Nakon deset godina razvoda, a s obzirom na to da mi je jedina ćerka odrasla i otišla od kuće, došlo je vreme da ozbiljnije pristupim upoznavanju žena, umesto da se samo povremeno viđam sa raznim osobama. Prijavio sam se na sajt za upoznavanje i upoznao veoma prijatnu ženu, Dajanu. Dajana je bila udovica već oko pet godina i bila je spremna da ponovo počne da izlazi. Radila je kao farmaceut, a pošto je imala dug staž, raspolagala je velikim brojem dana godišnjeg odmora.
Slobodno vreme koje je imala, uz činjenicu da joj se ćerka odselila, a sin Ivan krenuo u srednju školu, značilo je da ima dosta vremena za naše zajedničko druženje. Ja sam otišao u penziju nakon karijere u policiji, a moj novi posao konsultanta sa skraćenim radnim vremenom savršeno se uklapao u njenu mogućnost da uzima slobodne dane. Naše sastanke ispunjavali smo aktivnostima sa dugačke liste stvari u kojima smo oboje uživali: kuvanje, degustacija vina, planinarenje, putovanja, odlasci na koncerte – praktično svega.
Dajana je bila nešto mlađa od mene i u odličnoj formi, sa veoma privlačnom figurom. Prvi put kada smo vodili ljubav, bilo je neverovatno. Bio je to naš četvrti sastanak. Ujutru smo poneli hranu za piknik i vino, pa se popodne uputili u veliki park u predgrađu. Krenuli smo stazama za pešačenje, a pošto je i Dajana, baš kao i ja, volela avanture, skrenuli smo sa staze na jedno osamljeno mesto pored malog potoka. Nakon što smo jeli, veliko ćebe koje smo poneli za piknik pretvorilo se u naš krevet.
Neobavezni poljupci prerasli su u dodirivanje, a uz vino koje smo popili, nestale su i sve njene kočnice u vezi sa skidanjem u prirodi. Prvo je skinula majicu i grudnjak, a ubrzo zatim i šorts. Dok sam rukom zašao ispod njenih gaćica i počeo da joj golicam vlažan klitoris, ona je povukla moj šorts. Bez mnogo muke, skinula ga je i otkrila moj tvrd kurac koji je virio kroz otvor na boksericama. Nastavio sam da je prstima zadovoljavam, dok je ona drkala moj kurrac.
Posle nekoliko minuta predigre, Dajana je rekla: „Vladimire, mislim da sam još uvek plodna.”
„Zaista? To je veoma lepo i pokazuje tvoje dobro zdravlje. Ali kada već pričamo o svemu otvoreniom, srećom po nas, imao sam vazektomiju pre nekoliko godina, tako da nema brige”, odgovorio sam.
Podstakao sam je da se popne na mene i uzjaše me – bila je spremna i voljna. Smeštena na mom telu, sa svojim lepo oblikovanim grudima koje su bile nadohvat ruke – i usta – dok se spuštala na mene, primila me celog duboko u sebe. Njen orgazam, praćen mojim izbacivanjem vrele sperme duboko u nju, bili su savršeno usklađeni. Naš četvrti sastanak postao je početna tačka za veoma uzbudljiv seksualni život, što je bio sjajan dodatak svim zabavnim trenucima koje smo delili.
**
Posle otprilike pola godine, odlučili smo da počnemo da živimo zajedno. Izdao sam svoj stan i preselio se u njenu prostranu kuću koja se nalazila u predgrađu. Njen dom nam je bio omiljeno mesto za opuštanje. Roštiljanje pored bazena i đakuzija, igranje badmintona ili vežbanje udaraca u golfu na ogromnom travnjaku, kao i vođenje ljubavi u njenoj prostranoj glavnoj spavaćoj sobi – sve su to bile aktivnosti u kojima smo najviše uživali.
