Ručak

I opet je ugrijalo od ranog jutra. Sjedim na fotelji, listam Sportske, a iz kuhinje dolazi miris variva od mahuna…

– Jeble je više mahune – promrsim u bradu i okrećem novu stranicu.

– Što si rek’o Miro? Da ti donesem novine? –

– Ma koje usrane novine – povisujem glas…
– Rek’o sam : jeble te više te mahune, eto što samo rek’o…- .

– Jebla tebe kladionica i teve i što sjediš tamo ko kakav tovar i čekaš šta ću skuvat dok se je ovde pržim…ma tovare jedan, da tovare, uh… –

Bacio sam novine, ustao s fotelje i ljuto uletio u kuhinju.

– Ma koga ćeš ti zvati tova… – i skoro se spotaknuo o vlastitu ženu koja se upravo sagnula ispred frižidera da izvadi peršin i završi ručak.

Stao sam trenutak i pogledao je onako sagnutu, s haljinom koja je jedva pokrila njenu poveću stražnjicu,spustio oči niz čvrste butine i jake listove…ma jeble je te mahune, a opet mi je dobra kad se tako sagne…pomislim u sebi, pa se brzo provučem između stola i peći da je uhvatim u toj sagnutoj pozi i malo počapam za te velike guzove…

Ona cijuknu, brzo se digne, okrene očima, i prije nego što je stigla reći „T“ već sam je stisnuo na kuhinjski element zavlačeći ruke pod haljinu, među noge, mokre od znoja i vreline…

– Ma kud ćeš sad na mene Miro? Bjež’, vidiš da ra…-

– Šuti Nado, šuti, nije turska sila, neće ti ručak prigorit, ajd’ lipa moja, šuti malo, šuti –

jebao sam je u kuhinjiGledam je onako raščupanu, sa čela joj se cijedi znoj, ljuta je na mene i vidim da će svašta biti, pa je poljubim u rumeni obraz i namignem joj, onako, kako ona voli. Ma moram joj ga stavit sada,moram, pa makar umro od vrućine, razmišljam dok me sa jedne strane grije lonac koji kuha, a s druge strane sunce koje se uvlači kroz napola spuštene rolete.

Ispod prozora prolazi auti, kamioni, autobusi, grad se topi pod srpanjskim suncem, a ja se topim nad njenim sisama…mislim si…ma pogane su te ljetne haljine, sa bretelama, više otkrivaju nego što skrivaju…ne dam joj da se pomakne, nego je još više stišćem, sudarajući se s njenim grudima. I dalje su čvrste i jedre, svijetlih bradavica, tako slatke, poželjne, prave sise. Praćen tom mišlju uzimam ih na kratko usta , prvo jednu , pa drugu…slane su od znoja, a ne smeta mi to…ljubim ih i gutam, a žena i dalje negoduje…

Znam ja da samo glumata, voli ona da je ja kad i kad tako iznenada pritisnem u kuhinjici, pa joj zavučem ruke u gaće…i onda znam da se pretvara kako joj se ne da, jer je i tamo dolje mokra, ali ne od znoja.

Vadim mokre prste, pa ih malo stavim u njena usta, da se proba, da vidi kako je fina, a onda ih poližem i ja i vratim nazad međ’ noge, da ih navlažim još malo. Sve je tako sklisko i toplo, mazim je, gurkam, razmazujem je njezinim vlastitim sokovima.

– Joj, ženo…jeble te mahune – govorim promuklim glasom dok ga vadim iz gaća. Hvatam je za guzicu, zabijam ga bez pitanja, brzo, do jaja…a ona mi se smije, gleda me u oči, oslonila se rukama na element da ne sklizne.

I meni i njoj se cijedi znoj sa čela. Svakim novim udarom sise joj se zanjišu, a kada to vidim, imam osjećaj kao da sam stavio prst u utičnicu. Stresem se i poludim, pa ga zabijem još jače i brže…i ajme…izgorit ću u ovoj jebenoj kuhinji, izgorit koliko je dobra…
– Jebalo te kuhanje po ovoj žegi…jebalo te..uf…- tepam joj na uho, a ona se besramno hihoće i stenje, izvija se na elementu, dok joj grudi plešu. Vidim da joj paše, pa na tren usporim.. znaš, da malo potraje, da mi ne ostane gladna…a ona me ljutito pogleda i naglo povuče k sebi

– Šta si sad sta’, tovare jedan ,a ? – govori mi strogo, a ja joj zatvaram usta vrelim poljupcem, nastavljajući po njezinom naređenju. Brzo i duboko, mokro…a i dalje je vruće, lonac kuha, na cesti neki majmun trubi, ja je jebem, ona vrišti i dahće.

– aaaj, kuvat ću ti mahune svaki dan, znaš, svaki dan…zlo jedno, mmmmmaaaa…ajde, dušo moja, ajde…-
Ljubim joj mokar vrat i molim Boga da me strefi infarkt od uzbuđenja. Gorim, bukti mi među nogama…rasprsnut će mi se, ajme…sve me boli koliko mi je tvrd…

– Ma kome ćeš ti kuvat ma’une, a? Kome, sunce ti tvoje -…govorim u bunilu dok iz mene štrca vruća sperma i zalijeva njenu nutrinu. Još nekoliko sekundi ostajem u tom položaju, pa se drhatvim korakom odmičem od svoje drage. Preda mnom je, raširenih noga na kuhinjskom elementu, slijeva joj se niz butine, vruća je, diše teško i isprekidano…nemoćno padam ispred nje, klečeći gutam njene sokove i proždirem rašireno međunožje. Ona ječi i cijuče, noge su joj na mojim ramenima, zatvorila je oči, zabacila glavu unatrag, a ja sam pohlepno nastavio gutati svoj današnji ručak, musav, znojan, mokar…gladan….

– Ima to da mi kuvaš svaki dan, jesi čula, a? Jel’ ti jasno, a ne mahune…jeble te mahune…- govorim joj umilnim glasom dok joj pomažem da stane na noge i vrati bretele na mjestu…posegnula je da obuče gaćice, a ja sam ih grubo strgnuo i bacio u kantu za smeće.

– To ti je za onog tovara, znaš…- a ona se samo nasmijala, izravnala haljinu i nastavila sjecaki peršin…

(Visited 487 times, 1 visits today)
Please complete the required fields.




loading

Post Author: Milichica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.