Povratak kući kod Majke 1

Slavica i Novak su bili bliski. Njegov otac je nestao u pijanom zaboravu kada je Novak imao osam godina. Prvih nekoliko godina dobijao je čestitke za rođendan i Novu Godinu sa po nekoliko hiljada dinara… a onda je sve prestalo. Nikakvih poziva, nikakvih poseta, nikakvih čestitki, nikakvog tate. Bilo je očigledno da je njegova mama volela njegovog oca. Još uvek je čuvala njegove slike po kući. Oboje su imali osamnaest godina kada je zatrudnela. Roditelji su ih praktično naterali da se venčaju.

Nikada nije pitao, a njegova majka nikada nije pričala detaljno o tome. Nije bilo drugih članova familije. Ili su preminuli ili su odavno prekinuli kontakt. Tako da su mama i sin samo imali jedno drugo. Novak je bio dobro dete. Bio je isti otac, ali sitnog rasta tokom dečačkog doba. Često je bio i maltretiran u kraju i u školi jer je bio tako mali. Njegova majka Slavica ga je sama odgajila. Bila je aktivna u njegovoj školi i drugim aktivnostima. Njen sin je bio njen život, a ona je bila njegov.

Tokom leta, pre nego što je krenuo u srednju školu, Novak je konačno počeo da raste i da se razvija. Do kraja leta bio je visok kao njegovi drugovi iz razreda, a do kraja prve godine srednje škole bio je 180 centimetara sa sve razvijenijom muskulaturom. Vredno je radio u školi i dobijao je odlične ocene. Igrao je i u fudbalskom timu i imao je dobar status u školi.

Osim svoje visine i veličine, Novak se nije promenio. Za razliku od njega, njegova majka se promenila. Veoma se promenila. Udaljila se od njega. Distancirala se. Kao da je ušla u neku krizu srednjih godina mada je i dalje bila prilično mlada. Krenula je da se oblači drugačije, da se ponaša neprijatno. Prestali su da idu bilo gde zajedno, retko su čak i sedeli zajedno da jedu. Njen pogled na svet postao je mračan, ponašanje nedostojno jedne majke.

Pokušao je da razgovara sa njom, ali to je uvek dovelo do vike i svađe. Na kraju je odustao i jednostavno ju je izbegavao. Slavica je radila u banci i tokom godina je brzo napredovala. Novac nije bio problem u kući, ali Novak ga nikada nije tražio. Voleo je majku, ali više nije osećao bliskost sa njom. Posebno su problematični bili njeni česti izlasci.

Svakog petka bi se dugo sređivala pre nego bi izašla do ranih jutarnjih sati. Slavica je bila lepa žena, sa lepim mladolikim telom. Nije bila zgodna kao filmska zvezda, ali je bila privlačna. Pila je dosta, a ponekad tokom noći dovodila bi kući nepoznate muškarce sa kojima bi opštila. Veći deo subote bi provodila sama u svojoj sobi, mamurna i slaba. Često ju je čuo kako plače.

Sve to uticalo je na Novaka. Ne bi nikada sebi priznao, ali negde u dubini duše on je mrzeo svoju majku… ili ono što je postala. Razumeo je da joj je kao i drugim ljudima potreban seks, izduvni ventil. To je bio normalan, zdrav deo života. Ali ona je bila drugačija. Ona nije želela emotivno vezivanje. Često je imala intimne susrete sa ljudima kojima ni ime nije znala.

**

Jednog petka uveče ušla je u dnevnu sobu i rekla: „Izlazim.“

Novak je uveliko bio ogorčen njenim ponašanjem, i tada mu je pukao film. „Naravno da izlaziš. Petak je veče za jebanje.“

Slavica je zastala i pogledala ga u čudu. „Pardon? Šta dođavola misliš pod tim?“ zalajala je.

„Kao i svakog drugog petka. Središ se, izlađeš, napiješ se ko krava, pokupiš nekog kretena, a onda ga dovedeš kući i jebeš ga dok ti ne dosade i oteraš ga kući.“

Bacila je tašnicu na pod i stala pred njim: „Slušaj ti mali kretenu! Ja sam odrasla žena! Imam potrebe i takođe imam pravo da jebem koga god želim!“ Vikala je na njega iz sveg glasa.

