Martini Boy
Dozvolite da vas upoznam sa svojim prijateljima sa kojima poslednjih godina delim zluradu sudbinu seljakanja iz jednog naručja u drugo:
Mia – 25 godina, srećno neudata, visoka, smedjokosa (kosa joj je skoro uvek vezana u rep), sa najfinijom kožom koju možete zamisliti i nizom blistavih zuba. Smela i odvažna. Hrabra i drska. Pri konzumiranju alkohola krajnje razbludna (s’ česticama moralnih načela u sebi). Trenutno (ne)srećno zaljubljena u jednog Nemca koji joj je nedavno slomio srce. Probala je seks sa ženama, ali kaže da muškarci više odgovaraju njenom temperamentu.
Doris – 23 godine, oniža crnka sa neverovatnim temperamentom i sposobnošću da nepoznatoj osobi odbrusi u lice jedno teatralno “jebi se” i da ostane potpuno smirena. U neprestanom traganju za muškarcem (ili pak ženom), koji će joj u potpunosti ispuniti, kako telesne šupljine, tako i celokupni život. Blagoslovena maksimalnom pozitivnom energijom, ona je osoba koja mi uliva nadu da dobrota u svetu još uvek postoji.
Emil – 26 godina, zamalo moj ljubavnik, ali sad već više od četiri godine verni prijatelj kojem mogu saopštiti čak i one stvari koje (ponekad) ne mogu da kažem Miji ili Doris. Uvek ugladjen i doteran, Emil pripada onoj grupi muškaraca koji se ne sreću previše često – zgodan, pohotljiv i pametan. Čovek sa kojim možete pričati apsolutno o svemu, a da vas glava ne zaboli. Takodje i čovek koji najbolje kuva od svih ljudi koje znam.
Mike – 28 godina (kojeg iz milošte zovemo “Vidovita Majka”) zato što je jednom prilikom prorekao svima nama raskide sa (tadašnjim) ljubavima. Od tada ga držimo kao malo vode na dlanu i čekamo da mu dodje još neka vizija koju ima da nam saopšti. Mike i ja se ne vidjamo previše često u poslednje vreme, (prilično je zauzet svojim novim ljubavnikom sa kojim već dva leta za redom provodi vreme u Turskoj), ali smo nekako stalno u telepatskoj vezi. Uvek nekako osećamo šta se onom drugom dešava…
Jedne noći Mia, Emil, Doris, Mike i ja izašli smo zajedno na još jednu seansu ispiranja mozgova, kao i na beskrajno ispijanje koktela kojeg iz milošte nazivamo “Jebić koktel”, jer se nekako svi uspalimo tokom konzumiranja istog. Ova priča počinje baš one večeri kada sam, nakon pune dve godine, sa Jebić koktela, prešao na ispijanje martinija. Zahvaljujući momku koji me je navukao, kako na martini, tako i na svoju moćnu kitu.
Martini Boy je u moj život ušao sasvim tiho i totalno nenajavljeno. Stajao je za šankom ispred mene, (dok smo se gušili u duvanskom dimu) i ispijao, pretpostavljam martini. Visok, plav, sa ravnomerno potkresanim zulufima i okvirima za naočare od kornjačevine. Stajao je za šankom, pio svoje piće i žučno raspravljao o nečemu sa jednim mladim momčetom. (Kasnije se ispostavilo da su se njih dvojica baš iste večeri posvadjali, te bili na pravom putu da se više ne pomire). Što je jednom čoveku put u pakao, nekom drugom predstavlja put u raj. Ili barem u čudesnu zemlju Oz, sve preko onih slatkih žutih opeka kojima je nesrećna Doroti tražila svoj spas.
Vidovita Majka nas je prva napustila, želeći da ostatak noći provede u naručju “novog” joj ljubavnika. Doris se naveliko ljubila sa jednim tipom koji joj se nabacivao čitave večeri, a Mia, Emil i ja smo poručili još jednu turu koktela.
“Jebem ti sreću! Rekao je da će me zvati večeras i nije!”, Mia je bila izričita u svom stavu, pošto je Nemac u kojeg je bila ludo zaljubljena nije zvao čitavih sat vremena.
“Zvaće te dušo, ne brini. Videćeš.”, tešio ju je Emil.
