Često sam, krajem osamdesetih, spremala kuću Radičića. U tim godinama, kada me je pubertet snažno tresao, bila sam nešto znatiželjnija od ostalih drugarica, pa sam više i bolje zapažala događanja u kućama koje sam održavala. Pre nego što ispričam šta sam videla u sumrak tog jesenjeg dana, ukratko ću reći nešto o istoriji te velike i lepe kuće. Gospodin i gospođa Radičić su već dosta dugo živeli sami u velikoj kući na Senjaku. Upoznali su se pre desetak godina u kancelariji gospodina Radičića.
On je bio stariji neženja, ali u punoj snazi, a ona mlada i nadasve izazovna žena. Želela je da se zaposli kao sekretarica kod gospodina Radičića. Njen umilni glas i vitko telo presudno su uticali pre svega, da dobije željeni posao, a nešto kasnije i da postane gospođa Radičić. Nakon srećnog bračnog početka usledile su oscilacije u kvalitetu odnosa između supružnika.
Gospodin Radičić često nije imao dovoljno vremena da posveti ženi i kući, a njegova gospođa se neretko osećala zakinutom u životnim zadovoljstvima koje je sa pravom očekivala
Ostavi prvi komentar