Zlatni dodiri sinovljevog druga 1/2
Sara se držala misli koja joj je pala na pamet dok je sedela u čekaonici klinike. Deca odlaze od kuće da bi nastavila studije ili karijeru, kuća se utiša i čini se da se vrpolji u njoj sama, dok je muž i otac njihove dece na poslu ili na poslovnom putovanju. Tako da je bilo više nego dovoljno vremena da unese neke promene u svom životu. Živela je u modernoj, luksuznoj kući koja je bila na dva sprata sa predivnim balkonima i dvorištem.
Obožavala je svoj bazen gde je vežbala svakodnevno, tako da je, sve u svemu, život bio dobar i uklopila se lako u njega. Ali ono što je sada shvatila jeste da su deca odrasla i da je izgubila kontakt koji je nekada imala sa prijateljima svoje dece. Dok su odrastali, svi su se uvek družili kod njih kući jer su prosto bili najbolji uslovi. Ona ima je donosila sokove, užinu, pazila na njih… ali sada su svi odrasli a kuća je ostala tiha.
Videla je slike osoblja u čekaonici, sa njihovim imenima ispod svake fotografije na zidu. Odmah ga je prepoznala – Ivan, nekada pomalo divlji i nemirni tinejdžer, odrastao je u mladog čoveka od dvadeset tri godine. Setila se njegovog često nepredvidljivog ponašanja, a u kasnijim tinejdžerskim godinama slušala je i neke prilično čudne komentare koje je odbacila kao obične tračeve. Te glasine su uključivale pre svega neke bludne radnje.
Njen mlađi sin Luka je bio upozoren da ne sledi njegov primer i, koliko je ona znala i pratila, poslušao je njen savet jer do nje nisu stigle nikakve priče o lošem ili neprimerenom ponašanju njenog sina sa bilo kojom od prijateljica. Njena ćerka je jednom čak otišla toliko daleko da je, dok je uživala sa drugaricama pored bazena, rekla: „Ako ne paziš šta govoriš i radiš kada je Ivan u blizini, pokušaće da pronađe način da te dodirne… da ti uđe u gaćice.“
Uzdahnula je, odmahujući glavom. Časopis koji je uzela sa stola u čekaonici klinike nije je zanimao, ali je želela da odagna ta sećanja. „Sara Krasić?“ Bila je iznenađena kada je čula kako neko doziva njeno ime, a još više kada je videla da je to Ivan.
„Da, ja sam.“ – osmehnula se i ustala.
Lice, koje je i dalje bilo veoma mladoliko, mada sada čisto bez bubuljica i sa urednom kosom, osmehnulo joj se. „Čoveče. Koliko je prošlo vremena gospođo Saro… četiri-pet godina?“, upitao je, nagnuvši da je zagrli, nešto što nije očekivala. „Moram reći da i dalje izgledate zanosno.“ Njegovo priznanje ju je zaprepastilo.
„Da, vreme je jednostavno proletelo. Nisam znala da radiš ovde… Luka to nije spomenuo.“
„Morao sam da se uozbiljim posle srednje škole. Fakultet nikada ne bih završio ali sam se pronašao na kursu za fizioterapiju i, bez da se hvalim, napredujem i postigao sam sjajne rezultate. Usavršavam se i dalje, naravno.“ Njegova peščano plava kosa bila je uredno pomerena u stranu, uokvirujući nemirno zelene oči.
Ivan je uvek bio najkrupniji drugar njenog sina, ona se setila tinejdžera, samouverenog i atletskog kakav je i tada bio, uvek je pričao o tegovima i sličnim stvarima. Videla je njegov odobravajući, naduti osmeh punih usana. Da li je zaista bilo u redu da on bude taj koji bi je dodirivao? Stavljao svoje velike ruke na njenu kožu?
