Uvek je najviše volela svog sina 2

Snežana se prva pokrenula, podižući se na laktove, jorgan joj je bio priljubljen uz grudi. „Šta smo to upravo uradili?“, šapnula je, oči su joj se punile suzama. Uroš je osetio težinu njenog pitanja, ozbiljnost njihove situacije kako ga pritiska.

„Uhvaćeni smo“, odgovorio je šupljim glasom. „Moramo joj reći istinu.“

Danicini koraci su postajali sve slabiji, lupanje još jednih vrata u daljini prekidalo je tišinu poput poslednjeg eksera u kovčegu njihove tajne. Uroš je osetio kako mu hladan znoj izbija po telu dok je gledao svoju majku, razmazanu šminku, raščupanu kosu, izraz lica koji je bio slika potpunog razaranja. Žena sa kojom je upravo vodio ljubav sada je bila strankinja, oči su joj bile ispunjene strahom i žaljenjem.

Obukli su se brzo, pokreti su im bili trzavi i nespretni, kao dva tinejdžera uhvaćena u kompromitujućoj poziciji. Soba je delovala premalo, vazduh previše gust od njihove zajedničke tajne. Dok su silazili niz stepenice, Uroš je osetio težinu majčine ruke na svojoj, tihu molbu da joj da snagu. Danica je bila u dnevnoj sobi, sa otvorenim koferom, odećom razbacanom po njoj.

Podigla je pogled, oči su joj bile crvene i natečene, u oštroj suprotnosti sa besom koji joj je još uvek tinjao na licu. „Kako si mogla ovo da uradiš?“, upitala je, glas joj je drhtao. Snežana je nesigurno napravila korak napred, bose noge su joj se tresle.

„Danice, dušo, nije ono što misliš“, počela je, glas joj je drhtao.

„Nego šta je mama?“ Danicin glas je bio prožet sarkazmom i bolom, oči su joj gorele od optužbe.

„Komplikovano je“, pokušao je Uroš da objasni, glasom punim emocija. „Ali nismo hteli da te povredimo.“

Danicin pogled je odskakao između njih, oči su joj bile poput olujnih oblaka koji prete da oslobode oluju besa. „Nisi? Čoveče vi se jebete! U kući naše majke! Našeg pokojnog… pokojnog oca.“

„Moramo da sednemo, da se smirimo i razgovaramo“, uspeo je da kaže glasom stegnutim.

Danica se podsmehnula, ali nije protestovala dok su se svi kretali ka kauču, napetost u sobi bila je gusta i zagušljiva. Snežana je sedela pored Uroša, drhtavom rukom stežući njegovu. Mogao je da oseti kako drhti, i to je samo pojačavalo njegov strah i krivicu. Soba je bila vrtlog emocija, svaka reč je dublje sekla od prethodne.

„Reci mi Uroše, da li Tamara zna za ovu malu porodičnu tajnu?“

Uroš je osetio kako mu se srce raspada na milion komadića zbog gađenja u Danicinom glasu. Nikada je nije video tako ljutu, tako povređenu. Odmahnuo je glavom. Danicine oči su ga probijale, lice joj je bilo maska neverice i besa.

„Danice, molim te“, preklinjao je Uroš, glas mu je drhtao od straha i očaja. „Moramo da razgovaramo o ovome, ali ne ovako.“

Ali bes u Danicinim očima nije posustajao. „Nema o čemu da se priča“, promucala je. „Oboje ste prokleto bolesni.“ Okrenula se naglo i izjurila iz sobe, zalupivši vrata tako snažno da su slike na zidu zatresle. Uroš i Snežana razmenili su pogled čistog straha, težina njihovog prestupa bila je prejaka. Naknadni sjaj njihove strasti bio je izbrisan surovim svetlom stvarnosti. Sedeli su, slušajući Danicine prigušene jecaje kroz vrata, jedini zvuk osim upornog otkucavanja antičkog sata na zidu.

Mama je ustala, lagano je pokucala na vrata. „Danice, molim te“, poče Snežana, njen glas je bio očajnički šapat koji je odjekivao. „Znamo da ovo nije ispravno, ali nam je potrebno da razumeš.“ Ali Danica je bila van svake mere razumevanja. Njene oči, nekada ispunjene ljubavlju i divljenjem prema majci, sada su sadržale samo bes i gađenje.

