Srećna Godišnjica Ljubavi
Dok je Svetlana sipala kafu u šoljicu, nemir se mogao videti na njenom licu. Bila je to njihova 12 godišnjica braka koja je trebala biti srećan dan, ali je Svetlana bila depresivna. Njen muž Nikola, profesionalni vojnik, bio je raspoređen u nekoj zabiti i umesto zabave ona je njihovu godišnjicu provodila sama i brinući za njegovu bezbednost.
Ona je navikla na njegova odsustva, ali ovaj put je bilo drugačije. Umesto uobičajenih mesec-dva, njega nije bilo pola godine, a i prestao je da se javlja pre nekoliko dana. U vojnom odseku su joj rekli da je sa njegovom ekipom sve u redu i da će se sigurno ubrzo javiti. Više od toga nisu smeli da kažu jer je u pitanju bila važna vojna akcija.
Svetlana je razmišljala o tome da se vrati u krevet da prespava depresivni dan i da sve što pre prođe… ali tada je čula zvono na vratima. Otišla je do ulaznih vrata i otvorila ih. „Gospođa Svetlana Zorić?” upitao je kurir.
„Da, ja sam.”
„Imam cveće za vas gospođo.” – rekao je držeći veliki šareni buket.
„Oh… to izgleda prelepo.”
„To je samo deo, ima još desetak ovakvih buketa za vas, u kombiju su.“
„O moj Bože.”
„Ako dozvolite, mogu da ih unesem unutra.”
„Da… da, naravno, hvala… to bi bilo od velike pomoći.”
Kada je kurir uneo svo cveće i otišao, Svetlana je stajala i gledala u desetine ruža u svim mogućim bojama. „Ovo je tako on.“ Svetlana je pomislila. Tek što se malo smirila, ponovo je neko bio na vratima. Svetlana je prišla vratima i otvorila ih. 
„Gospođa Svetlana Zorić?”
„Da.”
„Imam paket za vas.” Svetlana je preuzela paket, unela ga unutra i otvorila. „O moj Bože… prelepe su.” Paket je sadržao par crvenih štikli sa visokom potpeticom. Tek što je počela da isprobava cipele, ponovo je neko kucao na vratima. Još jedan dostavljač, još jedan paket.
„Oh… neko ima nevaljale misli.” U paketu je bilo jebozovno donje rublje.
Nakon ovoga usledilo je još nekoliko pošiljki. Unutra je pronašla mnoge zanimljive poklone poput nakita. Par dijamantskih minđuša u jednom, u drugom je bila dijamantska narukvica. Unutar treće je bila dijamantska ogrlica. Svetlanine oči su se napunile suzama. U jednom od paketa je našla i bočicu svog omiljenog… ludo skupog parfema kao i asortiman svojih omiljenih sapuna i losiona za telo.
Ali poslednja stvar je bila drugačija, u pitanju je bilo pismo koje je dugo gledala pre nego ga je pažljivo otvorila. Pisalo je: „Moja najdraža. Dugo žudim da ponovo budem sa tobom ljubavi moja. Toliko dugo sam udaljen od tebe i to me duboko boli. Ali ne brini jer ćemo uskoro ponovo biti zajedno. Ako su moja uputstva ispoštovana, onda je trebalo da primiš 9 isporuka na našu godišnjicu. Svaka pojedinačna isporuka je poklon namenjen tebi ljubavi moja, ali njihov kombinovani efekat je poklon namenjen nama oboma.“
Dok je čitala, Svetlana je drhtala i nežno brisala suze sa obraza.
„Moja ljubav prema tebi je mnogo uzvišenija od tih materijalnih stvarčica, ali će nam svakako ulepšati naš poseban dan. Okupaj se, sredi se, obuci sve te stvari. Nanesi malo parfema na vrat. Stavi nakit. Večeras oko 19h dobićeš još jednu isporuku. Budi obučena i spremna, ljubavi moja.”
Svetlana je držala pismo na grudima dok su joj se oči punile suzama. „Da li je to moguće? Da li bi zaista mogao da se vrati kući na našu godišnjicu?” upitala se. Ako se zaista vrati, Svetlana će biti spremna za njega, pa je brzo počela da se priprema kako ju je on uputio.
Upravo je završila šminku kada je zvono na vratima zazvonilo tačno u 19:00. Svetlana je pojurila do vrata i otvorila ih… nadajući se da će ga zateći kako tamo stoji… ali umesto toga ugledala je 3 muškarca u kuvarskim uniformama. „Doneli smo vašu večeru, gospođo. Molim vas, pokažite nam trpezariju kako bismo je pravilno uredili.“
Svetlana ih je odvela u trpezariju i pripremili su večeru uz sveće za dvoje. To je vratilo nadu. Nakon što su ugostitelji otišli, Svetlana je hodala okolo po kući… srce joj je lupalo… pitala se da li on zaista dolazi.
