Mama U Opsadi

Imam 31 godinu. Dve godina sam oženjen. Živimo u Beogradu, imamo dete, moj posao ne dozvoljava mi previse slobodnog vremena. No, u poslednje vreme, kad mogu, trknem do roditelja. Lani su odseilili iz Beograda, zazeleli su se zivota na selu, prijatelja iz detinjstva, prirode, mira…
Moram reci, da ja i mama imamo poseban odnos. Vezani smo nekako, i cujemo telefonom se gotovo svaki dan. Moja zena se sali da smo kao blizanci, krupan, snazan, i blagog lica, cak i fizicki podsecam na nju. Oca pamtim kao dobricinu, koji bi se, cim popije, pretvarao u prznicu i svadljivca, a bio je i ljubomoran na mamu zbog njene nesvakidasnje jedrine, koju je ocuvala i u 60-oj. Retko je to pokazivao, uglavnom, samo kod pića koje ga je izjedalo, pa je postajao sve mrsaviji, usukaniji, zut u licu, dok mama kao da je ponovo cvala, sve rumenija i bujnija. Pobolevao je i mama se brinula za njega. To leto je zavrsio u banjama, na terapiji, jedva smo ga prislili. Nagovarali smo ga puna dva meseca. U kuci su im bili radnici iz Rusije, njih petorice, dovrsavali su potkrovlje. Pronasao sam ih kod poznanika, gde su radili za male pare. Roditelji su im preuredili staru garazu, da bi imali gde spavati, dok ne zavrse posao. Jednu nedelju je mama pripremila rucak za sve. Na dvoristu je razmestila dva stola, spojila ih i prekrila stolnjacima. Radnici su delovali veselo dok ih je posluzivala. Razgovarali su, naime, na ruskome, kojeg sam razumeo, ali nisam bas dobro govorio, pa sam pred njima cutao.
“Stara danas nema grudnjak!”- rece jedan.
“Uh, ala se ljuljaju!!!”- doda drugi.

Read more about Mama U Opsadi

Don`t copy text!