„Ne želim da razumem!“

„To nije nešto što smo planirali dušo. Jednostavno… desilo se. I znamo da nije ispravno, ali nismo mogli da ignorišemo povezanost koju smo osećali.“

Danicine oči su se suzile, telo joj se napelo poput zategnute opruge. „Nemoj“, rekla je glasom punim besa. „Ne usuđuj se da pokušaš da ovo opravdaš. Odvratna si. Šta je sa tvojim unucima?“ Šta će pomisliti kada saznaju da su im baka i ujak…“ Bez reči, okrenula se i izjurila iz kuće, a vrata su se zalupila za njom.

„Moramo joj dati prostora“, promrmlja Uroš.

Osetio je čudnu mešavinu emocija – krivicu zbog svoje uloge u njihovoj incestuoznoj aferi, ljubav prema majci koja je izgledala još jače pred njihovom zajedničkom tajnom i strah od gubitka ljubavi svoje sestre. Njegov penis, koji je bio tako tvrd i zahtevan pre samo nekoliko minuta, sada je ležao mlitav i beživotan uz njegovu butinu.

Snežana je prekinula tišinu. „Moramo da kažemo ostatku porodice. Ne možemo ovo sakriti od njih.“

**

Ostatak noći proveli su u odvojenim sobama, svako izgubljen u svom haosu misli. Nekada utešni miris prirode napolju sada je delovao ugnjetavajuće, stalni podsetnik na oluju koja se spremala unutar zidova kućice. Mesec je bacao srebrni sjaj po podu, u oštroj suprotnosti sa senkom njihovog dela koja se nadvijala nad sobom. Vetar se pojačao, šapućući tajne kroz otvore u starim prozorima, kao da ponavlja reči koje su izgovorene u besu.

Sledećeg jutra, napetost je ostala gusta, opipljiva sila koja se činila kao da se lepi za njihovu odeću i za njihovu kožu. Kretali su se po kući u tihom plesu izbegavanja, vazduh težak od neiskazanih izvinjenja i straha od odbijanja. Sunce je izašlo, obojivši horizont vatreno crvenom bojom, ali nije donelo toplinu ni jasnoću njihovim drhtavim srcima. Uroš je kuvao kafu, zveckanje kašike o šolju bilo je nepodnošljiva kakofonija u tihoj kuhinji.

Snežana je sedela za stolom, oči crvene i otečene od neprospavane noći. Njena ruka se tresla dok je prinosila šolju usnama, toplina nije mnogo uticala na otopljenje leda koji se stvorio u njenoj duši. Uroš ju je posmatrao, srce ga je bolelo zbog žene koja ga je odgajila, koja ga je bezuslovno volela. Ali sada, njihova veza je bila zamršena mreža strasti i prevare koja ih je oboje zarobila, preteći da proguta njihova bića. Miris njenog parfema, nekada utešan, sada je izgledao kao podsmeh, poziv sirene na ljubav koja nikada ne bi mogla biti istinska.

„Mama, moramo da vidimo šta ćemo da radimo.“

Snežana ga je pogledala, oči su joj odražavale isti nemir koji je i on osećao. Drhtavim glasom je otpila kafu, drhtanje u ruci je odavalo mir koji je očajnički pokušavala da održi. „Prvo ćemo razgovarati sa Tamarom. Možda će razumeti.“

Pomisao da se suoči sa svojim sestrama, posebno sa Tamarom, ispunila je Uroša strahom. Tamara je uvek bila prisebnija, mirotvorac porodice. Ali da li je ona mogla da razume šta su uradili? Da li je iko mogao? Razbili su same temelje svoje porodice, vezu koja je trebalo da bude neraskidiva. Spoznaja njihovog prestupa preplavila ga je poput hladnog talasa, ostavljajući ga da se oseća golim i izloženim.

„Prebrodićemo ovo Uroše. Mi smo porodica. Suočili smo se i sa gorim stvarima, sećaš se?“ Njene oči su tražile njegove, tražeći uverenje da je neće napustiti u ovom moru krivice i očaja.

Klimnuo je glavom, ne verujući da će mu glas ostati stabilan. Toplina njene ruke u njegovoj bila je spasilačka u oluji. Odlučili su da sačekaju do kasnijeg dana da kontaktiraju Tamaru, dajući Danici vremena da se smiri i nadajući se da će se vratiti kući. Sati su prolazili, svaki minut se protezao u večnost. Uroš se našao kako zuri u telefon, palac mu lebdi iznad Tamarinog broja, srce mu lupa kao životinja u kavezu.