„Pratite me.“ – rekao je i zakoračio ka jednim od vrata. Ušli su unutra i odmah je osetila prijatan miris sveća koje su okruživale kancelarijski sto, kao i sto za masažu u uglu. „Sedite.“ – pokazao je na udobu fotelju. „Da čujem, kako vam mogu pomoći gospođo Krasić?“
„Plivam svaki dan u bazenu kod kuće…“
„Da, kao klinci smo visili tamo non-stop. Siguran sam da vam nije baš bilo prijatno ni lako sa svima nama tamo.“
„Ne, zapravo sam uživala. Kuća nije ista otkako su svi odrasli i otišli da jure svoje životne ciljeve.“
„Da, to ume da bude nezgodno. Posebno jer smo svi obožavali da provodimo vreme kod vas. Izvinite, prekinuo sam vas.“
„Da, kao što rekoh, redovno plivam i trudim se da ostanem aktivna, što u ovim godinama nije baš lako, i čini mi se da imam problema sa leđima… toliko da sam morala da zakažem tretman jer ne želim da se eventualna povreda pogorša.“
„Vidi se da radite na sebi. Sećam se da ste uvek bili aktivni, trčali ste po kraju, plivali. Ako smem da priznam, izgledate fenomenalno za svojih koliko, trideset pet-šest godina.“
Postidela se i osmehnula: „Biće da je malo više od toga.“
„Ne bih vam dao više.“
„Hvala ti Ivane, slatkorečiv kao uvek.“ Nije joj promakao njegov procenjivački pogled na njoj dok je sedela obučena u letnju haljinu bez rukava. Oblikovala je njeno telo, njene zaobljene grudi. Ivan nije krio da je gleda, kao da se podseća na ženu koju je poslednji put video pre pune četiri godine. Imala je prilično više godina nego što je on rekao, ali zaista je izgledala mlađe, još uvek srećno udata, iako ih je posao njenog muža umarao i stresirao.
Seks više nije bio ona energična zabava kakva je nekada bila. Nadoknađivala je to sopstvenim ručnim radom kada njene potrebe nisu bile zadovoljene od strane muža. Sada je bila uznemirena shvativši da će biti izložena dodiru muškarca koji nije njen muž. Da će morati da se svuče, a zatim da oseti njegove ruke na svojoj koži. Ono što je njena haljina oblikovala, njene pune i okrugle grudi, bile bi mu na dohvat ruke, kao i njeno divno telo, malo širi kukovi i butine.
„Ne brinite ništa gospođo Saro, u pravim ste rukama.“ Ivan je rekao i ustao. Skinuo je svoj beli mantil, ostavši u kratkoj beloj majici i laganim belim donjim delom sličnog materijala. Pokrivao je sto za masažu mekanim peškirom dok joj je govorio: „Idite tamo iza paravana. Skinite haljinu i cipele.“ Kada je krenula, ponovo je progovorio: „Uvek ste bili slatki kada pocrvenite.“
Kiselo se osmehnula: „Nisam očekivala da ću ovo raditi… sa tobom.“
„Verujte mi, čim počnemo, opustićete se. To vam obećavam. Ja sam profesionalac. Viđam mnogo žena tokom svog rada ovde…“
„Da“, rekla je uz uzdah dok je iza zavese skidala odeću.
Kada se pojavila pred njim, osećala se gotovo golom pred pogledom prijatelja svog sina, mladića čiji je pogled često sretala dok ju je gledao kao tinejdžer. Obuzela ju je bujica osećanja, pitala se kako će reagovati na dodir. Zadrhtala je osetivši prvi dodir njegovih nauljenih ruku na svojoj koži. Stajala je okrenuta leđima prema njemu, a on joj je proveravao kičmeni stub, lopatice, kukove.
Zatim je osetila spore dodire njegovih snažnih i spretnih ruku i prstiju niz butine, stisak na kolenima dok su polako i nežno manipulisani. Zadrhtala je osećajući klizava milovanja po butinama, po mekom mesu, i stisnula je usne da uguši tihe uzdahe zadovoljstva koje su njegovi dodiri tako brzo izazvali.
„Zglobovi deluju dobro, zaista dobro.“ – govorio je čučeći iza nje, mogla je osetiti njegov dah na guzovima koji su bili do pola pokriveni svilenim gaćicama. „Ali mišići su vam zaista zategnuti, napeti. Lezite na sto. Moje je da uradim preliminarnu mini masažicu. Ne smem odmah da krenem sa glavnom masažom dok ne upoznam vaše telo.“ Progutala je pljuvačku na ove reči. „Pokušaću da oslobodim svu tu napetost.“
„U redu, razumem.“ Upozoravajuće reči njene ćerke ponovo su joj odjekivale u ušima. Ležala je na stomaku na stolu za masažu i osetila njegov dodir na leđima dok je polako spuštao njene gaćice sve dok joj se gornji deo zadnjice nije otkrio. Uvukla je mišiće stomaka u neuspešnom pokušaju da uguši nalet zadovoljstva koji su njegovi dodiri izazvali u njoj.
„Moraću vam otkopčati grudnjak da imam pristup celim leđima, od ramena do kukova. Da li je to u redu.“ Ćutala je, kao da se plašila da odgovori. „Izvinite ali ako nemam vaš pristanak, ja ne mogu da…“
„Khm, izvini Ivane. Da, možeš mi otkopčati brus.“ – rekla je veoma tiho.
