Studentkinja mračnih želja 1

Studentski grad. Jesen. Kiša. Opet. Bila je u prvom redu svakog utorka. Stilska odeća, noge u tim providnim crnim hulahopkama, savršena kosa. Otmen akcenat koji je činio da moji severnjački samoglasnici zvuče grublje nego obično. Nisam mogao da skrenem pogled sa nje. Pitanja koja bi postavljala nakon što bi svi otišli. Ali nisam mogao ni sanjati ono što je usledilo.

—

Živeo sam u kućici sa železničkom prugom odmah ispod prozora. Noćna mora u 5 ujutru kada bi se sve treslo, ne samo od vozova već i od cimera. Sve postdiplomci. Uvek su negde vozili bicikle, po kiši ili suncu. Predavao sam englesku književnost kao povremeni profesor na fakultetu, a živeo sam sa cimerima, to vam dovoljno govori o plati koju sam zarađivao. Imao sam četrdeset četiri godine i već sam se pomirio sa tim da ću sa ovog sveta otići sam.

Upoznao sam je u oktobru na prvim predavanjima. Odmah se isticala. Zrela studentkinja, tako smo zvali devojke koje su studirale u srednjim dvadesetim godinama ili čak i starije. Predavanja njenoj grupi bile su samo utorkom. Pitao sam se šta joj to treba? Njen akcenat je odavao utisak bogatstva.

Treće nedelje, ostala je u učionici nakon što su svi otišli. Pitala je neke stvari koje nisu bile u nastavnom planu i programu. Kontrola. Igre moći. Strah pomešan sa željom. Bio sam zbunjen, naravno da takvi radovi nisu bili predmet državnog fakulteta. Viktorijanske seksualne stvari koje su me terale da se pitam gde je sve to naučila. Te knjige nije ni lako pronaći u našim uslovima. Malo uznemirujuće čak, da budem potpuno iskren. Malo i uzbudljivo.

I sam sam pisao, uostalom, upravo čitate. Objavljujem priče godinama, to je moja autoterapija. Erotske priče pomažu mi u nedostatku pravog seksa. Ja sam gubitnik, zar ne? Svoj talenat trošim na online priče koje objavljujem pod lažnim imenom. Kakav jebeni paćenik… ali to sam ja. Međutim, teme koje je ona pominjala bile su previše mračne, čak i za mene.

Uglavnom, izabrala je tu temu na slobodnom seminaru i dozvolio sam joj. Želeo sam da čujem. Njena analiza nije bila samo akademska. U njoj je bilo nečeg ličnog, nečeg proživljenog, nečega što je govorilo o dubljim psihološkim potrebama. Ovo nije bila pedeset nijansi gluposti i sranja, ovo se činilo kao pravi život. Njena prošlost je izlazila malo po malo između redova. Rekao sam joj da sam pregledao rad ali smatram da nije baš najbolja ideja da ga delimo sa njenim kolegama i koleginicama.

Jednom posle predavanja, sreo sam je ispred fakulteta gde se sakrila od kiše. Pušila je cigaretu i pozdravili smo se. Ćaskanje je teklo obično, a onda je pomenula svog oca – nekog snoba. Osmehnula se kada je pričala o njemu, ali su joj oči ostale hladne. Tada sam saznao da je bila udata. Bivši muž fudbaler, bio je još jedan usputni komentar. Zašto mi se otvarala?

Sledećeg utorka ponovo je ostala kad je sve bilo prazno, prstom je čačkala venčani prsten. Još uvek ga je nosila, iako su se rastali pre skoro godinu dana. „Uzeo mi je sve… osim Lili.“ – započela je novu priču o svom neuspelom braku. Tek kasnije sam sklopio celu priču. Oduševio ju je, ubedio je da odustane od studiranja, a zatim ju je prevario i ostavio samu sa njihovom ćerkom.

—

„Pišete li u slobodno vreme?“, upitala je dok smo odlazili sa predavanja u istom smeru, prskajući po barama svuda.