Šta će ona reći? Da li će biti zgrožena kao Danica? Pomisao da izgubi ljubav svojih sestara bila je više nego što je mogao da podnese. Konačno, kako su senke postajale dugačke i sunce zalazilo ispod horizonta, pozvali su Tamaru. Razgovor je bio napet, ispunjen neprijatnim pauzama i prigušenim tonovima. Objasnili su situaciju, glasovi su im drhtali od straha i žaljenja. Tamara je slušala, njena tišina je bila zaglušujući urlik koji.

Kada je konačno progovorila, njen glas je bio mešavina šoka, besa i zbunjenosti. „Kako ste mogli ovo da uradite?“, zahtevala je, glasom oštrim kao nož. Snežana je čvršće stisnula Uroševu ruku, oči su je molile za razumevanje.

„Tamara, nikada nismo hteli nikoga da povredimo. Samo smo… pogrešili smo.“ Glas joj je pukao, bol od njenog priznanja bio je sirov i opipljiv. „Potrebna nam je tvoja pomoć, moramo ovo da ispravimo.“

„Ne znam da li mogu da ti pomognem“, rekla je. „Ne znam ni da li želim.“

Snežana se ponovo stegnula oko Uroševe ruke. „Molim te Tamara“, preklinjala je. „Znamo da mnogo tražimo, ali potrebna si nam.“ Tamarin uzdah bio je nalet razočaranja koji je kao da je prošao kroz telefonsku liniju.

„Razmisliću…“, konačno je rekla. „Ali ne mogu ništa da obećam.“

Poziv se završio klikom koji je kao da je odjekivao kućom. Uroš i Snežana su se pogledali, ozbiljnost njihove situacije duboko im se urezala u lica. Nadali su se razumevanju, nekom deliću saosećanja od Tamare. Umesto toga, susreli su se sa surovim osećajem da su ih njihovi postupci otuđili od sopstvene porodice. Tišina u sobi bila je teška, zagušljiva u svom intenzitetu.

**

Veče je bilo tiho, pretiho. Uroševe sumorne misli prekinula je zvonjava telefona. On i Snežana su se pogledali, pokušavajući da istovremeno pritisnu dugme za zvučnik. „Zdravo mama.“

„Zdravo Tamara, ovde sam sa Urošem.“

„Zdravo mama“, čuo se nepogrešiv Danicin glas. „Vidi, mnogo smo razmišljale i… u redu.“

„U redu?“

„Šta to znači?“ – pitao je Uroš.

„Razgovarale smo sa Nikolom, to je Tamarin psihijatar. On je pričao o različitim vrstama ljubavi, paraseksualnosti. Tako je rekao?“

„Da, tako.“ – dodala je Tamara.

„On je vrhunski psihoterapeut, on bi trebalo da zna.“ – rekla je Danica.

„On misli da ne treba da sudimo … da je svako drugačiji. Vi ste punoletni ljudi koji su saglasno ušli u… jebote ne mogu ni da izgovorim.“ – borila se Tamara. „On je čak pomenuo da recimo krvni srodnici razdvojeni na rođenju često mogu biti privučeni jedno drugom. I kaže da ono što ti i Uroš imate nije uobičajeno, ali nije ni toliko neuobičajeno koliko ljudi misle. Mislim, čak ni Edip nije znao da se ženi svojom majkom, tako da ako je to u redu sa vama… u redu je i sa nama.“

„Ohhh Danice, oohh Tamara“, uzviknula je Snežana, suze su joj se slivale niz obraze. „Mislila sam da sam vas obe izgubila… i Uroša takođe.“ Uroš je takođe osetio kako mu suze naviru na oči.

„Nisi nas izgubila ali ovo nije gotovo… želimo da o svemu pričamo lično… ali daćete nam malo vremena da sve prihvatimo. Uostalom, znale smo da si svog uvek najviše volela.“ – čak se čuo i blagi kikot sa njihove strane veze.

„Da da naravno! Divne moje devojčice“, uzdahnula je Snežana i okrenula se ka Urošu. „Znaš li šta ovo znači dragi moj dečko?“ Urošove misli su i dalje bile vrtlog, i nije odgovorio nekoliko sekundi.