„Svaka neprijatnost, prevelika bol, nepoznata bol… sve što se oseti „čudno“ – odmah mi prijavite. Ali pre svega, draga Saro, pokušajte se opustiti. Neću vas povrediti, ali recite mi ako vam bude neprijatno.“
„U redu“, promrmljala je dok je ležala sa glavom nagnutom na jednu stranu na malom peškiru. Shvatila je da će prijatelj njenog sina uskoro staviti ruke na njeno polu golo telo i ona će morati da trpi šokove sramote i prelazak u druge položaje, sve to po njegovom uputstvu. Kakve čudne obrte život može da napravi. Gušila je tihe uzdahe zadovoljstva dok joj je masirao kožu, posebno kako je vešto hvatao i popuštao u okolini njene osetljive zadnjice.
Mali šokovi zadovoljstva, svojeglave čežnje, prožimali su joj stomak i vaginu. Još jednom je zategla mišiće stomaka, i bila je užasnuta efektom koji je imao na nju. „Molim vas, opustite se.“ – podsetio ju je. Ivan je radio svoj posao na perfektan način, njegovi dodiri su možda bili najlepši koje je ikada osetila u svom životu, iako nisu bili otvoreno seksualni. Od ramena, ruku, lopatica, kičme, donjeg dela leđa, vrhovi njene guze.
Bilo je tako udobno da se iznenadila kada je zakopčao njen grudnjak. Osećala je kao da je malo vremena prošlo, toliko je bilo udobno. „Sedite na sto.“ – rekao je tiho. Mišići u ramenima je više nisu boleli i osećala se opuštenije, čak i oslobođeno od stega napetosti. „Kako se osećate?“, upitao je, brišući ruke peškirom. Videla je kako mu se mišići stežu i pogledala je njegove ruke koje su bile i dalje sjajne od ulja.
„Fantastično… ne pamtim ovakvo olakšanje na telu. Hvala ti Ivane“, odgovorila je previše direktno.
Sedela je na ivici stola za masažu, ruke sa obe strane butina i opustila se, dozvolivši mu da gleda u njeno delimično pokriveno telo. Bradavice su joj bile tvrde i pogledala je dole, pitajući se da li ih je primetio, njihovo stanje je bilo rezultat njegovih dodira. Kroz sporo klizanje njegovih ruku preko leđa i ramena, osetila je i dodir njegovih prstiju sa strane njenih grudi dok je ležala na stolu za masažu.
Takođe je osetila da joj je zadnjica dobila više pažnje nego što je verovatno bilo neophodno, ali cela seansa je bila divna i uzbudljiva avantura u rukama mladića sa pomalo bezobraznom reputacijom. Ali to nije bio onaj isti momak, zar ne? Godine su ga sigurno promenile… ali u njegovim rukama ona se osećala opušteno.
„U sklopu ove ordinacije imate čisto kupatilo. Ako vam nije udobno ili niste poneli rezervni donji veš, iza paravana imate čiste peškire sa kojim možete skinuti višak ulja sa sebe.“, čula ga je kako govori i prekida njene misli. „Sledeća seansa će biti ozbiljnija, ovo je bila samo neka vrsta pripreme. Da li je to u redu?“
„Naravno. Kada da dođem?“ – rekla je i otišla iza paravana da se obriše peškirima i obuče.
„Biću slobodan kada god, samo se najavite dan ranije. Moja smena je od devet do šesnaest časova.“
Obučena, došla je do stola gde je sedeo: „Hvala još jednom. Plaćam na recepciji, ili?“
„Ne plaćate vi ništa.“ – osmehnuo se.
„To ne dolazi u obzir. Ja insistiram.“
Ivan je ustao i prišao Sari. Stavio je ruku na njeno rame i rekao: „Znam ja kakav sam bio nekada. I Luku ste morali malo skloniti od mene, i to vam je bilo pametno. Mnogo vam dugujem za svo gostoprimstvo i brigu koju ste mi pokazali tokom tih godina“, govorio je tiho. „Sećam se kako smo se igrali u tom bazenu… bez brige na svetu, a vi ste pazili na nas, gledali da nam bude udobno, da ne budemo ni gladni ni žedni. To nema cenu.“
„Da… sećam se. Nije mi bilo teško, zaista. Hvala na divnim rečima Ivane.“ – rekla mu je i poljubila ga u obraz pre nego se udaljila.
„Vidimo se uskoro.“
„Da, vidimo se.“
Kraj 1 dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