„Da, imaš svo pravo ovog sveta. Ali mama…“, počeo je.

„Nemoj ti meni „mama“! Želim da budem jebana! Ne treba mi ni tvoja dozvola ni tvoje odobrenje. Ako ti se ne sviđa, možeš slobodno da ideš iz MOJE kuće!“ Njeno vrištanje je postajalo sve glasnije, i sada mu se unosila pravo u lice. Novak je zgrabio majku za nadlakticu, gledajući je u lice. „Šta je klinac? Hoćeš da me udariš? Ili ćeš možda da me jebeš? Ma… ti da jebeš… pitanje da li si ikada jebao. I sada si na mene ljubomoran što imam seks kad god poželim.“

„Prekini.“

„Da prekinem? Rodila sam smotanog klinca koji ima osamnaest godina a pičke nije video! Gadiš mi se.“

„Luda kučko! Nisi normalna!“ – viknuo je. „Gadiš mi se… ne potcenjuj me. Nemaš pojma o čemu pričaš!“

„Potcenjujem te?? Ha… da ti sad neka skine gaćice ne bi znao šta da radiš!“

„Umukni! Nije tačno!“

Mama se odmakla od njega i osmehnula se kučkasto: „Nije a? Pa hajde momčino… hajde frajerčino, pokaži se! Evo, sređena sam doterana sam željna sam kurca! Hajde kretenu!“

Nije razmišljao o tome šta radi kad ju je snažno okrenuo i gurnuo preko naslona kauča. Podigao joj je kratku suknju i spustio joj gaćice. Njene oči su se širom otvorile, zajecala je ali nije se borila, nije se pomerila ni gurnula ga od sebe. Dok ju je držao jednom rukom, spustio je pantalone, pljunuo u dlan da navlaži kurac i počeo da drka i diže kurac, gledajući naguženu majku. Miris njene pičke bio je u vazduhu. Opalio joj je šamarčinu preko dupeta a zatim se nabio u već vlažnu pičku svoje mame!

Zastenjala je, ali se nije opirala. Iznenadila se načinom na koji ju je rastezao. Imao je očigledno debeo kurac koji je bio tvrd kao kamen. Dok je zabadao nokte jedne ruke u njen bok, drugom rukom ju je zgrabio za kosu i snažno povukao. Tucao ju je životinjski, nemilosrdno, duboko i žestoko. Nije mogla da veruje kada je orgazam preplavio njeno telo, potpuno niotkuda! Zajedno sa majkom, i Novak je svršio… pravo u njenu nezaštićenu pičku.

Njegov kurac nije omekšao. Podigao ju je, opalio je opet po dupetu i nastavio da je guzi, sada u potpuno stojećoj pozi. Zadihano je dočekala njegove udarce i stenjala je kao jebena kurva. „Da, da, oh, oh…!“ – stenjala je. Novak je dočekao novi mamin orgazam koji je bio toliko snažan da ga je stezanjem pičke isterala napolje. Jače ju je povukao za kosu i odveo do zida. Nabio ju je tako da je grudima bila uz zid dok je on ubrzavao tempo.

Imala je osećaj da je celo telo boli. Ali to je bila ona divna bol od koje je prilazila novom orgazmu! Bio je kao robot, nije se zaustavljao sve dok još jednom nije ispunio maminu pizdu vrelom mladom spermom. Tek tada je izašao iz nje i zateturao se unazad dok nije seo na kauč. Slavica je bila totalno razvaljena, izjebana kao nikada. Imala je suze u očima, ali blagi osmeh na usnama.

„Ja… ja… Idem da se istuširam“, rekla je i otišla.

Novak je sedeo ukočen u mestu. „Šta sam to uradio? Upravo sam … majku“, pomislio je. Novak je navukao pantalone i otišao u svoju sobu. Ubacio je nešto odeće u mali kofer, zgrabio ranac, a zatim izašao iz kuće. Slavica je morala da se otušira, potom je obukla svoju najlepšu spavaćicu i otišla u dnevnu sobu. Ali njenog sina nije bilo tamo. Proverila je kuhinju, zatim njegovu sobu i videla da mu ranac nije nestao kao i veliki deo odeće iz ormara. Slavica je legla na njegov krevet i plakala dok nije zaspala.

