Mama je porno milf 1

Neupadljiva zgrada nalazi se na obodu centra grada. Nema mnogo ljudi na ulici, samo automobili prolaze. Biljana ulazi u predvorje. Napeta je, ovo joj je prvi put da je ovde. Glave se okreću kada prolazi, njena kancelarijska odeća uvek izaziva takvu reakciju, ali ona ignoriše sve to. Zgrada ima 12 spratova a ona traži specifičan Studio. Kada se vrata lifta otvore na 6. spratu, Biljana je zapanjena bezličnošću mesta.

Obuzeo ju je osećaj stomatološke ordinacije ili jeftine vladine zgrade. Na zidovima ima vrlo malo ičega, nekoliko ukrasa, nekoliko sedišta. Sekretarica srednjih godina sedi za stolom i pozdravlja je. „Dobar dan, mogu li vam pomoći?“

„Dobar dan, tražim Danijela. Mislim da radi u kompjuterskom odeljenju.“

„Naravno… kako se zovete?“

„Biljana.“

„Biljana, izvolite sedite. Javiću mu da čekate.“

Biljana seda, osvrćući se po bezličnom prostoru. Gledajući niz hodnik primećuje mnogo zatvorenih vrata. Dok čeka, jedna od vrata se otvaraju i dve žene u bikiniju zajedno odlaze u toalet dok ležerno razgovaraju. Oduzima joj se dah kada to vidi. Nikada se u životu nije osećala tako dezorganizovano i na nekoliko sekundi razmišlja o odlasku. „Možda je ovo bila loša ideja. Možda bi telefonski poziv bio prikladniji. Bilo šta, samo da ne budem ovde.“ – misli se u sebi.

Ustaje kada Danijel uđe u predvorje, sa potištenim izrazom lica mladića, kao da je uhvaćen u nekom nemoralnom delu. Kada su se našli licem u lice, Biljana pokušava da bude mirna. Ne želi da ga osuđuje. Samo želi da zna šta se dešava.

„Da li postoji mesto gde možemo da razgovaramo nasamo?“ pita ona.

„Da, možemo da razgovaramo u jednoj od kancelarija. Pratite me.“

Hodaju u tišini. Neprijatnost je opipljiva. Nijedno od njih ne želi ovaj razgovor, ali je neizbežan. Biljana se pita šta se dešava iza ovih zatvorenih vrata, ali što više razmišlja, to više ne bi želi da zna. Danijel pronalazi praznu kancelariju niz hodnik i oboje ulaze. Nikog drugog nema tamo. Ali to nije kancelarija. Beli zidovi, krevet sa ćebetom, sto i stolica. Ono što je najupečatljivije je to što postoji laptop povezan sa kamerom koja je usmerena ka krevetu.

„Dakle, ovo je ta visoko tehnološka kompanija o kojoj si mi pričao?“

„Izvini.“

„Trebalo je da budeš iskren sa mnom. Razumela bih.“

„Ne, ne bi razumela. Držala bi mi predavanja o moralu o etici o svemu tome.“

Biljana se trudi da bude profesionalno nastrojena. Bordel ili porno studio – šta god to bilo – nije dobro mesto za raspravu sa njenim sinom. „Da li si zadovoljan ovim… poslom?“ pita ona.

„Jesam mama, veoma. Upoznajem kul ljude. Mnogi moji prijatelji rade ovde. Plata je pristojna, ma i više od toga… ali znaš i sama da još uvek tražim drugi posao.“

„To je dobro, uvek si bio čarobnjak sa tim kompjuterima i elektronikom i šta već.“

„Hvala, ali ko zna, možda neću još dugo biti ovde.“

„Šta misliš pod tim?“

„Posao je zahtevan. Ovde postoji samo još jedan programer ali on je u stanju da sve vreme dovodi nove modele, tako da je dvostruko uspešniji od mene. Ja sam samo običan potrčko trenutno. Ne bi me čudilo da me otkače, a onda ću morati da se vratim kući… ako mi dozvoliš.“

„Ne budali Danijele. Uvek si dobrodošao kući. Volim te. Uostalom, nedostaješ mi.“ Uspeva da se osmehne.

