Istinita priča o Tragediji i Ljubavi
Dodirujući prstom nadgrobni spomenik mog muža, šapnula sam: “Volim te, zauvek.” Kao i svaki put kada bi došla na groblje, primetila sam tamnokosog stranca na kolenima, kako tuguje nad večnim konačištem svoje žene. Dve godine smo dolazise tako viđali, razmenjujući povremeno „ćao, ćao“ uz ono klasično klimanje glavom.
Tog dana je sneg veoma burno vejao, morala sam da jurim do auta kako bi se ugrejala uz klimu. Videvši ga kako se peške probija kroz mećavu, pomislila sam da bi trebala da ga povezem. Spustila sam prozor i ljubazno upitala: „Da li ti treba prevoz?“
Slegnuo je ramenima. „Moja kola su na popravci, ali mogu ja i autobusom.“
„Siguran si?” – osmehnula sam se. „Ovde unutra je baš toplo. Uostalom, ko zna da li busevi idu kada je ovako zavejano.”
Uspeo je da se nasmeši osmehom koji mu je potpuno promenio lice. Prišao je, otvorio suvozačeva vrata i ušao. „Hvala ti…“
„Katarina.”
„Hvala Katarina.” Pružio je ruku. „Ja sam Boris.”
„Koliko je prošlo od…?”
„Dve godine“, odgovorio je. „Tebi?”
„I meni dve godine i par meseci.“ 
„Stalno se pitam da li će ikada biti lakše?” upitao je, gledajući nizove nadgrobnih spomenika dok smo prolazili.
„Mislim da nekako jednostavno moramo naučiti kako da se nosimo bez njih.”
Spustio je pogled na svoje ruke. „Još nisam uspeo da se otarasim njenih stvari. Stalno to odlažem. Svaki dan pomislim… i odustanem. Ne mogu.”
„Znam, teško je. Čuvala sam neke stvari koje je nosio, da bih zapamtila njegov miris”, priznala sam.
„Ja još uvek spavam sa njenom spavaćicom na jastuku.”
Srce me zabolelo kada sam saznala koliko mu je nedostajala i koliko su duboko zaljubljeni morali biti. Bilo je dirljivo i osetila sam povezanost sa njim. Imali smo iste patnje i brige, znali smo koliko je teško izgubiti blisku voljenu osobu i morali smo se nositi sa tim.
**
Dve nedelje kasnije snega nije bilo ali je počela kiša. Klasičan prolom oblaka, kapljice su bile veličine ping-pong loptice. Bila sam mokra već na pola puta do auta, kada sam čula njegov glas. Oštro je povikao: „Katarina, idem na kafu… ako želiš da mi se pridružiš?“
Bilo je iznenada ali sam imala dosta slobodnog vremena i nisam dugo razmišljala pre nego sam odgovorila: „Zvuči sjajno. Pratim te.”
Kafić je bio prepun, sto mali skučen, kolena su nam se dodirivala. To je bio prvi put da sam primetila da ima najplavije oči i najlepši osmeh na svetu. U sred neke tišine, podigao je pogled i sreo moj. Kao da je neka strujica prošla mojim telom, trgnula sam se i uzdahnula. Nakon tog susreta smo počeli da pijemo kafu svaki put kada bismo se sreli.
Čekala sam da on prvi krene, ali sam shvatila da je bol u njemu prevelika pa sam ja bila ta koja je smogla hrabrosti da ga pozovem kod sebe na večeru. Pojavio se u crnoj košulji ipantalonama sa crnim vinom u ruci. Mirisao je prelepo, muževno. Malo je bilo nezgodno u početku ali čim smo počeli da pričamo – nismo prestali. Bilo je nevino, bez dodira, ali uz lagano slatki flert.
**
Sledeći put kad smo se sreli on je mene pozvao kod sebe. Spremio je prelepu hranu, laganu i kreativnu, pričali smo i smejali se skoro do ponoći. Bilo je tako dobro biti sa nekim ko razume kako je to izgubiti ljubav svog života. Povezali smo se na više nivou i kada sam pogledala na sat šokirala sam se.
„Ju! Nisam znala da je tako kasno. Mislim da je vreme da krenem.”
Oklevao je, progutao pljuvačku i rekao: „Mogla bi ostati maklo duže… ako želiš.”
Usledio je naš prvi poljubac koji je bio nespretan i šašav. Prošlo je toliko dugo da smo skoro zaboravili kako je to ljubiti nekoga. Osmehujući mu se, obuhvatila sam njegovo lice rukama, dotakla sam njegove usne, a poljubac je samo rastao i rastao, sve dok me nije uhvatio za guzu a moji prsti su klizili kroz njegovu kosu.
Olakšanje što ponovo imam muškarca u naručju bilo je gotovo neopisivo, posebno kada mi se učvrstio na stomaku. Njegove usne na mom vratu, skliznule su do mojih grudi, gde sam ga držala, oduševljena što osetim vrelinu usana na svojoj koži. Bio je ljubitelj mojih punih grudi dok ih je lizao sisao i grickao, izazivajući najež cele moje kože. 
Odneo me je u svoju sobu i polako smo se skidali, skoro stidljivo, ruke su nam se tresle i drhtale. Dodirivali smo se rukama i prstima, a zatim i usnama i jezikom. Mislila sam da ću umreti kada me je poljubio između nogu. Njegov jezik je bio tako nestašan, ulazio je dublje i dublje.. migoljila sam se, svršila sam posle samo par minuta. „Oh Borisee.. to je tako dobro”, zastenjala sam, ushićena.
Dok se fokusirano na kondom, otvorila sam ruke i noge, čekajući ga u požudi. U trenutku prodiranja oboje smo zastali da dođemo do daha. Njegov penis bio je divan, ni preveliki ni premali, savršen! Pomilovala sam ga po obrazu i osmehnuo se dok ga je gurao sve dublje u mene. Menjao je uglove ali smo zadržali prisnu misionarsku pozu, gledali se, ljubili i vodili ljubav.
Žestoko me je zagrlio dok smo istovremeno svršavali, ispisujući zahvalne poljupce na moje lice. Bez daha, prevrnuli smo se na leđa, smejući se isprepletenih ruku. „Hvala ti“, šapnuo je, podižući moje prste do svojih usana. Srce mi je bilo tako puno, kada sam shvatila da ako dozvolim sebi, mogu lako da se zaljubim u njega – i jesam.
Venčali smo sledeće godine, i svi su plakali od sreće jer su primetili iskonsku ljubav među nama. 13 meseci kasnije plakali smo suze radosnice kada se rodio naš sin, čineći naš novi zajednički život blaženo potpunim.
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