Novak je razmišljao da uhvati bilo koji autobus i ode iz grada, ali su mu ostala još tri dana do mature. Prijavio se u obližnji motel. San je sporo dolazio. Slavica se probudila rano u subotu, još uvek ležeći u sinovljevom krevetu. Proverila je kuću, ali nije našla ništa što bi ukazivalo da će se vratiti. Zgrabila je mobilni telefon i pozvala ga. Čula je kako zvoni u kući i pronašla ga je u kanti za smeće u njegovoj sobi. „Ohh Bože! Šta sam to uradila?“ Slavica je sedela na njegovom krevetu sa rukama preko lica. Plakala je.

***

Tokom narednih nekoliko dana, pokušavala je da smisli načine da ga pronađe. Razmišljala je da pozove njegove prijatelje, ali je shvatila da nema pojma ko su mu prijatelji. Proverila je njegov telefon i zaplakala kada je videla svoje lice kao pozadinu. Telefon je bio zaključan i pokušala je sve što joj je palo na pamet da pronađe lozinku. Ništa nije uspelo.

U ponedeljak ujutru, otišla je u njegovu školu. Nije bio tamo. Znajući da mora da ide na posao, ostavila mu je poruku preko profesora. „Novače, sine, Molim te dođi kući. Volim te! Mama.“ Poruku nikada nije dobio jer je odlučio da se prijavi za vojsku. Potrebna je bila procedura koja bi dugo trajala ali on je uspeo da ih izmoli da se sve brzo završi. Njegov lekarski pregled je obavljen sledećeg dana, a u četvrtak ujutru bio je na putu za kasarnu na drugom kraju zemlje na osnovnu obuku.

Slavica je stalno nosila sa sobom i svoj i sinovljev telefon. U utorak je podnela policiji prijavu nestale osobe. Novak je promenio i ime i prijavio se u vojsku pod lažnim imenom u evidenciji. Slavica je otišla na ceremoniju dodele diploma sledeće subote, ali on nije bio tamo. Pitala je svakog koga je mogla da pronađe, ali niko nije ništa znao.

***

Novak, sada poznat kao Nikola, završio je osnovnu obuku, a zatim je poslat na specijalizovan kurs, želeo je da jednog dana bude kontrolor leta na aerodromu. Program je trajao pola godine, a zatim je poslat u vazduhoplovnu bazu. Nikola je voleo svoj posao i istakao se u njemu. Vremenom je stekao prilično dobar status među kolegama i nadređenima. Kada mu je istekao četvorogodišnji ugovor, počeo je da radi puno radno vreme.

Iznajmio je kuću van grada i tamo se nastanio. Između obuke on je i polagao razne kurseve online i stekao mnoge sertifikate i diplome. Nikada sebi nije dozvolio da kontaktira majku. Slavica je naravno pokušavala da ga pronađe onlajn. Probala je svaku kombinaciju imena, ali je ostala praznih ruku. Nestao je u sedam milijardi drugih lica na planeti. Ipak, ona je nastavila da pokušava.

**

Nikolina komšinica bila je Slađana, prijatna dama od oko četrdeset godina. Njen muž bio je kuvar u jednom od lokalnih restorana. Slađana je bila domaćica, imali su ćerku koja je imala tek pet godina. Godinama su pokušavali da dobiju dete, i kada su praktično odustali – rodila se Kristina. Obožavala je Nikolu. Toliko da su i njeni roditelji dozvolili da je ponekada vodi na igralište ili u park, kao što je bilo i tog dana. Vratio ju je nazad i gledao kako ulazi u dvorište, pre nego se okrenuo i pošao kući.

„Nikola!“ – čuje kako ga doziva pa se okrenuo.