Njen sin Ivan i ja smo se dobro slagali, ali on je imao svoje društvo, pa nismo provodili mnogo vremena zajedno pre nego što sam se uselio. Najviše su ga zanimale video-igre, naučno-fantastični filmovi i, generalno, sve što nije podrazumevalo boravak napolju ili veći fizički napor. S obzirom na to da mu je otac preminuo kada je imao samo desetak godina, Ivan nije dobijao mnogo „muške” pažnje. Bio je blizak sa ujakom Dejanom, ali taj čovek nije imao mnogo toga da mu pruži.
Nakon što sam se uselio, dao sam sve od sebe da razumem Ivan i njegove preferencije, ali bilo je teško. Osim što nismo delili ista interesovanja, Ivan je i te kako navikao na to da bude „beba” u porodici. Njegova sestra, koja je bila sedam godina starija od njega, uvek se prema njemu ponašala kao da je jedna od njenih lutaka. Njegova majka, svesna kroz šta je prošao kada mu je otac poginuo u saobraćajnoj nesreći, činila je i više nego što je bilo potrebno kako bi mu život učinila udobnim.
Nije čistio za sobom, nije sređivao sobu, odeću, nije mu padalo na pamet da nađe neki honorarni posao kako bi zaradio džeparac, a dane je provodio prelazeći od jednog obroka do drugog, usput grickajući sve što bi mu došlo pod ruku. Ako biste se ikada zapitali šta je jeo ili gde je to radio, odgovor biste lako pronašli u gomili omota i mrvica.
Moje detinjstvo bilo je potpuna suprotnost njegovom – udobnom, bezbrižnom odrastanju u kojem je bilo najvažnije raditi ono što ti prija, dok drugi preuzimaju teret tvojih obaveza. Odrastao sam u dinamičnom okruženju, usmerenom na boravak u prirodi i sport, a vaspitavao me je otac – penzionisano vojno lice. Moj otac bio je potpukovnik, često sam ga umesto „tata”, oslovljavao sa „pukovniče”. Ako mislite da je moj otac bio strog, znači da niste upoznali moju majku.
Voleo sam svoje roditelje, a oni su me vaspitali da budem mladić koji slobodno razmišlja i ima samopouzdanja. Ipak, moja sloboda se završavala tamo gde bi počela da ugrožava nekog drugog. Od najranijeg detinjstva u mene je usađen visok stepen lične odgovornosti. Svoj prvi posao – pranje sudova u maloj birtiji u centru – radio sam sa 14 godina. Sa 16 sam sopstvenim novcem kupio svoj prvi mali tomos motocikl.
Bavio sam se svakim sportom koji mi je pao na pamet i nikada nisam propustio da uradim domaći zadatak. Školu sam završio kao najbolji u generaciji, kasnije diplomirao kriminalistiku i dobio posao u sup-u. Dajana je znala da njen sin nije na pravom putu i često je krivila sebe za njegove nedostatke, ali ja sam je stalno podsećao da mladić na kraju mora sam da nauči kako da izgradi sebe u osobu kakva bi trebalo da bude.
Svesno sam izbegavao bilo kakav vid disciplinovanja, jer to jednostavno nije bio moj posao. Ivan i ja smo bili u korektnim odnosima, ali ključala mi je krv kada bih ga čuo kako cmizdri, ostavlja nered koji je njegova majka morala da čisti, odugovlači sa obavezama dok mu ocene ne padnu na „trojke” i „dvojke”, ili kada bi razvio ružnu naviku da za sve što nije uradio kako treba krivi druge ljude.
Kada je napunio 18 godina, Ivan se ozbiljno posvetio pripremi za vozački ispit (kada zaista nešto želi, umeo je potpuno da se fokusira na to) i položio je iz prvog pokušaja. Baba i deda su ga nagradili polovnim automobilom – uprkos protivljenju njegove majke – čime je preko noći dobio mnogo veću slobodu. Nažalost, njegov nivo odgovornosti nije rastao istom brzinom. U jednom trenutku slabosti, iskoristio sam poznanstvo sa šefom policije kako bih Ivana spasao ozbiljnih kazni, nakon što je u roku od samo nekoliko meseci tri puta bio kažnjen zbog prekoračenja brzine.
