Povratak kući kod Majke 2

Novak je bio u šoku! Morao je da sedne u stolicu, osećao se kao da će pasti u nesvest! Slike od onog kobnog petka vratile su se iako se trudio godinama da ih potisne. Drhtao je i prebledeo. „On je… on je…“

„Molim te… on to ne zna. Želim da me zoveš Slavica u njegovom prisustvu, molim te.“

„Da.. khm, da razumem.“

„Imamo mnogo toga da razgovaramo, ali to ćemo kasnije.“ Uroš se vratio sa maminom četkom. „Vas dvoje se upoznajte dok se ja spremam. Uroše, kada se obučem, hajde da odvedemo Novaka u park.“

„Daaaa!!!“, vrisnuo je.

„Možeš mu sada pokazati svoje igračke.“

„Imam mnogo igračaka. Svideće ti se.“

„Siguran sam da hoće.“ – rekao je Novak, i dalje van sebe.

Uroš je otrčao u svoju sobu, a Novak je bio nedaleko iza njega. Očekivao je da je Uroš zauzeo njegovu staru sobu, ali to nije bio slučaj. Uroš je imao gostinsku sobu koja je bila potpuno ukrašena. „Gledaj. Mama mi je dozvolila da stavim tvoje Nindža kornjače na policu, ali ne smem da se igram sa njima.“

„Zašto ne smeš da se igraš sa njima?“

„Tvoje su i mama se plaši da ću ih polomiti.“

„Znaš šta. Hajde da se dogovorimo – od danas su tvoje.“

„Stvarno?“

„Stvarno.“

Uroš je vrisnuo od oduševljenja. Novak je sedeo na podu dok mu je Uroš pokazivao sve što poseduje, bio je zadivljen petogodišnjakom ispred sebe. Slavica je stajala na vratima, neprimećena nekoliko minuta, posmatrajući ih. „Da li ste vi gospodo spremni za park?“

„Moje patike!“, rekao je Uroš. Zgrabio je svoje patike sa svetlećim đonovima i predao ih Novaku. „Moraš da mi ih zavežeš.“

„Nema problema.“

„On nosi samo najbrže patike. Pokazaće ti kad stignemo u park.“

Park je bio udaljen samo nekoliko ulica. Šetali su sa Urošem u sredini, roditelji su ga držali za ruke. Novak se pribrao i nije mogao da skine osmeh sa lica ni da je pokušao. Slavica je bila ista takva. Kada su stigli u park, Uroša su odmah „napala“ druga deca da se svi zajedno igraju i druže. Slavica i Novak su sedeli zajedno na klupi pored igrališta.

„Ma… Slavice“, poče Novak.

„Ja sam izazvala ono što se dogodilo…“

„Slavice…“

„Novače, pusti me da završim. Molim te. Moram ovo da kažem.“

„U redu.“

„Ma ja sam u to vreme bila spremna na sve. Nisi me ti silovao, nisi me napastvovao. Vrati film Novače. Gurala sam te tog dana da to uradiš. Nisam bila svoja u glavi.. odvojila sam se od tebe, od nas. Moji snovi su počeli i pre toga..“

„Snovi?“

„Da, snovi u kojima se baš to dešavalo. Mislila sam da ludim! Bila sam uverena da je ono što osećam pogrešno. Udaljila sam se od tebe jer… pokušavala sam da popunim prazninu za koju sam znala da samo ti možeš da popuniš. Snovi su počeli da se prepliću sa stvarnosti… ludela sam, počela da pijem. Nisam želela da te povredim. Tog petka uveče JA sam te gurala da me uzmeš. I zbog toga sam izgubila poslednjih šest godina.“

„Znam da si tada bila na veoma mračnom mestu. Čak sam… mislio sam da te mrzim. Ali nije tako, voleo sam te. Volim te i danas. Ali koliko god da si me saterala u ćokaš, nisam imao pravo to da uradim!“

„Kad bih mogla da vratim vreme, sve bih uradila drugačije. Pričala bih sa tobom o svemu. Ne znam kako bi se to završilo, ali… Ako želiš da ti ponovo budem majka, hoću, a Uroš će ti biti brat.“ Zastala je i duboko uzdahnula. „Ako me želiš kao svoju ženu, biću i to… a on će biti tvoj sin. A ako ne želiš ništa sa mnom, živeću sa tim. Samo ti možeš da odlučiš kako će stvari biti.“

Uroš im je pritrčao. „Novače, možeš li me ljuljati?“

„Naravno, druže.“ Uroš je poleteo punom brzinom i stigao do ljuljaške. Slavica je sedela mirno i posmatrala. Lupanje srca u grudima kao da je malo popustilo. Barem je iznela teški deo na videlo. „Šta će reći?“, pitala se, u sebi se moleći da prihvati jedan od prva dva izbora i ostane u njihovim životima.