„Reci Kristina.“

„Čekaj… mama želi da razgovara sa tobom.“

Ušao je u njihovo dvorište. Slađana je sedela u hladu ispod drveta. Imala je čaše slatkog čaja za oboje. Seo je na stolicu pored nje, a Kristina se igrala pored. „Želela sam da razgovaram sa tobom o nečemu.“

„Naravno.“

„Poznajem te koliko?“

„Pa ima skoro dve godine“, odgovorio je.

„Baš tako. Ali, nikada nisi pomenuo svoju porodicu.“

Nikola je uzdahnuo: „Nemam pojma gde je moj otac, ne znam ni da li je uopšte živ. Pretpostavljam da je moja majka još uvek u porodičnoj kući. Nisam razgovarao sa njom nekih… ne znam, šest godina. Nemam druge rođake.“

„Tata pijanac?“

„Tako je.“

„I mama?“

„Ne. Mislim, pila je u društvu i to… ali je ipak bila odgovorna na poslu, nije se prepijala i to.“

„Ona je loša žena?“

„Ne. Ona je dobra žena.“

„Pa zašto ne razgovaraš sa njom?“

„Duga priča.“

„Kristina, mislim da je vreme da uđeš unutra, nisi dobro obučena.“ Devojčica je skočila i uzbuđeno otrčala u kuću. „Eto, sad imamo vremena za tvoju dugu priču.“

Nikola je odmahnuo glavom: „Radije bih to ostavio u prošlosti.“

„Nikola, ti si dobar čovek. Ja to osećam. Uostalom, spremna sam i da poverim svoju najveću sreću, moju ćerku, tebi da je čuvaš. Ja ti verujem maksimalno, ti si to zaslužio svojim ponašanjem i postupcima. Ali… nešto te izjeda. Vidim to. Osećam. Pričanje o tome može biti teraputski.“

Nikola se osmehnuo: „Imate možda onda nešto jače od čaja?“

Slađana je namignula i donela im po dva piva. Nazdravili su i tada je nastala kratka tišina. „Pre tih pet-šest godina uradio sam nešto pogrešno. Nešto nepopravljivo. Povredio sam je na način na koji nijedan muškarac nikada ne bi trebalo da povredi ženu, a najmanje svoju majku.“

Ispričao joj je celu priču i plakao dok joj je prepričavao delove. Ona je slušala svaku reč. Kada je završio, potapšala ga je po ruci. „Kada te je mama pogledala posle toga, kako je izgledala?“

„A kako će izgledati. Imala je suze u očima.“

„Dobro, suze… ali da li je imala možda blagi osmeh na licu?“

Nikola se zamislio: „Zapravo da, jeste. Stavila je ruku na moju ruku i rekla da ide da se istušira.“

„Pa ona nije bila ljuta, zar ne?“

„Ne znam teta Slađana. Ne znam šta je osećala.“

„Šta si potom uradio?“

„Dok se tuširala, spakovao sam stvari i otišao.“

„Nisi se vratio?“

„Ne. Napastvovao sam svoju majku Slađana. Nisam imao pravo da se vratim.“

„Vreme je da se sabereš, sine. Moraš da se vratiš i kažeš joj da ti je žao. Ona je tvoja majka, ona ne zna šta se desilo sa tobom. Ne zna gde si. Zamisli kako joj je!?“

„Kako bi mi ikada mogla oprostiti za tako nešto?“

„Ona je tvoja mama. Uostalom, nije sve tvoja krivica. I ona snosi deo krivice. Ona to zna i verovatno je čekala da ti kaže da joj je žao. Mame nisu roboti da samo prave decu. One ih vole i brinu o njima. To nikada ne prolazi. Sigurna sam da je i ona patila koliko i ti. Potreban joj je sin, a i tebi je potrebna majka. Uzmi malo slobodnog vremena. Idi da je vidiš. Reci joj da ti je žao.“

Nikola je ispio pivo. „Slađana, da li stvarno mislite da će biti tako lako?“

„Neće biti nimalo lako. Verovatno druga najteža stvar koju ćeš ikada uraditi.“

„A koja je prva?“

„Oprostiti sebi.“ – rekla je brižno. „Razmisli o tome. Kristina i ja ćemo se brinuti o tvojoj kući dok te nema. Slušam šta ljudi govore i osećam šta im je u srcu. Slušaj šta ti je u srcu i sledi to. Kada ti mama priča, slušaj njene reči, ali slušaj pre svega njeno srce.“ Ustala je, signalizirajući kraj razgovora. Nikola ju je zagrlio.

