Misteriozna trans Profesorica 1deo
Uroš je zakasnio na čas. Trčao je kroz hodnike. Profesori su bili veoma zahtevni po pitanju tačnosti. Posebno njegova profesorica Biologije. Ona je bila veoma fokusirana na takve stvari. Uroš je te nedelje dva puta zakasnio. Nije mogao da spreči što mu se auto stalno kvario. Profesorica Sofija je bila prava tvrdoglavica i nije prihvatala izgovore. Uroš je tek počeo poslednju godinu srednje škole nakon nedavnog osamnaestog rođendana i bio je zabrinut zbog utiska koji ostavlja.
Stigao je do vrata kabineta za biologiju i zabrinuto pogledao na sat. Bilo je 7:58. Uroš je stisnuo pesnicu u znak pobede. Nije zakasnio na čas u 8:00. Brzo je namestio odeću posle sveg tog trčanja i uhvatio kvaku da otvori vrata. U učionici su svi već sedeli na svojim mestima. Pogledao je i video da je profesorica Sofija prestala da čita. Gutao je knedlu, znojeći se od energije koju je upravo potrošio da dotrči do časa.
„Drago mi je što ste odlučili da nam se pridružite, gospodine Petrović.“ Sofija je ustala sa mesta gde je sedela za svojim stolom, izvadila knjigu i pružila mu je. „Sedi sada Uroše. Nemoj ponovo da zakasniš.“ Uroš se nije raspravljao. Prišao je svom mestu i otvorio knjigu. „Opet kasniš jebote.“ Adam, njegov najbolji prijatelj, šapnuo je. Ali Uroš nije zakasnio. Bilo je 7:58 kada je ušao na vrata! Ipak, nije se bunio, klimajući glavom i gledajući u Sofiju.
Profesorica Sofija nije bila lepa u holivudskom anoreksičnom smislu. Ali imala je nešto što je zadržalo Uroševu pažnju. Nije da nije bila lepa, daleko od toga. Bila je. Ali takođe je bila veoma zastrašujuća. Visoka 185 centimetara, što je bilo još istaknutije cipelama sa potpeticama koje je uvek nosila. Imala je dugu tamnu kosu i topao osmeh, upotpunjen punim, bujnim usnama, i grimiznim karminom koji je volela.
U košuljama i bluzama koje je preferirala, Sofija nije mogla sakriti svoje bujne grudi. Crna suknja koju je nosila rastegla se tako da čvrsto prijanja oko njene punačke zadnjice. Uroševe oči su lutale na njene glatke, mišićave noge. Sela je nazad na svoj sto, okrenuta ka učenicima, i prekrstila noge. Osetio je tapkanje po ramenu i pogledao Adama. „Zašto si uopšte kasnio?“
Uroš je ponovo pogledao Sofiju i video da je napustila svoj sto, bila je okrenuta od njih, pišući nešto na tabli. Uroš je pogledao Adama, šapnuo je: „Nisam zakasnio.“
„O da, jesi. Zašto misliš da te je profesorica Sofija upozorila pred razredom?“
Uroš je bio zbunjen: „Nisam zakasnio. Nauči da gledaš na sat!!“ rekao je preglasno.
Razred je pogledao Uroša, a profesorica Sofija je okrenula glavu i uputila mu strog pogled. „Nisi zakasnio gospodine Petrović? Sat u učionici govori drugačiju priču.“ – lagano je prošetala niz prolaz između klupa dok se nije zaustavila kod Uroševe, obmotala mu ruku oko zgloba i podigla njegov sat bliže očima. „Mmmm.“ profesorica Sofija je noktom kucnula po staklenoj površini njegovog sata, a zatim pokazala na sat u učionici: „Tvoj sat prilično kasni Uroše.“
Stisnula mu je ruku, a zatim je pustila. Sofija se vratila pred razred, mrdajući kukovima. „Gospodin Petrović je izneo dobru poentu. Želim da svi uskladite svoje satove sa satom na zidu. Na taj način više neće biti nedoumica.“ – profesorica Sofija se osmehnula. Dodala je: „Ipak je najvažniji ovaj sat ovde, po njemu se merimo.“ Klimnula je glavom u Uroševom pravcu. Čas se nastavio uobičajenim tokom.