„Znam mama.“ – osmehnuo se, prišao i poljubio je. „Biće sve u redu.“ Ustao je i tihim koracima krenuo u svoju sobu. Snežana je takođe legla u svoj krevet, navukla jorgan preko sebe, ugasila noćnu lampu i zatvorila oči. Konačno mir.

**

Sledećeg jutra, Uroš je kasno ustao, emocije od nedavnih događaja su ga umorile više nego što je mislio. Navukao je čiste bokserice, majicu i sišao dole, čuvši Snežanu kako peva iz kuhinje. Ušao je i video majku kako pravi testo po radnoj površini. Mesila je testo za štrudlu, nešto što je pravila najbolje od svih. Smeškao se dok se Snežana kretala određenim ritmom dok mesila testo. Osetila ga je iza sebe i okrenula se.

„Dobro jutro Uroše“, sijala je. „Spremam omiljenu štrudlu od maka koju svi volite. Nešto mi govori da su Tamara i Danice bolje i da će naići danas.“

„Moja omiljena štrudla od najbolje mame na svetu.“

Uroš je upijao pogled na svoju majku, sada podmlađenu, novu ženu u poređenju sa smežuranom ljušturom u koju se pretvorila u trenutku kada je Danica otkrila njihovu zabranjenu seksualnost. Danas je, u skladu sa raspoloženjem, Snežana nosila ružičastu haljinu za spavanje a ispod nje veoma sladak čipkasti beli donji veš. Snežanina kosa je bila neformalno vezana belom mašnom, usne prilično jako našminkane.

„Bez kecenje? Zar nećeš uništiti tu prelepu spavaćicu?“

„Ohh Uroše“, rekla je Snežana, mašući mu rukom prekrivenom brašnom. „Sve kecelje su na pranju. Uostalom, zar ti nisam lepa dok ovako radim u kuhinji u spavaćici?“

„Zapravo, izgledaš savršeno mama.“ Uroš je prišao prema njoj i šapnuo joj: „Ali ne bismo voleli da uprljaš tako seksi spavaćicu.“

Dok je lagano drhtala, on je spustio haljinu sa njenih ramena i ubrzo je pala na pod. Posmatrao je njene bujne grudi u čvrstom grudnjaku, glatku koću, predivne gaćice koje su joj se usekle u zadnjicu… i naravno predivne noge. Osetila je njegove poglede, način na koji je ćutao i prosto je odmeravao učinilo ju je klecavo na nogama.

Uroš je kleknuo iza nje, a zatim nežno naslonio dlanove o majčinu kožu na listovima. Pogledao je gore u nju, a ona se lagano okrenula i pogledala u njega. Osetio je kako mu se vrti u glavi, a kurac pulsira pri pogledu na svoju apsolutno zavodljivu majku, mišiće nogu, beli brus koji je isticao njene grudi i prepoznatljive bele čipkaste gaćice do struka. Ona je sijala kao mračni simbol zabranjene želje.

Poljubio joj je butinu. Jednu pa drugu. Nežno, lagano, oprezno… „Predivno mirišeš mama.“ Podigao je usne ka gore a mama je refleksno razdvojila noge, taman toliko da može da priđe licem. „Mmmm… tvoja pička… miriše božanstveno.“ Uneo je usne i nos na njeno međunožje, udisao i lizao spoljne delove njenih gaćica. Gledala ga je nadole kako jednom rukom oslobađa kurac iz bokserica i ukrućenog ga drka.

„Okreni se za mene majko.“ Snežana je trepnula trepavicama, teškim od maskare, jedva se osmehnula i klimnula glavom, a zatim poslušala. „Sada se sagni za svog sina.“ Uroš je gledao kako Snežana ćutke naleže preko pulta. „Desert pre deserta.“ – zajedno su se osmehnuli kada je sklonio gaćice u stranu, otvorio joj guzove i uneo lice i jezik na njenu usamljenu analnu rupicu.

Snežana je grubo stisnula sunđer za pranje suđa svojim prelepim crveno nalakiranim prstima, a zatim je zajecala, osećajući kako vrhom jezika njen sin prodire u njenu guzu. „Najukusnija na svetu…“ – rekao je Uroš, nabijajući dva prsta u maminu pičku i pojačavajući lizanje njenog šupka.