„Hvala Slađana.“

„Nema na čemu.“

***

Nikola se dogovorio sa nadređenima da uzme dve nedelje odmora. Nedostajala mu je majka, ali je bio prestravljen pomisli da se suoči sa njom. Pretražio ju je online i bio je iznenađen što još uvek živi na istoj adresi. Pretpostavio je da će se preseliti u manji stan. Nikola je razmislio i odlučio da je najbolje vreme da se pojavi nedelja. Ako i dalje radi svoje petkom uveče, nije želeo da se pojavi u subotu.

Razmišljao je da prvo pozove, ali je to isključio. Morao je da se suoči sa njom i osećao je da bi joj bilo teže da ga odbije lično nego telefonom. Nikola je krenuo dugu vožnju nazad u svoj rodni grad. Iznajmio je sobu samo nekoliko kilometara od kuće, a zatim je večerao. Bila je to duga, neprospavana noć.

Napustio je smeštaj u jedanaest, a zatim se parkirao na ulici ispred kuće. Nije se mnogo promenila. Nije prepoznao usamljeni automobil u dvorištu i pretpostavio je da je zamenila stari. Sedeo je u kolima i posmatrao deset minuta pre nego što je izašao i krenuo ka ulaznim vratima. Srce mu je lupalo dok je zvonio na vrata. Primetio je da se zavesa blago pomerila i trenutak kasnije vrata su se otvorila. On nije video nikoga, dok konačno nije spustio pogled dole i zagledao se u oči malog dečaka.

„Zoveš se Novak“, rekao je niski, mali, kovrdžavi plavi dečak, osmehujući se.

„A kako se ti zoveš?“

„Uroš. Mama se kupa. Hoćeš li da uđeš?“

„Mama?“ – osmehnuo se. Njegova majka je očigledno pronašla način da nastavi dalje svoj život. „A zar ti mama dozvoljava da puštaš strance unutra?“

„T nisi stranac. Ti si Novak.“

„Kad smo već kod toga – otkud ti znaš moje ime?“

„Mama ima mnogo tvojih slika. Hajde uđi unutra.“

„Neka… mislim da bi trebalo da sačekam ovde.“

„Mama je pravila čokoladne kolače sa banama… imam i čokoladno mleko“, rekao je Uroš, uzimajući Novaka za ruku i povlačeći ga unutra. Odveo ga je u kuhinju i rekao mu da sedne za sto. Popeo se na stolicua zatim stavio salvetu ispred Novaka, jednu ispred sebe, a jednu na čelo stola. Uroš je stavio dva kolačića na svaku salvetu, a zatim pogledao Novaka. „Moraš ti da mi sipaš čokoladno mleko. Ja ga uvek prospem.“ Novak se nasmešio, a zatim sipao mleko u svaku šolju.

„A jel tvoja mama…“ Slavica se zaledila čuvši poznati glas kada je izašla iz kupatila. Umotana u bade mantil, ušla je u trpezariju i videla Novaka. Odmah je zaplakala a Novak je ustao i zagrlio majku. „Mama… tako mi je žao… zbog svega, rekao je.

„I meni dušo… i meni“, odgovorila je i izljubila sina. „Ohh bože koliki si… kako si lep.“ Obrisala je suze ruko a zatim se okrenula ka Urošu. „Kolačići i čokoladno mleko pre ručka?“

„Molim te mamaaaa…“ – odgovorio je.

Nikola ju je pogledao i pitao: „Mama, imam brata?“

„Molim te, zovi me Slavica“, odgovori ona nervozno. „Uroše, potrči i donesi maminu četku iz kupatila.“ Mališa je izleteo iz kuhinje. Slavica je pogledala Novak i pomazila ga, pre nego je tiho rekla: „On nije tvoj brat ljubavi. On je… on naš sin.“

Kraj 1 dela.