Novak se vratio desetak minuta kasnije nakon što je Uroš otišao sa drugarima. „Vau! Kakav momak“, rekao je dok je sedao.

„I ti si bio takav kao klinac. Pametan i pun energije.“

„Mama… Slavice. Na to ću morati da se naviknem. Znaš li zašto me je toliko mučila tvoja stvar sa tim jebenim petkom?“

„Znam dragi. Ponašala sam se kao kurva.“

„Bolelo me je što nisi želela da se posvetiš meni. Smatrao sam te svojom. Želeo sam da delimo reči i zagrljaje i one male trenutke… a ti si umesto toga išla svakog vikenda kod drugog, nepoznatog čoveka. Davala si mu svoje telo a srce si zatvorila prema meni. A pogledaj sada… imamo sina, neverovatnog, sjajnog sina. Odgovor je DA! Više od svega želim da ga odgajamo zajedno.“

Slavica mu se osmehnula sa suzom u očima. Njihova lica su se polako spojila i poljubili su se. Nije bilo oklevanja ni za jednog od njih i poljubac je brzo postao strastven. Novak je osetio tapkanje po kolenu. Pogledao je Uroša kako im se smeši. „Zašto ljubiš moju mamu?“ upitao je ozbiljno.

„Zato što je volim. Da li je to u redu sa tobom?“

„Da“, rekao je, a zatim otrčao nazad na igralište.

„On me je lako predao“, rekla je Slavica, kikoćući se.

„On prepoznaje kvalitet kada ga vidi.“

Pola sata su pričali o njegovom novom životu, njegovim prijateljima, maminom trezvenom stanju i odgajanju Uroša. Smejali su se kao nekada davno. „Slavice, ne znam ništa o tome kako je biti otac.“

„Poznajem te. Vrlo brzo ćeš shvatiti.“

„Bože, toliko sam toga propustio u poslednjih šest godina.“

„Oboje smo, ali imamo budućnost kojoj se radujemo.“

Uroš je objavio da je završio sa parkom i vratili su se kući. Slavica je spremila ručak dok je Uroš ispričao Novaku sve što je znao o Nindža kornjačama. Mikelanđelo je bio omiljen kod obojice. Dok su jeli, Slavica je privukla Uroševu pažnju. „Uroše, ko je ovaj momak što sedi za stolom sa nama?“

„To je Novak.“

„Znaš li ko je on?“

„Samo Novak, mama.“

„Novak je takođe tvoj tata.“ – rekla je brižno.

„Stvarno? Moj tata?“ upitao je uzbuđeno.

„Stvarno, stvarno“, rekla je.

Uroš je otrčao oko stola i podigao ruke. Novak ga je podigao i zagrlili su se. „Jesi li ti moj tata zauvek?“

„Zauvek i uvek.“

„Hoćeš li živeti sa nama?“

„Da gospodine. I uskoro ćemo se preseliti u veći grad i veeeeliku kuću.“

„Ima li igralište?“

„Ima ogromno lepo, veliko igralište. A devojčica iz komšiluka ima ljuljašku i tobogan na kojima se možeš igrati.“

„Je li ona fina?“

„Veoma fina. Zove se Kristina. Ima pet godina.“

„Kao ja? I ja imam pet. Ume li da broji do pedeset?“

„Ne znam. Moraćemo da je pitamo. Ona zna slova.“

„I ja!“ uzviknuo je, a zatim je počeo da ih recituje. Novak je pogledao Slavicu i osmehnuo se. „Je li u redu da te zovem tata“, upitao je Uroš.