Kako su nove ture pića pristizale i kako smo bivali sve pijaniji i pijaniji, moji pogledi su se sve duže i duže zaustavljali na čudnom paru muškaraca koji je stajao za šankom. U neko doba noći, čoveku je konačno bilo jasno da buljim u njega kao tele u šarena vrata. Da bi mi valjda stavio do znanja da preterujem u svom zurenju, gospodin Martini Boy mi uputi jedan širok, blistav i topao osmeh. Zbunih se. Naglo prekinuh svoje buljenje i otpih još jedan gutljaj koktela.
“Dolazim brzo.”, rekoh i uputih se prema toaletima da malo dodjem k sebi.
Trebalo je da prodjem pored šanka i pored momčeta koje mi se dopalo. Sigurnim (lažnim) korakom (i sa glavom visoko podignutom u nebesa), uputih se ka jedinom sigurnom utočištu te večeri. Naravno, WC je bio zakrčen i trebalo je da sačekam punih deset minuta da dodjem na red za jedno jebeno pišanje! To me je oduvek izludjivalo, ali ove večeri, to mi je možda donelo i nešto sreće.
“Užasna gužva, je l´ da?”, čuh muški, (bariton?) glas pored sebe. Trgnuh se i sretoh se oči u oči s Martini Boyom, koji je izbliza izgledao još bolje nego što su maločas moje kratkovide oči mogle da primete.
“Da, da. Užasno.”, rekoh vrlo glupo i zamalo ne posrnuh jer je alkohol vrištao iz mog organizma.
Jedna budala je upravo izlazila napolje i ja nespretno udjoh u kabinu i zalupih vrata za sobom. Malo odremah sedeći na šolji, pitajući se kakva je to jebena sreća koja me tera da se srećem sa osobama koje mi se dopadaju u nekim prljavim veceima. Par minuta kasnije, izlazeći iz kabine, vidim gospodina Martini Boya kako razmatra svoje lice u ogledalu. 29, 30, 35 godina? Koliko može da ima godina? Jedan od onih ljudi kojima je teško odrediti godine na prvi pogled. Moj pogled se ponovo srete s njegovim odrazom u ogledalu i on se okrenu.
“Je l´ sad bolje, a?”, upita,
“A, mnogo, mnogo bolje.”, kažem ja i nasmešim se.
I dalje stojim, kao da me grom pogodio i već počinjem u sebi da kunem svoju zluradu sudbinu koja me je dovela u ovako nezavidnu situaciju. Razgovor s totalnim strancem koji mi se dopada u jednom (delimično) prljavom klozetu! Čemu to može da vodi, molim vas lepo?! Još jednom neiscrpnom razglabanju o propuštenim šansama?
“Ja sam Aleksa.”, reče sad-ne-tako-nepoznati stranac i pruži mi ruku.
“Lepo ime. Dopada mi se.”, govori alkohol iz mene.
“Šta ti se još dopada?”, govori alkohol iz njega, na onaj drzak, odvažan i svakako alkoholisani način.
“Mnogo toga mi se dopada. Spisak bi bio podugačak.”
“Voleo bih da čujem nešto sa tog spiska”.
“Dodji ovamo. Upoznaću te sa svojim prijateljima. Ovde smo skoro svako veče…..”
Na drugoj strani grada, Mike je izvodio oralne kerefeke sa svojim ljubavnikom i ispitivao neke od poza Kamasutre koje još nije stigao da uvežba. Doris je svoje ljubljenje sa tipom kojeg je upravo pokupila nastavila u njegovom autu; Mia je čekala na novu poruku iz Nemačke, a Emil je otišao kući. Aleksa i ja smo započeli svoje upoznavanje uz turu duplog martinija kojeg je poručio. Kasnije te noći promenili smo lokal. I opet smo promenili lokal. I opet. Negde oko pola pet ujutru, ubacio me je u taksi i na paklici cigareta zapisao svoj broj telefona.
“Javi mi se sutra.”, znam da je bilo poslednje što je rekao pre nego što je vozač dao gas.
I dok su popijeni martiniji udarali u mojoj glavi kao krdo divljih životinja u begu, bilo mi je jasno da ću se opet upecati…
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
