Predvina trudna recepcionerka 1/2
Prijavio sam se u hotel jednog snežnog februarskog popodneva i uopšte je nisam primetio. Siguran sam da je izgledala slatko na onaj profesionalan način koji sam toliko cenio, ali je nisam odmah registrovao. Bio je to lep hotel sa mnoštvom sjajnih stvari koje privlače pažnju, i koliko god sam ovakvih mesta posetio tokom poslednje decenije o trošku svog poslodavca, nikada se nisam zaista umorio od uživanja u dekoru pri prvom ulasku. Čekalo me je dugih nekoliko meseci ispunjeni luksuzom, redovnim sastancima i konferencijama.
Pojedinci koji su činili gostoljubivo osoblje nisu se istakli u mom umu sve do kasnije nakon što sam se naspavao zbog promene vremenske zone. Tek nakon sna mogao sam lakše da se snađem u hotelu. Da, bio je to prvoklasan hotel u koji nije mogao da uđe svako. Znao sam da ću uživati.
**
Privukla mi je pažnju iza recepcije dok je pokušavala da pokrije srednji deo tela svojom košuljom. Trudila se da sakrije stomak koliko je to bilo moguće. Međutim, zanimljivo da je osim glatkog, nabreklog stomaka bila izuzetno mršava. Pitao sam se da li je možda trudna i pokušava to da sakrije.
„Mogu li da vam pomognem?“ upitala je dok sam joj se približavao.
„Da…“ – pogledao sam njenu pločicu sa imenom, „…Isidora, voleo bih da mi pomognete. Mogu li, molim vas, da rezervišem sto za jednu osobu za večeru večeras?“
Osmehnula se i klimnula glavom dok je unosila moju rezervaciju u sistem. „Rešeno!“ Zaverenički se nagnula: „Naš glavni kuvar večeras pravi svoje famozne jagnjeće kotlete. Ja bih se time pozabavila da sam na vašem mestu…“ 
Nasmejao sam se i obećao joj da hoću, a zatim sam se vratio gore u impresivno dobro opremljen apartman. Zaronio sam u đakuzi, lenjo se igrajući sa sobom pod vodom, razmišljajući o tom komadiću Isidorine kože koji sam slučajno video.
Obli ispupčeni stomak je imao smisla samo ako je ova veoma mršava žena bila trudna. Oplođene, buduće majke su uvek privlačile moju pažnju u javnosti. Gajio sam ljubav prema trudnicama još od srednje škole i to se nije promenilo ni sada u mojim tridesetima. Drkanje sam završio pod tušem dok sam se ispirao.
Svaki put kada sam prolazio kroz predvorje tokom Isidorinih smena (obično prva smena radnim danima, mada je izgledalo da radi dosta prekovremeno), namerno sam prilazio recepciji sa strane da bih video odeću za taj dan i napredak u razvoju. Za razliku od većine osoblja u hotelu, Isidora, verovatno zahvaljujući svom visokom položaju supervizora, nije morala da nosi uniformu. Bila je nepogrešivo profesionalna u svom odevanju. Ali, iako atraktivna, moderna poslovna odeća koju je očigledno preferirala nije uspevala da sakrije njeno majčinsko stanje.
Dugmad njenih uskih košulja naprezala su se uz njen naduveni stomak. Butine su joj bile sve veće kako je vreme teklo, a zadnjica sve izraženija svaki put kada bih uspeo da bacim pogled iza nje. Žena skromnih grudi, njen izbor gornjih delova sugerisao je da nikada nije morala da razmišlja o tome da li pokazuje previše dekoltea. Morao sam se sada zapitati da li je uopšte shvatala koliko svojih nabreklih grudi trenutno pokazuje svetu.
Ukratko, postajala mi je sve privlačnija, i bio sam sve više ubeđen da kontinuirani rast koji sam mogao da primetim kod nje skoro svakog dana ukazuje na napredovanje trudnoće. Usledile su mnogobrojne seanse masturbacije u mom apartmanu tokom narednih nedelja. Na kraju sam svršavao i u đakuziju pod vodom; nije bilo baš toliko uzbudljivo.
**
Jedne spore srede, u predvorju za recepcijom, ponovo sam je video kako namešta košulju da bi je spustila ispod svog ispupčenog stomaka. Dok sam joj se približavao sa strane, okrenula se i videla me krajičkom oka. Drammatično je pocrvenela. Osmehnuo sam se i pitao je o rezervaciji za večeru (moj uobičajeni izgovor). Nisam ništa rekao o onome što smo oboje znali da sam video, ali sam mogao da osetim da postoji neka tajna u svemu tome. Očigledno nije želela da priča o tome sa mnom, niti među njenim osobljem. 