„Voleo bih to, mališa.“

**

Te večeri oboje su ga poljubili za laku noć i izašli iz sobe. Novak je proverio da li su vrata zaključana, a zatim je hodnikom išao u svoju staru sobu, ali je usput prošao pored majčine. Ležala je u prelepoj blago prozirnoj spavaćici, mesečina ju je obasjavala. Novak je tiho ušao u njenu sobu, nagnuo se a zatim je zagrlio. Osetio je kako drhti.

„Ti si kao dobro vino Slavice… mama. Izgledaš predivno.“ Počeo je da joj spušta bratele niz ramena. Udisao je njen miris i setio se one kobne večeri. Gledajući je pravo u oči, rukama joj je obuhvatio grudi. „Sećam se ovih grudi kako sam ih voleo kao beba.“

„Ne lupaj Novače… sine. Ne sećaš se ti toga.“

„Ma ostalo je to tamo negde u pozadini mozga. Veoma si seksi Slavice.“

Poljubila ga je u usne a potom šapnula: „Zovi me mama. Kada smo sami – to je u redu.“

„Uhhh… važi mama.“ – rekao je u nežno kliznuo niz njene noge. Bio je očaran kada je shvatio da nije obukla gaćice. „Nevaljala?“

„Nisam očekivala da ćeš ući u moju sobu. Ali sam planirala da masturbiram, gaćice bi mi samo smetale.“

Poljubio ju je odmah iznad stidnih dlaka: „I šta bi zamišljala dok bi masturbirala mama?“

„Mmmm… zamišljala bih kako me sin gleda, mazi… i liže.“

Novakove ruke su se kretale niz njene bokove, dok su se njegovi poljupci i grickanje kretali ka njenom intimnom i u tom momentu veoma mokrom mestu. Noge je raširila još više. Njeni prsti su počeli da češljaju sinovu kosu dok se spuštao usnama na njenu pičku. Zastenjala je kad je jezik prvi put dodirnuo klitoris. Zatim je osetila kako klizi niže među usne.

Izdigao joj je zadnjicu kako bi mogao da napravi predivan intimni put jezikom – od maminog anusa preko usana do klitorisa, i nazad. Slavica je glasno zastenjala. Sinov jezik je ušao u nju što je dublje mogao da dosegne, a njegove ruke su se vratile na njene grudi. Mamina karlica se zaljuljala napred dok su ga njene ruke jače povlačile za kosu. Stenjala dok je svršavala.

Ona je bila žena koja je sve videla, prošla i doživela, ali retko kad je osećala toliku napetost u sebi kao tada. Kao da prvi put vodi ljubav. Još uvek mu se na usnama osećao trag njene kože i miris njene vlažnosti kaa ga je poljubila. Gledali su se u oči dok je spuštao donji deo odeće. A onda je tvrd, vruć u napet dodirnuo njene usmine.

Jezikom je malopre istraživao svaki deo njenog tela, a sada se spremao i da uđe u njene dubine. Ona je ležala pod njim raširena, prepuna osećaja da je opet poželjna, da je u njegovim očima boginja a ne samo majka. Kad se nadvio nad njom, osetila je kako joj srce lupa u grudima. Njegovo telo bilo je čvrsto, napeto, a njegovi pokreti puni želje da je ima.

U misionarskoj pozi, dok su mu se kukovi polako spuštali ka njoj, ona ga je uhvatila za lice i pogledala ga pravo u oči. „Sanjala sam ovaj trenutak godinama sine,“ Htela je da zna da je tu, da je u potpunosti njegova, da je svesna šta mu pruža, kao i on joj. Njeni nokti lagano su klizili niz njegova ramena dok se spajao s njom.

Otvarao ju je… on nije znao ali ona od one večeri nije bila ni sa jednim muškarcem. „Ohhh mama… ohhh…“ – stenjao je dok je otvarao njena zabranjena vrata ljubavi. Kada su njegova jaja dotakla maminu kožu, zastali su na kratko, kao da nisu verovali šta se dešava. A onda se sin pokrenuo.

Pokreti su u početku bili spori, istraživački, kao da želi da zapamti svaku nijansu njenog tela. Ona je širila noge, privlačila ga bliže, šaputala mu sitne prljave reči na uvo. „Tucaj me sine. Tucaj me i pokaži mi koliko me voliš. Ufff jebi me…“ U toj pozi je osećala njegovu mladalačku silinu. Sudari tela postali su jači, pljeskali su dok su se spajali. Uzdasi su se mešali, poljupci su bili vatreni. Mamin orgazam bio je prejak!