**
Dajana i ja smo vodili divan život, ispunjen zabavnim aktivnostima i sjajnim seksom. Iako je zajednički život možda malo proredio naše svakodnevne intimne trenutke, često smo nalazili priliku da se „izvučemo” i prepustimo strastima – u javnosti, u raznim hotelima… Dajana je bila tu svakog dana, starajući se da Ivanov način života ne utiče previše na mene. Nered koji je ostavljao za sobom uvek bi bio počišćen, a njegova soba – prava tinejdžerska „pećina“ opremljena gomilom elektronskih uređaja – pružala mu je utočište, pa mi se nije motao po „teritoriji“ u dnevnoj sobi.
Tokom te njegove poslednje godine srednje škole, u našem životu došlo je do niza promena. Dajana je dobila priliku da putuje kao konsultant u oblasti farmacije, radeći sa bolnicama širom zemlje. Pratio sam je na tim putovanjima, što mi je omogućavalo da uživam u svojevrsnim mini-odmorima, uz obilje seksa u hotelskim sobama.
Kada bih ipak ostajao kod kuće, moje gađenje prema Ivanovom „svinjcu“ dostizalo bi vrhunac. On sigurno ne bi izdržao moju strogoću – verovatno bi se upiškio od straha čim bih otvorio usta – pa sam ili izbegao da budem kod kuće, ili sam ćutao i čistio nered za njim.
Još jedna velika promena dogodila se kada je Dunja jednog dana došla kući iz škole zajedno sa Ivanom. Do tada, njegov potpuni nedostatak interesovanja za suprotni pol često me je navodio na razmišljanje da li je možda gej. To mi, inače, ne bi smetalo, ali sam jedva čekao da vidim reakciju njegovih babe i dede, koji su bili posvećeni hrišćani.
Još uvek nije bilo sasvim jasno šta je u pitanju, ali za sada, Ivan je (navodno) imao devojku. Dunja bi sedela i posmatrala njega i njegove prijatelje kako igraju video-igre, često tiho čitajući knjigu, ili bi odlazili u bioskop. Radili su, ukratko, sve ono što tinejdžeri inače rade. Bila je zaista slatka, na onaj jednostavan „komšijski“ način, i veoma stidljiva. Primećivali smo jedno drugo, ali to je bilo sve. Bili su slatki zajedno, a ona ga je čak i malo „terala na red“ zbog haosa u njegovoj sobi i toga koliko mu je automobil bio prljav i odvratan.
Nije mnogo pomagalo. Misleći da će joj njegov nezreli način života brzo dosaditi, iznenadio sam se kada se primaklo maturiranje a oni su i dalje bili zajedno. Nikada ih nisam video čak ni da se drže za ruke, što je Dajani, s druge strane, bilo lakše dok smo putovali. Taj slatki par suočio se sa surovom realnošću kada su počeli da razgovaraju o fakultetu nakon završetka srednje škole. Ivana je pogodila vest da ne ispunjava uslove za upis ni na jedan od fakulteta o kojima je sanjao.
Njegove nade da će otići od kuće i iskusiti slobodu studentskog života raspršile su se zbog njegovog lenjog načina života. Dunja je bukvalno mogla da bira šta će da upiše, a izabrala je jedan u glavnom gradu. Ivan će morati da se zadovolji malim lokalnim fakultetom. Tog leta pre početka studija, Dajana je odlučila da organizuje letnje putovanje u Francusku u Dizniworld.