**
Konačno je zazvonilo zvono i svi su počeli da izlaze iz učionice. Uroš je zgrabio svoje knjige i krenuo napolje. „Sačekaj ovde trenutak, Uroše.“ Čuo je kako Sofija doziva. Uroševe noge su bile teže nego obično dok se vraćao do njenog stola. Znao je da je stroga u disciplini i nije želeo da joj se zamera. „Da gospođice Sofija?“
„Želim da kažem…“ Zvono je ponovo zazvonilo. „Svrati kod mene posle časova. Biću ovde.“
Uroš je klimnuo glavom da ju je čuo i iskrao se napolje. Pitao se, o čemu je to bilo? Hoće li ga izgrditi posle škole? Uroš nije imao mnogo vremena da razmotri mogućnosti pre nego što je čuo nekoga kako doziva sa kraja hodnika: „UROŠE!“ Bio je to Adam. Uroš je ubrzao korak da bi sustigao svog prijatelja kroz prometni hodnik. „Hej. Šta se desilo?“
„Tvoja je krivica!“ viknuo je Uroš na svog prijatelja, razigrano ga gurajući, iako mu se nije do zabave. Bio je ljut na Adama. „Želi da me vidi posle škole.“
„O čoveče. To je užasno. Nadam se da će biti sve okej.“
**
Sati su sporo prolazili. Uroš i Adam su se sustigli na ručku i razmišljali o sastanku posle škole sa gospođicom Sofijom. Njegovi popodnevni časovi su brže prolazili. Čak ni zanimljiv čas hemije nije mogao da mu odvuče misli od incidenta. Zazvonilo je poslednje zvono i dok su svi žurili i izlazili napolje, Uroš je hodao polako, ubijajući vreme. Urošu je zaista bilo muka dok je stigao do vrata.
Pisalo je: profesorica Sofija, kabinet biologije. Njegov znojavi dlan je obuhvatio kvaku otvarajući vrata. Ušao je i video gospođicu Sofiju kako sedi za svojim stolom. Ocenjivala je radove i nije odmah primetila Uroša. Zatvorio je vrata, zgrabio kaiš svog ranca i spustio ga sa ramena. Uroš je glasno uzdahnuo u slučaju da ga nije čula.
„Sedi. Doći ću za minut.“ Nije podigla pogled.
Uroš je seo za sto direktno preko puta nje. Zabrinuto je sklopio ruke dok je ona nešto beležila u svesci. Uroš nije mogao a da ne primeti da nekoliko dugmadi na njenoj bluzi nisu bila zakopčana. Bila su zakopčana na početku školskog dana. Trudio se da ne gleda jer je osećao da bi ona primetila. Njegove oči su se uprkos željama njegovog mozga usredsredile na dekolte.
Nije bilo kao da joj se sise izlivaju iz bluze. Nije bilo to. Uroš je mogao da vidi više nego ujutru. To je ono što je privuklo njegovu pažnju. Nije hteo da prizna, čak ni Adamu, ali nešto je kod gospođice Sofije izluđivalo Uroša. To je bilo očigledno po erekciji koja je rasla u Uroševim pantalonama.
Sofija je konačno pogledala Uroša: „Drago mi je što se nisi pretvarao da si zaboravio da dođeš, pravio se da ti je loše, ili nešto slično. Iznenadio bi se šta neki od učenika pokušavaju da iskoriste kao izgovor. Ovo je način da sebi olakšaš stvari.“
„Ne razumem, da li sam u nevolji?“ Uroš je imao zbunjen izraz lica.