Ali mama nije stala. Uz lagani osmeh, okrenula ga je i sela na njega. Njene butine obgrlile su njegov struk, a ruke su se oslonile na njegova prsa. Kosa joj je padala niz lice kad je počela da se njiše. On je gledao naviše, očaran slikom žene koja ga jaše – samouverena, raskošna, zrela, a opet tako divlja. Njegova ljubav, njegova majka. Njeni bokovi kretali su se u ritmu koji ga je dovodio do ludila, a svaki njen trzaj bio je nova eksplozija u njegovim živcima.

Zatvorila je oči i pustila glasove koje više nije mogla da kontroliše. Njeno telo, obline koje su se njihale nad njim, usne koje su se vlažile od uzbuđenja – sve je to bila scena koju nikada neće zaboraviti. A onda, kada je osetila da se približava njegov vrhunac, pogledala ga je.

„Blizu sam mama…“

„Znam ljubavi. Tvoja sam.. samo reci.“ – nagnula se, poljubila ga i šapnula: „Već si bio u mojoj pički, ali volela bih i da mi budeš u ustima, u grlu, stomaku. Spustila se, poljubila ga duboko, pa skliznula niz njegovo telo.

Kleknula je između njegovih nogu i pogledala ga onim zavodničkim, pomalo opasnim očima. Rukom ga je obuhvatila i bez reči uzela u svoja usta. Zgrabio ju je za kosu i podigao je kako bi mogao da gleda mamino gladno lice, njene nezasite oči dok ustima čini pravu magiju. Gutala mu je kurac sa takvim uživanjem, sa tolikom količinom strasti da je znao da nema izbora.

Njegov glas, njegov stisak, njegova nemoć da se zadrži – sve se spojilo u trenutku kada je pustio sve što je čuvao duboko u sebi. Ona ga je primila do poslednje kapi, zadovoljno gutala i istovremeno i sama svršavala. Kada se podigla, oblizala je usne kao da je upravo završila najlepši obrok u svom životu.

Naslonila se na njega i šapnula: „Eto sine… o ovome bih maštala da sam masturbirala večeras.“

**

Nisu bili spremni da prodaju porodičnu kuću. Previše divnih uspomena. Tako da su je iznajmili jednoj porodici koja je obećala da će je čuvati kao svoju. Nedeljama je trajala priprema za preseljenje, ali tog petka, sredinom popodneva, stigli su u svoj novi dom. Slavici se mnogo dopala kuća u kojoj je Novak živeo. Dok im je pokazivao dom, Kristina je utrčala.

„Gospodine Nikola, gde ste bili tako dugo?“

„Nikola?“ – pogledala ga je Slavica.

„Khm, duga priča. Zdravo Kristina, imao sam nekih obaveza. Ali sada sam se vratio. Inače, ovo je Uroš, upoznajte se. On isto ima pet godina.“ Ona i Uroš su se odmah skontali i krenuli ka ljuljašci u njenom dvorištu.

„Ja razumem da si ti ovde izgradio neki život, ali za mene ćeš uvek biti Novak.“

„I meni se sviđa to ime – Novak.“ – čuo se Slađanin glas. Stajala je sa osmehom i gledala u Slavicu. „To je…?“

„Da. To je ona.“ – rekao je Novak i prišao Slađani da je zagrli.

Tada su se i dve žene pozdravile i usledile su čak i nežne suze. „Drago mi je što ste vas dvoje sredili stvari i pomirili se. Bio je veoma nesrećan, tužan, povučen. A pogledaj ga sada. Sada je mnogo srećniji“, rekla joj je Slađana. „Nedostajala mu je mama a vratio se sa ženom.“

„Vi znate?“, upitala je Slavica.

„Znam da te ovaj momak voli, i da ti voliš njega. Vi ste porodica. To je ono što znam. Ništa drugo nije važno, zar ne?“

Slavica se osmehnula. „Ne, ništa drugo nije važno.“

Kraj priče!

OVDE klikni za PRVI deo!