Šifre
– Ok.
Rekoh Šušku, poznaniku koji mi se na sred stanice ushićeno stao hvaliti čarima svoje nove veze.
– Sad kad uđemo u autobus…
Ukazah mu.
– …nastavićeš pricu o svom novom dečku, svim tim vašim medenim trenucima, koji me zaista zanimaju…
Rekoh mu, glumeći minimalnu ironiju.
– …samo s malom izmenom.
– Fta kavef?
Šušku je izgleda sem govorne, druga mana bila čulo sluha.
– U basu je gužva. Raznirazne budale, homofobi, razumeš? Mogli bi nas u najmanju ruku pogledati preko. Mesto moj dečko izgovaraj moja devojka, sve ostalo isto, je’l ok?
Klimnuo mi je tad glavom uz namig.
ˇ ˇ ˇ
– Ja nemam da vam vratim 5 dinara sitno.
Obrati nam se kondukter atletske grade.
– I fta će mi sića? Cenim samo kvupno, a ha hahaha.
Dobro je što Šuško ne zna reči Š, Ž i R. U tom slučaju, govor bi mu mešali sa Olivinim.
– Gde fmo ftali?
Pitao me, približavajući se sredini busa, zaustavivši se kod plavokosog momka s šalom, očigledno povratnika s derbija opštinskih petoligaša.
– Kod famozne zakletve. Nije valjda da si se ”ta devojka” toliko dopada, da si joj posle svega par dana veze, obećao večnu vernost? Retkost je to. Čak prvi put čujem da u našem svetu neko…
– Tefojci? Kojoj fad…? A? Daa. Da.
Lupio se po glavi Šuško.
– Počeo sam s pvičom o tefojci, da. Kao fto fekoh, moja, ha ha hahaha, Mavince, Mavince, tvoje komplikofane fivre i tajni kodovi, ta, tefojka. Moja nova tevojka je hm… feoma mufevna.
– A?!
– I tlakafa.
– Budalo.
‘Mesto da nagazim njega, k’o što htedoh, stadoh greškom na nogu momka s šalom, koji se u momentu nade u duplom šoku.
– A vnaf li čime mi se bavi nova ”tefojka”?
– Čime?
– Nikat nećef pogoditi? Igra fudbal!
Shit. Ponovo je ovaj s šalom pogledao k nama.
– Ovaj, misliš igra… a, fudbal u pare? Hoćeš reći kladi se?
Vadio sam situaciju pred unezverenim pogledom posmatrača.
– Ima pfave futbalevfke noge ,s puno malja.
Nastavi on još oduševljenije.
– Fta pvičam, noge, dlakava je i po celom telu. Nafočito na stomaku! I tvvda.
Ne da je nadavena?
– Nadarena? Kažeš mi da devojka ti ima povelike grudi, to?
Pokušao sam opet spasti što se spasti moglo. Kad se pola autobusa bude zagledalo u nas biće kasno.
– Gvudi? Pa da. Jefte. Ima gvudi. A tek fto ima bicepse, tvicepse i tvbufnjake, Mavinac! Ona je pfavi Vonaldo. Dobvo… Vonaldina?
Rekao je posle mog ”pogleda”.
– U seksu je aktifna. Safrfena. Juče kad sam joj naflačio kontom. Ne da joj je feliki?
– Veliki.. a? Veliki… a… mladež na guzi, da?
– Odkud ti znaf koliki je njoj mladef na guzi?
– Ovaj, ovaj… koja joj je boja kose? Je l plavuša, crnka?
Skrenuh temu.
– Boja kose? Ofaj, znaf Mafinac, moja devojka, iako je mlada, fta će, feć oćelavila! Fta vife je potpuno bez kofe.
– Ne.
– Jefte! Jefte. Ćelava je, ali to joj i daje na lepoti. Na snazi izvaza lica.
Možda ne bih mahinalno izleteo na sledećoj stanici, da uz ovu konstataciju Šuška s leve strane autobusa ne uočih reagovanje bakice čiji se izraz možda mogao uporediti jedino s pogledom krave na mrtvu telad u štali nadomak turskog groblja. Poslednje što želim je biti izpsovan od konzervativne penzionerke i pretučen od nekog navijača na sred autobusa.
– Gte ćef Mafince?
ˇ ˇ ˇ
Šuška nisam dugo od tad video. Zapravo do juče. Knez Mihajlovom šetao se vedar i nasmejan u pratnji nekog veoma šarmantnog mladića sa šalom.
Sa šalom?! Da. Baš s onim. Fufko!?
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