„Da, zapravo pišem“, priznao sam, severnjački akcenat gust kao sos uz njen prefinjeni govor. „Ništa akademsko…“

„Volela bih znati o čemu pišete profesore?“

Oklevao sam. „Mračno. Tabu stvari, iskreno.“

„Hmmm… nisam stekla utisak da vas to privlači?“

„Ljudi smo, menjamo se.“

„Smem da znam gde objavljujete?“

„Na internetu.“

„Sada me već zezate. Znam da je na internetu, ali gde?“

Rekao sam joj sajt i dodao: „Ali ne pod mojim pravim imenom, očigledno.“

Zastala je. Pogledala me je, kosa joj je bila mokra i lepila se za lice. „Da li o stvarima o kojima pričamo posle predavanja? Znate, kontrola, dinamika moći, sve to?“

Ne, nisam nikada pisao o tome… do baš tog razgovora sa njom. Počeo sam eksperimentisati i svidelo mi se. Nikada nisam sebe video kao bdsm muškarca, nikada. Ali želeo sam probati. Znao sam da bi trebalo da lažem. Da se našalim ili da promenim temu na njen esej koji treba da preda sledeće nedelje. Ali stojeći tamo na kiši, sa tim očima uprtim u moje, nisam mogao da je slažem.

„I to…“, rekao sam.

„Stekla sam utisak da vas takve stvari ne zanimaju.“

„Ko zna, možda ste mi vi koleginice otvorili oči.“

„BDSM?“ – pitala je tiho, i dalje smo stajali u mestu i kisnuli.

„Pokušavam.“

„Mogu li nekako da pomognem?“

Gledao sam u njene oči koje nisu treptale. „Radi se o dominaciji i pokornosti. O pristanku i kontroli. O pronalaženju slobode unutar pažljivo dogovorenih ograničenja.“ Nastavila je da me gleda, shvatila je odmah da su to njene reči koje je izgovorila tog prvog utorka kada je ostala posle časa.

„Volela bih da je pročitam, ako je to u redu.“

„Postoji razlog zašto koristim pseudonim.“

„Bezbedni ste sa mnom profesore. Kunem se u sve što postoji da nikada neću otkriti vaš identitet.“

„Žao mi je, ali…“

„Pašću na kolena ako treba. Molim vas.“ – spojila je dlanove kao da se moli.

„Nema potrebe za tim. U redu… ali pazite šta ste rekli koleginice. Ako se negde sazna… moj posao je ugrožen.“

„Nikada to ne bih uradila. Nikada!“

Poslao sam joj na mejl linkove do mojih priča.

—

Nedelju dana kasnije. Upravo smo završili predavanje o Orkanskim visovima. Svi su se razbežali kućama. Ali ne i ona, ona je ostala da sedi, sa laptopom zatvorenim ispred sebe. Gledala me je, nije govorila. Noge prekrštene, suknja nedolično kratka za akademsku ustanovu, najlonke tanke crne prozirne. Smeškala se. Došao sam do nje i rekao: „U redu, da čujem koleginice.“

„Čitala sam vaše priče. Sve vaše priče.“

Usta su mi se osušila pa sam ih diskretno oblizao. Seo sam pored nje i nesigurno upitao: „Da čujem… kakvi su utisci?“

„Utisci su da ste me lagali od početka.“

„Pardon?“

„Lagali ste me.“

„Nikada. Sve što sam vam ikada rekao, suva je istina. I pazite kako razgovarate sa mnom.“

„Ali… vi razumete, shvatate“, rekla je. Izvadila je telefon – neku fensi aplikaciju za beleške sa lozinkom i svim ostalim. Dala mi ga je. „Prelistavao“ sam šta je napisala. Srce mi je lupalo. Prava jebena prljavština. Mračne misli. Zaključci o mojim pričama koje je čitala, a onda i njena shvatanja. Ultra perverzije. Čak se i jedna njena fotografija pojavljivala nakon svakih nekoliko pasusa, njeni zglobovi vezani sopstvenom najlon čarapom, bespomoćna i izložena.

Ispod eksplicitnih opisa šta je želela da joj neko uradi, postojalo je nešto drugo, nešto otkrivajuće, potreba da se potčini starijoj autoritativnoj figuri, da bude kontrolisana i dominirana od strane nekoga koga je smatrala intelektualno i emocionalno superiornijim. Klasičan primer odbačene ćerke. Problemi sa ocem bili su vidljivi između redova, jasno kao da ih je direktno iznela. Bio sam zatečen. Kurac mi se trzao.

Naši pogledi su se sreli. Sala za predavanja je odjednom delovala premalo, previše toplo. Ono što se sledeće dogodilo bilo je mentalno. Neprofesionalno. Ludo. Baš kao i njene priče, moje nove priče… a njene crne hulahopke su postale upravo ono o čemu je pisala. Nisam ni razmišljao, samo sam reagovao. Oboje smo prešli granice koje nismo smeli, baš tamo u prokletoj učionici dok nas je velika Šekspirova slika posmatrala.