Sofija se osmehnula: „Ne dragi. Nimalo. Nisam želela da te osramotim ovim razgovorom tokom časa.“ Ustala je i prišla mu: „Uroše, sviđaš mi se, dobar si momak pa sam ti malo popustila. Ali moraš da shvatiš da ne možeš da kasniš na moj čas. Moraš da se potrudiš da stigneš na vreme, a kada dođeš, ne možeš da razgovaraš sa svojim prijateljima. Znaš li koliko je to nepoštovanje?“
„Znam gospođice Sofija. Veoma mi je žao. Moj auto nije pouzdan. Moram da…“
„Ne“, prekinula ga je, ozbiljnijim tonom, „Nema izgovora. Da li razumeš?“ Uroš je klimnuo glavom. „Ja sam žena koja je navikla na pravila. Poštovanje mi je veoma važno. Pokaži mi poštovanje, a ja ću činiti isto. Ja sam profesorka i zahtevam nepodeljenu pažnju u ovoj učionici. Imaj to na umu sledeći put kada želiš da se ponašaš loše na času. Slobodan si.“
Uroš je ustao, crven u licu, i ponovo se izvinio. Zgrabio je ranac i zatvorio vrata učioniceza sobom. Neće zakasniti sutra. Uradio je domaći te večeri, otuširao se, spremio za krevet i malo kuckao sa Adamom i objasnuo mu šta se desilo. Stavio je alarm mnogo ranije nego inače i lego da spava.
**
Već je bilo sledeće jutro. Uroš je bio jedan od prvih učenika u klupi. Sofija ga je pogledala, pokazujući da je videla da je na vreme. Ubrzo je zazvonilo zvono i čas je počeo. Bilo je to uobičajeno, predavala je, crtala, malo diktirala i zadavala domaće zadatke. Brzo je vreme teklo.
Sofija je pokupila kredu, zatim spustila komad krede i obrisala ostatke sa prstiju. Polako je prošla kroz prolaze između klupa. „Znanje je moć, dame i gospodo. Ja predajem, između ostalog, i o posledicama upotrebe droga. Ovde učite i osnove anatomije. Nije samo ono što je u planu i programu naša tema.“
Sofija je prešla pored Uroševog stola, ruka joj je klizila preko njegovih leđa dok se gurala između prolaza. „Takođe razgovaramo o životu, zdravom životu i vezama. Razgovaramo o pitanjima seksa odraslim tonom. Nameravam da iskoristim svoju platformu ovde da vas naučim da je znanje takođe tolerancija. Vreme je da istaknemo LGBT zajednicu. Da li svi znamo šta je to?“ Većina učenika je potvrdno uzviknula.
Zvono je iznenada zazvonilo i tada se desilo! Kako je to moglo da mu promakne! Sofija se naglo pomerila i ustala, dovoljno da vidi njene gaćice i očiglednu nežnu izbočinu! „U redu. Hajde. Izlazite odavde, nemamo vremena više za ćaskanje.“ povikala je profesorica Sofija dok su učenici počeli da se pakuju za sledeći čas. Uroš je uradio isto, sa osećajem tonuća u stomaku.
Otkrio je tajnu gospođice Sofije. Njegova divna profesorka je transseksualka. Sve vreme je balavio i maštao o transseksualki! „Uroše. Želim da razgovaram sa tobom.“ profesorica Sofija ga je pogledala. Mnogo ludih misli mu je letelo kroz glavu dok je prilazio stolu.
„Opet me želite posle časova?“ Pogledao je u pod.
„Želim da ti kažem da cenim što si danas ranije došao na čas. Drago mi je pratiš instrukcije i poštuješ moja pravila. To mi mnogo znači.“ Zastala je, „Ali deluješ nekako… Da li je sve u redu dragi?“
„Sve je u redu. Samo moram da stignem na sledeći čas.“ Zamucao je, i dalje ne uspostavljajući kontakt očima.
„U redu. Idi onda. Vidimo se sutra na času, zar ne?“
„Da… da. Hvala gospođice Sofija.“
Ostatak dana je protekao bez događaja. Uroš se trudio da izbegne sve. Toliko da je Adam požurio da ga sustigne posle škole. „Šta je sa tobom jebote? Ceo dan si nekako odsutan?“
„Ništa.“
„Slušaj, od onog ostajanja posle časova, nisi isti! Hajde, šta je bilo? Nisam te video od velikog odmora, seo si u zadnju klupu.“
„Moram da idem kući, vidimo se sutra.“ Otišao je sam sa svojim mislima.
Ležao je na krevetu, nemo je gledao u plafon. Ona ima kurac. Ona… ima… jebeni kurac.“ Uz mnogo napora je te večeri uspeo da zaspe.
Kraj 1 dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