Srećom, ja sam već imao obaveze u Evropi, gde sam radio kao konsultant za Ministarstvo odbrane, pa nisam mogao da idem. Nisam bio siguran kako ću preboleti to što sam uskraćen za „zadovoljstvo” stajanja u dvočasovnim redovima, okružen gomilom drečećih malih napasnika, samo da bih se dva minuta vozio na nekoj napornoj, isprekadanoj atrakciji – ali nekako ću već preživeti.
**
Došlo je vreme za moj put u Berlin. Pošto sam krenuo nekoliko dana pre njihovog odlaska, to je značilo da ću stići kući pre njih i imati tri-četiri dana čistog uživanja, tokom kojih ću moći da se odmorim od svega. Berlin je bio sjajan, a postao je još bolji kada mi je Dajana na telefon poslala nekoliko užasnih slika iz Diznivorlda – uključujući preskupu hranu, neizbežno dete koje ima ispade besa, i naravno, hotelski bazen, pun ko zna koliko mokraće mališana koji su se u njemu kupali.
Dajana je bila dovoljno ljubazna da ubaci i nekoliko slika na kojima se vidi kako ujutru izlazi iz tuša. To me je baš obradovalo. Tako da sam posle svega došao u praznu kuću i odmah osetio mir. Bez obaveza, bez Ivana prljavca, bež seksa doduše ali imao sam slobodu makar par dana. Baš sam se izležavao pored našeg bazena kada je telefon zazujao – stigla je retka poruka od Ivana: Dunji treba nešto što je ostavila kod nas, pa će te pozvati da svrati i uzme to.
Ja: Važi.
Ivan: Dao sam joj tvoj broj telefona.
Ja: Stvarno??! Mislio sam da je vidovita (malo sam ga zezao).
Oko sat vremena kasnije, popodne je konačno počelo malo da rashlađuje vrelinu, telefon je zazvonio. „Halo, ovde Vladimir”, javio sam se.
„Um, zdravo. Ovde Dunja… ja sam… Ivanova prijateljica.”
„Znam Dunja, rekao je da ćeš zvati. Pretpostavljam da si nešto ostavila ovde?”
„Jesam. Da li je u redu da svratim po to za nekih sat vremena?”
„Naravno. Ostaviću ulazna vrata otključana, samo uđi slobodno. Verovatno ću biti u dvorištu iza kuće pa možda neću čuti kada budeš kucala.”
„Važi. Hvala čika Vladimire.”
Bila je tako stidljiva. To je sigurno bio najduži razgovor koji smo ikada vodili. Napravio sam sebi koktel i slušao neku muziku pored bazena kada se Dunja pojavila. Čuo sam kako se otvaraju staklena klizna vrata koja vode u dvorište i okrenuo se. Bio je to prvi put da sam je zaista primetio kao odraslu devojku. Nosila je letnju haljinu sa malim lančićem sa priveskom srca oko vrata, koji je padao nadole između njenih sićušnih grudi.
Imala je lepu figuru i plavu kosu do ramena koja joj je davala pomalo drzak izgled. „Zdravo Dunja. Kako si?”
Dok mi je prilazila, zbog stidljivosti nije smela da me pogleda u oči; Možda je stvar bila i u tome što sam zaboravio da ona dolazi, pa sam stajao u šortsu za kupanje, bez majice. Nije da se hvalim, ali zbog života koji sam provodio u prirodi imao sam veoma taman ten, a iskustvo iz policije pomoglo mi je da ostanem u odličnoj formi. U poređenju sa njenom sitnom građom – bila je visoka oko 165 centimetar, ja sam bio prava grdosija.
Visok 193 centimetra, nosio sam kratku, tamnu kosu i nisam zadržao one trbušnjake na kojima bi mi nekada zavideli drugi, ali sam bio ipak zategnut ko praćka. „Em, gospodine…“
„Nema potreba za tim formalnostima. Ja sam Vladimir. Zovi me Vladimir, molim te.“
„Oh, da, Vladimire, ostavila sam nešto u kupatilu na spratu, onog dana kad sam svratila na plivanje.“
Volela je tako da dodaje nepotrebne detalje. „Možeš slobodno da odeš gore i uzmeš sve što ti treba Dunja.“
„Hvala… Vladimire“, rekla je Dunja, okrenula se i polako se vratila u kuću a zatim i uz stepenice.
