Avantura na skijalištu 1.deo
Autobus se zaustavio ispred skijaškog odmarališta, zgrabio sam svu potrebnu dokumentaciju i ušao unutra. 10 minuta kasnije, vratio sam se i zatekao decu kako vade svoje stvari iz autobusa. Zviždukao sam i privukao njihovu pažnju: „U redu ljudi, pratite mene, gospođicu Marinu, Stefaniju i trenera Marinka, mi ćemo vam pomoći da prenesete stvari.“ Gledao sam dok su učenici klimali glavom.
„Zapamtite, žičare se zatvaraju u pola pet, a autobus polazi u pet. Nemojte raditi ništa glupo“, ovo je izazvalo smeh nekoliko učenika. „I držite se zajedno, niko ne mora sam da skija. Zabavite se!“ Sledećih pet minuta sam proveo deleći formulare za iznajmljivanje opreme dok su ostali delili karte za žičaru. Pošto sam se pobrinuo za decu, zgrabio sam svoje skije i torbu, pre nego što sam se i sam uputio ka odmaralištu.
Zovem se Goran, imam 33 godine i predajem matematiku u srednjoj školi. Otkako sam naučio da skijam i vozim snoubord, to je postala moja velika strast koja me je vodila po svim delovima evrope i sveta. Samac sam, nisam se mnogo fokusirao na veze a kamoli na brak. Sklon sam da mislim da sam u prilično dobroj formi i da pristojno izgledam. Nadam se da ću jednog dana upoznati nekoga sa kim ću želeti da se skućim, ali u međuvremenu, samo živim život i uživam u svemu.
Od kako sam se zaposlio u školi, radio sam na povećanju učešća učenika, a jedna od stvari koju sam preuzeo bio je skijaški klub koji je vodio bivši nastavnik koji se penzionisao pre dve godine. Tokom dve godine koliko vodim klub, on je stalno rastao sa 25 dece po putovanju na nešto više od 40.
Pomagalo je to što sam iskoristio svoje veze u jednom od najvećih odmarališta u državi da dobijem popuste na kombinacije karata za skijanje i iznajmljivanje skija, popuste na časove za početnike… sve u svemu, to je učinilo putovanja boljim, jeftinijim i prijatnijim.
Počeli smo da putujemo tri puta godišnje i to je postala tema razgovora u školi. Čak smo stigli do tačke gde Marina (koleginica) i ja regrutujemo dodatno osoblje da pomogne u pratnji i uživamo u slobodnom danu skijanja ili snoubordinga. Na ovom putovanju, pored mene i nje, naše pratioce su činili nastavnik fizičkog i naša školska medicinska sestra. Stefanija je naša školska medicinska sestra i bivša je moja učenica kojoj sam predavao tokom studentskog rada. Bila je na završnoj godini, odlična učenica naravno.
Radila je kao medicinska sestra u bolnici nekoliko godina pre nego što je odlučila da želi konzistentnije radno vreme i manje stresa, došavši u našu školu pre oko godinu dana. Stefanija je ona vrsta osobe koja voli da koketira sa svima, radi to šarmantno i pomalo nesvesno, takva je i to je deo njenog šarma.
Tog jutra, ukrcali smo se u autobus rano u 6 ujutru kao i obično, a Stefanija je sedela ispred mene. Oko 4 sata je trajala vožnja i veći deo puta smo razgovarali. Smeškala se, mnogo je pričala, uz to me je očarao miris njenog parfema i rupice na obrazima kada bi se osmehnula. Pričala mi je kako je nekoliko puta skijala, ali prošlo je nekoliko godina otkako je bila u planinama i jako se radovala tome.
Nakon što sam smestio decu i nekoliko njih odvezao na časove, Stefanija je uzela skije i bila je veoma uzbuđena. Potom, pomogao sam joj da namesti opremu, a zatim sam se i ja smestio. Kada smo oboje bili spremni, pogledala me je i rekla: „Mogu li malo da skijam sa tobom? Obećavam da te neću previše usporiti.“
„Može naravno.“ – odgovorio sam i namignuo.
Sledećih nekoliko sati smo proveli skijući na zelenim i nekoliko plavih staza, i suprotno onome što je rekla, Stefanija zapravo nije bila toliko loša, iako nije bila spremna za ozbiljnije staze. Međutim, kako se približavao 1 sat, Stefanija je rekla: „Ogladnela sam.“
„Takođe, hajdemo na neku klopicu.“
Nakon kraćeg spusta, ušli smo u jedan od restorana i nakon što smo se pozdravili sa delom učenika koji su ovde bili na ručku sa trenerom Marinkom, otišli smo do slobodnog stola i naručili. Dok smo jeli, nisam mogao a da ne primetim da je Stefanija iz nekog razloga sela pored mene umesto preko puta. Umesto uobičajenih dodira rukom, povremeno me je čak stisnula za koleno kada bi se zasmejali oko nečega, što se dešavalo i ranije, ali ne baš često.
