Pocetak juna je vreme maturskih “balova”. Gomila nas po prvi put u odelima se gubila medju do neprepoznavanja skockanim ortakinjama… Par sati lose muzike i par bezuspesnih pokusaja da se nadje neka raspolozena za… Fajronat, 4:00. Odustajem od splavova i krecem kuci. Taman kad sam zamislio kako ce da me pogledaju onako obucenog kad se uvalim u GSP u 5:00, neko mi zatrubi ispred nosa.
Marina za volanom VW Golfa, Ana pored nje. – Oces kuci – rece Ana – Naravno da hocu. Marina je vozila Anu gajbi, a mi smo ziveli u istom kraju, pa sto da ne. Primetio sam i ranije da su bile poprilicno skockane, ali sada sam bas obratio paznju, kolko se sa zadnjeg sedista moglo videti. Marini je pojas bio izmedju grudi, tako da su se, iako male, jako lepo isticale ispod tanke, duge, crne haljine. Dole crne cipelice sa dugom tankom stiklicom. Cesto je, na semaforima, cesuci nogu dugackim crvenim noktima dizala haljinu visoko iznad kolena. Imala je lepe, jake butine. Ana je bila u dugoj, sivoj suknji koja se lepo oblikovala oko njenih malo punijih nogu i sirokih kukova. Gore je imala samo siv fancy brus i nesto providno preko. Brzo smo bili kod Ane. – Ajmo na pice – rekla je – sama sam. Nisam znao zasto bih odbio.