Morala je da se suzdrži da ne vrišti kada je u 19:30 čula korake pred ulaznim vratima. Svetlana je prišla vratima, otvorila ih i tada su je obuzele suze. Šest meseci i jedanaest dana otkako ga je poslednji put videla. Njen Nikola se vratio iz vojne operacije živ i zdrav.
„Zdravo ljubavi moja.”
„Da li je ovo… stvarno? Jesi li stvarno ovde?”
„Da ljubavi… ovde sam… pred tobom.” 
Svetlana je bacila ruke oko njegovog vrata i zajecala pre nego ga je poljubila… ljubila ga je sa strašću i žarom kako samo žena koja je pola godine brinula da li će njen muž doći kući živ. Nikola ju je poljubio sa jednakom strašću.
„Mmm… Osećam miris naše večere… ali ti mirišeš mnogo bolje.“
„Joj prestani… uvek si znao šta da kažeš. Ne mogu da verujem da si zaista ovde.“
„Pa ko si mislila da ti šalje seksi veš i ruže na našu godišnjicu ako to nisam ja?“ upita Nikola.
„Znala sam da si to morao biti ti, ali sam mislila da su to pokloni koje mogu da nosim za video pozive one naše posebne.“
„To bi bila zanimljiva ideja… ali radije bih uživao u tome uživo.“ Nikola je uzeo Svetlanu za ruku i odveo je u njihovu spavaću sobu. U vazduhu je bio elektricitet… oboje su tako silno želeli da strgnu odeću jedno drugom. Nikola je privukao Svetlanu k sebi i poljubio je. Bio je to mek i nežan poljubac… ispunjen strašću i ljubavlju. Svetlana je uzdisala dok je Nikola spuštao usne do njenog vrata. Njegove ruke su pronašle rajsferšlus na njenoj haljini i polako ga povukle niz njena leđa.
Ona mu je grickala ušnu resicu dok joj je nežno svlačio haljinu. Svetlanine ruke su pronašle dugmad na njegovoj košulji i jedno po jedno ih je otkopčavala i otvorila njegovu košulju otkrivajući mu grudi. Otkopčala mu je kaiš i otvorila pantalone pustivši ih da mu padnu oko članaka.
Stenjali su u spavaćoj sobi držeći se i ljubeći. Nikola je izašao iz pantalona i izuo cipele. Uhvatio je Svetlanu u naručje i nežno je stavio na sredinu kreveta. Nije bilo potrebe za predigrom… ali on je morao sa samo na trenutak spusti glavu i preko gaćica omiriše njenu pičku pre nego je gaćice sklonio u stranu i oblizao je celom dužinom.
Mislio je da će se kratko tu zadržati ali njena opojna aroma ga je zadržala na mestu. Jedan a potom i dva prsta završila su duboko u njenoj vagini dok ga je ona čupala za kosu. Svršila je odmah kada je njegov jezik zaplesao sa njenim klitorisom. „Daaa…“ – zavrištala je u ekstazi.
Kada se podigao i spojio usne sa njenima, krenuo je svojom erekcijom da rastvara njene mokre usmine. Sa grudima u rukama i očima na njenima, Nikola je napravio taj veličanstven pokret kukovima i nabio svoj napaljeni penis duboko u njenu pičku. Jajima naslonjenim na njenu guzu, on je uživao u grčenju njenih vaginalnih zidova koji su goreli. 
„Sanjao sam ovaj trenutak mesecima. Volim te dušo.“ – poljubio ju je i počeo da se kreće u njoj.
Svetlana je dodatno razdvojila noge kako bi mu omogućila jači i bolji pristup. Oboje su strastveno stenjali jer su prvi put posle 6 meseci ušli u tako prisan kontakt. Nisu se jebali. Nisu se tucali. Vodili su ljubav. Bilo je nežno i sporo… njihova strast kočila je njihovu požudu.
„Želim bebu Nikola… želim da svršiš u mene, da me oplodiš.“
Njegov rizičan posao uticao je da ne razmišljaju o detetu, barem ne do tog trenutka. Ali kada je čuo njene reči, Nikola se rastopio. Smestio je jezik duboko u njena usta i ubrzao ritam svog nabijanja. Tela su im se spojila u jedno, i fizički i mentalno. Oni su bili jedno. Energija je bila jača nego ikada… posebno kada je Nikola uz snažan krik počeo da se prazni i plodi svoju dragu suprugu.
Kada je sve bilo gotovo, ležali su na boku čvrsto zagrljeni. Poljubio ju je u rame a potom i u usne. „Srećna godišnjica ljubavi moja.”
„Srećna godišnjica dragi moj.”
Zaspali su jedno drugom u zagrljaju.
KRAJ!
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