To mi je, naravno, bilo u redu, mada nisam mogao a da ne osetim nalet uzbuđenja zbog onoga što je zaista delovalo kao potvrda trudnoće. Blaženi osmeh nije silazio sa mojih usana tokom našeg razgovora, dok nervozni osmeh nije silazio sa njenih. Bio sam uzbuđen što ću njen razvoj u narednim mesecima. Siguran sam da je bila zabrinuta jer uskoro neće moći da sakrije svoj rast.
Osećao sam se pomalo krivim što uživam u nečemu tako neprijatnom za nekog drugog, ali sam pomislio da bi možda malo prijateljskije pažnje u budućnosti moglo pomoći Isidori da ceni iskustvo javne trudnoće.
**
Mnogo hrane i obilnih koktela koji su usledili, prilično pijan sam prošao kroz predvorje oko 2 ujutru. Iznenađujuće (i srećno), Isidora je radila na recepciji usred noći. Nisam mogao da vidim druge zaposlene u blizini i osećao sam se prilično opušteno od alkohola, pa nisam dvaput razmišljao da li da joj priđem. Ona, sama u najtišim vremenima, skinula je svoj tamnoplavi sako i prebacila ga preko stolice iza sebe.
Bluzica koju je nosila, nimalo ne očekujući posetioca, bila je elegantna, tamnonarandžasta. Takođe je opustila svoju smeđu punđu, čije ležerno padanje me je uzbudilo na čudan način. Najuzbudljivije je to što je njen stomak bio većim delom vidljiv, i bio sam, naravno, potpuno zaprepašćen. Kako sam se približavao, a ona nije bila svesna mog prisustva, čak sam je video kako ga na trenutak mazi desnom rukom. Bože, bio je to predivan erotičan prizor.
„Isidora, dobro veče!“, uzviknuo sam sa tri metra udaljenosti. Malo je poskočila ali je potom uputila onaj slatki profesionalni osmeh.
„Gospodine Vladimire“, ljubazno je uspela da kaže, „kako mogu da vam pomognem?“
„Slušaj, možda je neprimereno ali mnogo mi se sviđa vaša bluzica.“ Nisam mogao da se suzdržim; lice joj je odmah pocrvenelo i klimnula je glavom na kompliment. „Zar si sama ovako kasno? Sve je u redu?“
„Oh, da, u redu je sve, nema problema. Pokrivam koleginicu noćas. Ništa strašno.“ Činilo se da je primetila ne baš uravnotežen način na koji sam stajao i ljuljao se ispred njenog stola. To joj je izmamilo osmeh. „Zabavno veče gosn Vladimire?“
„Molim te, zovi me samo Vlado, nisam ja nikakav gospodin.“
Toplo se osmehnula. „U redu, dakle lepo se zabavljate Vlado?“
„Zar je toliko očigledno?“ Nimalo suptilno, zurio sam u njen stomak dok je njena desna ruka lenjo prelazila preko njega. „A ti draga? Uživaš?“ Gledajući u njen stomak dok je nastavila da ga mazi, osmehnula se toplije nego ikada. Ipak, pogledala je levo i desno pre nego što je odgovorila, garantujući da smo i dalje sami.
„O da, osećam se odlično.“ 
„Samo, greota je što si sama ovako kasno. Partner nije u blizini?“
Rumenilo joj se vratilo u obraze, ali je osmeh brzo zamenio bolni pogled. „Nema partnera, sama sam. Ali srećna sam iako sama prolazim kroz ovo.“ – rekla je i kružnim pokretima pomazila stomak.
„Ti si predivna i veoma hrabra devojka Isidora.“
„To je… Veoma ljubazno od tebe Vlado.“ Ponovo gledajući sa ponosom svoj stomak, na trenutak se izgubila u sanjarenju dok se milovala.
„Ponovo ću se unapred izviniti ako je neprimereno ali… mogu li da dodirnem?“
Teško da bih imao muda da je pitam tako nešto bez da sam popio. Bila je zbunjena i nekako uplašena, ali ubrzo je uzbuđeno klimnula glavom. „Što da ne.“ – rekla je i obišla sto. Stala je preda mnom, blago pomerajući kukove unapred kako bi mi pružila bolju priliku za dodir. Stavio sam ruku tačno u sredinu, odmah iznad njenog pupka. To je verovatno bio jedan od najboljih trenutaka u mom životu.
Bio je lepo mekan i prijatno topao, ali ispod toga uporno čvrst, fizička stvarnost onoga što se dešavalo u njoj neosporna, magična. Bio sam apsolutno izgubljen u vremenu, otvorene vilice i potpuno zadivljen. Smeškala se sve vreme i gledala me.
„Predivno Isidora. Hvala ti puno, baš puno“, uspeo sam da kažem, glasom drhtavim dok sam se vraćao na Zemlju sa ovog duhovnog iskustva. „Nemam reči… božanstveno.“
Osmehnula se i klimnula glavom a ja sam se uputio ka liftu, postiđen očiglednim pokazivanjem emocije i želje. Posle nekih sat vremena, čvrsto sam spavao nakon ejakulacije posle tog slavnog susreta.
Kraj 1 dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