Gradilo se nedeljama. Prilično otmena u učionici, ali sada potpuno razvratna dok me je grabila i ugurala mi jezik u usta. Zgrabio sam je za najlonke i u dva oštra pokreta sam ih iskidao sa nje. Grebala me je po licu kad sam joj oteo ruke i čvrsto sam joj stegao crne čarape oko zglobova. Nije bilo šanse da se oslobodi. To joj je bilo potrebno, trebalo joj je da zna da je neću jednostavno pustiti, da je izgubila svaki izbor.

Poljubio sam je snažno, jezikom istražujući usta dok je cvilela. Moja ruka se pomerila ka njenim grudima, osećajući ukusnu težinu. Našao sam joj bradavicu kroz čipku grudnjaka i okrutno je uštinuo. To ju je stvarno uzbudilo. Znao sam. Jebeno sam znao. Želela je grubo. Želela je jako. Držao sam joj vezane zglobove jednom rukom, grabio joj sise drugom. Povukao sam joj gornji deo dole tako da su joj se sise prelile preko grudnjaka. Hladno – naježila se svuda. Grizao sam je i sisao.

„Ne!“, zastenjala je. Deo igre. Oboje smo to znali. Usta tačno pored njenog uha.

„Slušaj“, rekao sam. „Ako vrisneš, ako te neko čuje.. najebala si.“

„Ne“, rekla je. „Ne…“ ali su joj se kukovi već pomerali u nepristojnom pozivu iako joj je suknja još uvek bila nekoliko centimetara ispod njene pičke. Poljubio sam je u vrat i gurnuo ruku ispod. Uzdahnuo sam od napaljenosti. Nema gaćica ispod. Bože. Sedela je satima na predavanjima bez njih! Okrenula je lice ka mom, želeći moja usta na svojima. Dodirnuo sam je i osetio koliko je spremna.

„Molim vas profesore“, dahtala je. Mali vapaj za dostojanstvom, ali dostojanstvo će prvo nestati… već je nestalo. Ruke čvrsto vezane, gornji deo joj je bio spušten, sise vire iz grudnjaka, bradavice tvrde, grudi su joj se sijale od moje pljuvačke. Uprkos protestima, kukovi su joj se grčili i okretali oko mojih prstiju sa nepristojnom hitnošću dok je pokušavala da ih dovede u kontakt sa svojim klitorisom. Bilo je prekasno da me moli da prestanem.

Zadirkivao sam joj pičku, osećajući koliko je vlažna. Jebote, bila je vruća. Nema sumnje da je to želela. Način na koji me je ljubila govorio je sve. U jednom trenutku izbezumljena, u sledećem ljuta. Njen jezik svuda. Nije mogla da diše. Kao da joj je nešto trebalo, očajnički joj je trebalo. I odjednom mi je to dala. Otkinula je usne od mojih i vrisnula, a zatim se zagrcnula u dahu, gurnuvši svoju pičku na moje ruke.

Video sam kratak pogled panike u njenim očima, kao da nije mogla da veruje da joj se ovo dešava, i čvrsto sam je zgrabio i koristio je da pritisnem njeno telo uz svoje svom snagom, kao da će se raspasti. Gurnuo sam prst duboko, duboko, duboko i držao ga tamo dok su joj butine drhtale, a orgazmični grčevi je terali da stenje. Prizor ove mlade napaćene devojke kako svršava bio je tako intenzivan, samo ju je držao dok joj je telo pucalo kao bič sa svakim otpuštanjem.

Držao sam je. Olabavio sam čarapu i izvukla je ruke iz uvijene tkanine. Imale su tragove na zglobovima. Uhvatila se za moja ramena, hvatajući dah. „Jesi li dobro?“, pitao sam, gledajući kako joj lice crveni od zadovoljstva.

„To je bilo… čak ni ne znam da objasnim… intenzivno.“ Još uvek se malo tresla. Naslonila se na mene. Skinuo sam joj kosu sa lica, iznenađen koliko sam se nežno osećao posle svega toga.

„Možeš li da hodaš?“, pitao sam, pridržavajući je uz sebe dok je drhtavim rukama ispravljala suknju.

„Naravno da mogu“, rekla je, a zatim se nasmejala. „Mislim, verovatno.

„Odlično… pošto ćeš takva bez gaćica šetati do stana“, šapnuo sam, osmeh mi se raširio po licu. „Jebeno nevaljala…“ – dodao sam, ustao i izašao bez da je pozdravim i pogledam.

Kraj 1 dela