Bio je zbunjen njenom smirenošću. „Hvala što me ne osuđuješ. Kad sam te video u predvorju, pomislio sam da ćeš poludeti i izderati se na mene.“

Biljana je duboko uzdahnula i prekrstila noge. „Ma neću. Sada si muškarac. Odrastao, sazrevaš… Moram da poštujem tvoje odluke.“

Osmeh mu je bio preko lica. „Hvala. To mi mnogo, mnogo znači.“

„A sada mi pričaj, ali bez patetike. To za moguće otpuštanje je bila istina ili?“

„Voleo bih da jeste. Šef me je obavestio da je to moguće ukoliko ne pronađem nove modele, to je u opisu mog posla.“

„Izvini na mom neznanju, ali zar ne bi mogao prosto da pronađeš devojke i žene na internetu? Ono kao objaviš oglas i to?“

„Ha, ti misliš da je to tako jednostavno? Oglasi su… specifični. Onaj drugi programer je fin i iskusan, u stanju je da upozna žene u klubovima, u kafićima… čak i u parkovima i ubedi ih da se zaposle ovde kao dodatni posao. To je ono što publika želi. Ne tipičan porno izgled. Nešto normalno, razumeš. Kao svakodnevne žene sa ulice… ali ipak seksi.“ Zastao je na sekundu. „Mama, da li mi stvarno vodimo ovaj razgovor?“

Oboje pokušavaju da suzbiju neprijatan smeh, ali humor se probija. Seks nikada nije bio nešto o čemu su razgovarali, a sada razgovaraju o unutrašnjem funkcionisanju posla koji se bavio porno devojkama. Biljana spušta dlan na njegovu ruku i umiruje ga. „Slušaj, lagala bih da kažem da sam zamišljala da će moj pametni sin raditi na ovakvom mestu… ali ti si ipak moj sin i ja želim da uspeš.“

Dok on tužno uzdiše, ona vidi mladića koji gubi nadu. Gde je onaj borbeni duh? Gde je momak koga je odgajila da bude jak, da se bori za svoje mesto, za svoje znanje? Ona se suzdržava da dalje pritiska sina. Odavno je odlučila da prestane da bude dosadna majka i da umesto toga postane roditelj koji će ga podržavati jer ga je njen stari pristup odbijao. Teško je odupreti se prirodnim navikama, ali je tako najbolje.

„Ako ovde ne uspeš, naći ćeš nešto“, kaže ona. „Ako ništa drugo, više si nego dobrodošao da se vratiš kući. Tvoji brat i sestra bi voleli da te opet imaju u blizini. Svaki dan pitaju za tebe otkako si se iselio.“

„Kako mi deluje, uskoro ću ponovo biti sa vama kući. Osim ako nemaš neke prijateljice ili nešto slično, teško da ću uspeti da se izborim sa normama.“

Biljana je zbunjeno pogledala u sina koji je tužno gledao u pod. „Prijateljice? Ne razumem, prijateljice za šta?“

„To je bila samo šala mama. Znaš, kao prijateljica koja bi mogla biti model i to… glupa fora.“

„Veoma glupa. Sve moje prijateljice su istih godina kao i ja.“

„Ne razumem?“

„Pa matore su sine.“

„Matore? To je zapravo poželjna demografska grupa.“

„Demografska grupa?“

„Ma žene tih godina, na to sam mislio.“

„Žene u kasnim četrdesetima?“

„Da mama, zrele žene su …. joj Bože, zašto uopšte vodimo ovaj razgovor?“

„Zato što sam dosadna, tvrdoglava, nametljiva majka koja se bez najave pojavljuje na tvom novom radnom mestu.“

„Znam, trebalo je da budem iskren u vezi sa poslom koji radimo ovde. Ova drama je mogla da se izbegne. Izvini još jednom što sam lagao… zapravo prećutao.“

„Nemoj se izvinjavati. Uostalom, drago mi je što možemo otvoreno da razgovaramo. Čak sam nešto i naučila danas. U svakom slučaju, moram da se vratim u kancelariju. Uzela sam dužu pauzu.“ Biljana grli Danijela, sve vreme gledajući u laptop i kameru koja ih snima na krevetu. Ona je deo male grupe žena koje ne gledaju pornografiju, ali ima osnovno znanje žanra web-kamera. Only fans koji se svuda reklamira je dosta uticao na to.

Kada se raziđu, Biljana prolazi pored visoke crnke u providnoj majici i kratkoj suknji. Žena joj namigne, oblizne usne, a Biljana joj uzvrati napetim osmehom. „Da li je ovoliko lak svet seksa? Ljudi se pojavljuju, uključuju kameru i zarađuju novac? Čini se kao dobar posao za određene tipove žena kojima je u redu da prodaju svoja tela.“ – govorila je u sebi, razmišljajući pritom o tome da je njenom sinu ugrožen posao.

Kao majci, bilo bi lepo ponovo imati Danijela u kući. Pomagao je majci u svemu. Takođe bilo bi lepo da ima svu svoju decu pod istim krovom još nekoliko godina. Iako razume potrebu Danijela da „raširi krila“ i odleti u svet odraslih i samostalnosti. To je zanimljiva dilema o kojoj Biljana razmišlja dok se lift spušta u glavni hodnik. Svaka majka se na kraju suočava sa ovim osećanjima. Kada se vrata otvore, odgovor udara kao munja.