Nasmejao sam se i pomislio: „Čoveče, verovatno sam je na smrt prepao. Ona je navikla da viđa bledog, bucmastog Ivana, čiji su ’trbušnjaci’ ličili na Oreo kekse.“ Vratio sam se slupšanju muzike, a Dunja se ubrzo vratila. „Našla sam. Hvala.“
„Nema na čemu. A šta si zaboravila, ako smem pitati?“
„Ovo“, rekla je, pokazujući jednodelni kupaći kostim. „Idem na plažu sa roditeljima, pa mi je zatrebao kupaći.“
„Oh, sjajno. Zvuči kao dobra zabava.“
„Da, baš se radujem. To će biti poslednji odmor koji provodim sa njima pre nego što odem na fakultet.“
„Vau, fakultet u glavnom gradu a? To je baš daleko od kuće. Ali svideće ti se. Živeo sam tamo nekoliko godina.“
„Jedva čekam“, rekla je Dunja i prišla mi bliže, nastavljajući razgovor koji je već postao naš ubedljivo najduži do sada. „Moram da odem odavde… da se malo oslobodim i malo proživim.”
Smejući se, rekao sam: „Pa, ako ti je cilj da se iživiš, nema boljeg mesta za to.”
Napravila je još par koraka ka meni: „A šta si ti tamo radio?” upitala je.
„Pa, radio sam u takozvanoj službi za sprovođenje zakona. To je samo fensi naziv za kriminalistiku.”
„Vau. Ivan mi to nikad nije spomenuo. Ja ću studirati psihologiju i želim da jednog dana budem kriminalistički profajler.”
„Stvarno? Pa, tokom godina sam sarađivao sa mnogima od njih. Rado ću te povezati sa nekim ljudima koje poznajem.”
„O bože! To bi bilo sjajno.“ – tada je pogledala na sat koji je imala na ruci. „Ohh, moram da jurim. Hvala što si te mi dozvolili da uzmem kupaći.”
„Nema na čemu. Uostalom ti nisi gost u ovoj kući, ti si domaća. Dođi kada god poželiš.”
„Hvala, ali.…” – zastala je.
„Dunja, jel je sve u redu?“
„Ja… ovaj… ja… pa… ne bih smela ništa da kažem. Molim te nemoj reći Ivanu. Kad se vrati sa putovanja, raskinuću sa njim.”
„Ouu… khm, u redu… razumem.”
„Odlazim na fakultet, konačno van domašaja roditeljskog nadzora. On je bio divan, roditelji nemaju nikakvih briga kad je on u pitanju, ali ja želim da iskusim taj studentski život. Razumeš li čika Vladimire na šta mislim?”
„Apsolutno. Poštujem tvoju odluku Dunja. Tvoja tajna je sigurna sa mnom.“
Poskočila je i iznenada me zagrlila. Držala me je nekoliko sekundi pre nego se konačno odvojila. „Hvala vam. Moram da idem sada.” – odjurila je.
Razgovor sa Dunjom me je naveo na pomisao: „Jadni Ivan.” Takođe mi je palo na pamet da će ona verovatno biti jedna od onih devojaka koje su u srednjoj školi bile potpuno neupadljive, pravi štreberi koje su svi ignorisali, a kasnije u životu izrastu u neverovatno zgodne ribe koje svi žele da jebu. Naslonio sam se na ležaljku i duboko udahnuo sa osmehom… miris mlade Dunje i dalje je bio u vazduhu.
Kraj 1 dela
Ostavi prvi komentar