sam u telefon, čas je bio skoro završen. Nisam htela da ga izložim sramoti suočavanja sa sledećim učenikom u njegovom kompromitujućem položaju, pa sam objavila svom robu da ima tačno tri minuta da se obuče jer je čas skoro završen. Imao je veoma uplašen i prestravljen izraz lica, i ovog puta se obukao izuzetno brzo, do te mere da je izgledao pomalo neuredno. Takođe se blago stresao i pitao me da li može da koristi kupatilo, njegova bešika je verovatno bila u visokoj pripravnosti posle sveg tog zadirkivanja stopalima i cipelama, i velikodušno sam mu dozvolila.
Kraj 1 dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