Važnije je da Danijel postane svoj čovek, nego da se vrati kući, čak i ako to znači da će raditi ovde. Ona odguruje svoje sebične instinkte, svoju majčinsku čežnju. Najveći dar koji je ikada mogla dati svom sinu je sposobnost da bude nezavisan. Veći osećaj samopouzdanja. Da se bori za nešto.

**

Sledećeg dana pada kiša, što je savršeno jer omogućava Biljani da obuče svoj omiljeni dugi kaput. Ona se upućuje u istu onu zgradu i razgovara sa sekretaricom. Opuštenija je. Bila u pravu ili ne, pomirila se sa svojim planom akcije. Odlazi u praznu sobu kako ju je sekretarica uputila. Sve je uredno, besprekorno. Miriše kao da su korišćena sredstva za čišćenje. Ekran laptopa je uključen, ljudi su ćaskali uživo.

Priprema se. Izuva cipele i stoji bosa. Čuje se kucanje na vratima. „Uđi“, kaže ona. Kada se vrata otvore, Danijel ulazi, zapanjen što se vratila. Biljana čvrsto stoji i zakopčava kaput. Njen sin gleda dole, pitajući se zašto je bosa. Njene noge mogu privući pažnju svakog mladića.

„Sekretarica mi je rekla… čekaj mama, otkud ti ovde? Nisam očekivao da ću te ponovo videti na radnom mestu.“

„Da li još uvek tražiš zrelije modele?“, pita ona.

„Tražim svaki dan ceo dan mama, rekao sam ti, od toga sve zavisi. Ali teško je, nisam baš slatkorečiv ako me razumeš.“

„Zapamti jednu stvar lepi moj – odustajanje ne dolazi u obzir. Jasno?“

„Ali mama ja mislim da…“

Biljana iznenada otvara kaput tako da se vidi njen crveni grudnjak i gaćice. To je sve što nosi ispod kaputa! Donji veš je dizajnerski, nešto što je kupila juče u tržnom centru. Njeno telo je oduvek bilo predivno. Iskreno namenjeno ljubavi i rađanju dece. Ali nikada objektivizaciji. Sinoć je dugo i naporno razmišljala, razmatrajući sve mogućnosti, i došla je do čvrstog zaključka da će to biti neophodna žrtva.

Ako sprovede ovaj plan, sigurna je da će njene obline biti njen glavni adut. Posebno njene noge. Celodnevno hodanje po kancelariji čini čuda za ženske butine i listove. „Mama… šta to radiš?“

„Treba ti model mojih godina? Dajem ti model.“

„Ti?“ Mladić ostaje zbunjen, što joj je čak laskavo.

Biljana nastavlja da drži kaput otvoren, a oči njenog sina se u kratkim intervalima podižu i spuštaju. „Ovo je prilično ponižavajuće. Ali koliko vidim ti trenutno nemaš drugo rešenje. Naravno, ako je ovo previše čudno, onda ću se obući i otići. Pravićemo se da se ovo nikada nije dogodilo.“

Biljana stoji tamo dok joj sin procenjuje telo, nešto na šta se nijedna majka nikada ne može zaista pripremiti, ali evo ga. Vidi da Danijel razmišlja, jer je to značajna odluka koja će zauvek promeniti njihov odnos. Što više razmišlja, Biljana shvata da je to savršen i vredan plan. On tada malo menja način na koji pomera telo, kao da ulazi u profesionalan mod.

„Koliko daleko si spremna da ideš?“ pita kao iz topa.

„Ne znam. Šta god da ti pomogne u poslu ovde. Razmisli brzo, jer moram da se vratim u kancelariju.“

„Moraš mi dati nešto sa čime bih otišao pred šefa.“

„Da, naravno. Šta god ti treba, samo reci.“

Kada njen sin izvadi telefon, ona shvata da će to biti prvi put da će nekome dozvoliti da je fotografiše u takvom izdanju… ali to ne pominje. Nema potrebe da se njen sin oseća krivim jer je ovo bila njena odluka. Veoma je precizan i profesionalan, ne dodiruje je, samo ide okolo, klikće, naravno bez njenog lica. Njene obline govore same za sebe.

„Vraćam se odmah“, kaže on.

„Zapamti, nemam mnogo vremena.“

„Znam mama.“ Danijel izlazi iz sobe sa tračkom uzbuđenja, što Biljani daje do znanja da je donela pravu odluku.

KRAJ 1 dela.