Kurac mu je uveliko bio premazan sokovima dok ga je drkao. Uroš je proždirao majčinu bledu zadnjicu, nadraživao joj pičku i terao je da stenje za kuhinjskim pultom gde mu je milion puta mesila pite, štrudle, sirnice, pogače… Osetio je kako kontrola izmiče, razdvajajući joj zadnjicu još grublje, do ivice bola. Njen anus se opuštao, šaljući joj senzacije koje su joj do tog jutra bile nepoznate.

Podigao se, razgrnuo i iskidao njen brus kako bi je zgrabio za sise, i žustrim pokretom zario kurac u njenu pičku. „Aaahhh….. aaaa… uhh moj mali dečačić voli maminu guzu.“ – zastenjala je od siline prodora. Ščepala ga je vaginom i stezala dok ju je tucao s guza. Miris brašna, svežeg kvasca i zabranjene incest ljubavi proširio se porodičnom kućom.

„Obožavam svaki tvoj delić mamice.“ – dahtao je, prodirući u njenu vlažnu vaginu. Snežana je zastenjala, gotovo od bola a Uroš je počeo ritmički da se nabija. Dok ju je jebao u psećem stilu, gurao je dva prsta u njen šupak, šireći ga za ono što je planirao. Zaključenje zabranjene ljubavi bilo bi potpuno uz dozu perverzne analne senzacije. Lizao je mamin vrat dok je izlazio iz njene pičke i tako mokar krenuo da tone u njen šupak.

„Smem li to da uradim?“

„Ohhh dragi… moja ljubav prema tebi je beskonačna. Uradi sve što poželiš! Zadovolji me na sve načine sine moj!“

Uroš je nastavio da gura, sve jače, ritmično, pljunuo je na prste, posegnuo i počeo da trlja mamin klitoris. Snežana je počela da stenje i da ga steže svojim nevinim usamljenim anusom. On je osetio da je blizu ali nije stao. Vodio je ljubav sa majkom kao niko nikada. Bio je vešt, bio je dovoljno nežan i snažno grub, sve kako bi je doveo do vrhunca. Nastavio je da gura oduševljeno, osećajući da ga mama želi dublje.

Snežanini jauci su se pojačavali dok je Uroš nastavio da joj masira klitoris i razvaljuje zadnjicu. Zatim su se pokrenuli, ljubio je majku dok ju je vodio do kauča gde su legli. Našao se iza nje na boku, uneo kurac u njenu vaginu i počeo da je tuca energično. Bila je bespomoćna u rukama strasti koju je njen sin slao kroz nju. Uneo je jezik u njena usta i spretno prešao iz vagine u anus. To je donelo Snežani orgazam koji se ne može opisati rečima.

Ona se divlje trzala, njeni jauci su se sada pretvorili u vriskove. Uroš je nastavio da gura, sada spreman da završi svoje zadovoljstvo. Osetio je Snežanainu ruku pored kolena, zatim na osetljivoj unutrašnjoj strani butina, i konačno, u podnožju testisa. Sada je on postao bespomoćan, nesposoban da u potpunosti shvati intenzitet osećaja.

„Držim te u dušo, i ne želim nikada da te izgubim. Prenesi seme u moje telo lepi moj.“

Prelaskom u maminu vaginu ko zna koji put tokom jutarnje razmene seksualne energije, sin je konačno doživeo vrhunac! Snežana, sve vreme milujući njegove testise, dodir koji se sinhronizovao sa njegovim napinjanjem, prodiživala je njegov orgazam i samim tim količinu sperme koja je završavala u njenoj zrreloj vagini.

„Volim te mama!“ – zastenjao je Uroš, prskajući sve dublje u intimnu i prijatnu pukotinu svoje majke.

„Glasnije!“, viknula je Snežana.

Uroš je nastavio da stenje. „Volim te volim volim…..“

Nema sumnje, bili su vezani ljubavnim čvorom koji se sada nije mogao raspetljati. Prihvaćeni od strane svojih voljenih i zadovoljen do dubine strasti koju nikada nije smatrao mogućom. Za Uroša, voleti Snežanu kao ženu i majku bila je najprirodnija stvar na svetu. Baš kao i njoj prema sinu.

Kraj.

OVDE kliknite za prvi deo.