Moj mozak je primetio različite dodire, što nije uticalo baš dobro na moje telo. Bio sam u periodu koji bi se slobodno mogao nazvati sušnim. Dok smo završili ručak, odlučili smo da ćemo skijati još malo pre nego što bi morali da se vratimo u odmaralište. Dok smo izlazili iz restorana, Stefanija je rekla: „Užas, moram do toaleta… da li bi ti smetalo da mi pridržiš kaput profesore?“
Zvala me je profesorom nekada da bi me zezala, još iz vremena kada sam joj predavao. Pružio sam ruku: „Naravno … iako mislim da tirkizna baš nije moja boja.“ Nasmejala se i nežno me gurnula, dovoljno da me zaljulja u krutim čizmama, pa se okrenula, krećući se ka toaletu, dok sam ja bacio pogled na telefon da proverim mejlove.
Kada je izašla, držala je duksericu u ruci, ostajući samo u majici kratkih rukava. Odmahnuo sam glavom i rekao: „Jesi ti poludela? Smrznućeš se.“
Otrgla mi je jaknu iz ruku: „Ako si ti matorac koji se plaši malo zime, tvoj problem.“
Samo sam se nasmejao i odgovorio: „Draga koleginice, ja samo brinem da ne nazebeš. Pritom, ta majica i taj dekolte… učenici će buljiti.“
Napravila je grimasu i zakopčala jaknu: „Oni bulje svakako.“
„Dakle svesna si da svi misle da si zgodna.“
„Svi znali i vi profesore?“ – namignula je i počela da ubrzava korak.
Dok smo se penjali ka stazama, nisam mogao a da ne gledam kako joj se zadnjica njiše u belim skafander pantalonama. Bila je veoma mlada ali već tako uspešna i pametna. Pohvaljena gde god da je bila, pred njom je bila svetla budučnost. Napravili smo još tri spusta, svaki malo duži od prethodnog dok smo se vraćali preko planine ka mestu gde smo se prijavili i gde nas je autobus ostavio.
Seli smo u žičaru kada sam odlučio da je pitam: „Šta se desilo sa onim tvojim… kako se beše zvao? Mislio sam da je ozbiljno, da želiš da se udaš.“
Uzdahnula je i zavalila se, odgovorivši: „Želim, ali cela ta stvar sa decom je problem.“
„Šta, provođenje 8 sati dnevno sa decom u školi te je navelo da se predomisliš?“
„Volela bih da je to.“
„Šta to treba da znači?“
„Gorane, ja ne mogu da imam decu.“
Osetio sam se kao kreten. „Oh… izvini Stefanija… ja… ja nisam znao.“
„Pre nekoliko godina počela sam da imam jake bolove i menstruacije su mi postale neredovne. Uvek su bile, ali kada je bol počeo izazivati povraćanje, otišla sam kod lekara. Neću da te smaram sa tim… abnormalnosti sa desnim jajovodom. Pošto je moja baka imala rak jajnika, a mama rak materice, donela sam odluku da mi se uklone jajovodi.“
„Mnogo mi je žao Stefanija.“
„Da, i meni je. Užasno je, ali to saznanje i ta bol sada je iza mene. Provela sam neko vreme posećujući psihijatre. Možda ću jednog dana usvojiti dete, ali kada sam rekla dečku, nije to baš bilo lako. Nisam mu rekla odmah, vreme je išlo, zaljubili smo se… moja je krivica.“
Nisam bio siguran šta da kažem. Klimnuo sam glavom dok smo silazili sa žičare. Trebalo nam je oko 20 minuta da se vratimo do odmarališta. „Prestani da se osećaš loše Gorane, stvarno je u redu. Nisi znao jebote. Opusti se. Otkako sam ti rekla da ne mogu da imam decu, nisi rekao ništa.“
Promrmljao sam: „Izvini, samo mi je žao. Jezik mi je nekad brži od pameti.“
„Ma ti si super i kao profa i kao kolega. I prijatelj.“ – osmhnula se i iznenada me poljubila u obraz. „Osim toga, ja na to gledam ovako – mogu imati sekas koliko god želim bez ikakvog rizika od trudnoće.“ Nevino je slegnula ramenima, što me je nasmejalo.
Bili smo nadomak odmarališta kad sam primetio da je blago skrenula u drveće, nestajući niz sporednu stazu. Krenuo sam ka njoj, sustigao je i zaustavio se ispred nje: „Šta radiš?“
„Pitam se…“
„Pitaš se?“
Da, pitam se kada si poslednji put imao seks?“
„Šta to pričaš? Daj uozbilji se, hajdemo nazad na stazu.“
„Za vreme ručka si me… gledao. I mislim da ti se nešto pomerilo u pantalonama.“
Sreća da sam bio već crven u licu od hladnoće i skijanja, inače bi se u trenutku zarumenio. „Pa, to je bila tvoja krivica.“
„Moja?? Nisam ništa uradila.“
„Osim što si stavila ruku na moju nogu.“
Slegnula je ramenima: „To je ništa… moš misliti, dodirnula sam ti butinu.“
„Pa ja sam muškarac i reagujem.“
„Dakle?“
„Dakle šta?“
„Kada si poslednji put imao seks?“
Uzdahnuo sam: „U avgustu.“
Oči su joj se širom otvorile: „Profesore! Pa ti si suvlji nego sahara.“
„Ha, ha, ha… jako smešno. Hajdemo sada nazad.“
„Ali ne brinite profesore, ja neću dozvoliti da na svaki mali dodir reagujete erekcijom.“ – osmehnula se i pala kolenima na mekan sneg.
„Stefanija? Šta ti to upravo radiš?“
„Neće se moj profesor blamirati… jadničak… da mu kita raste na svaki dodir. Imala sam peticu kod vas, sećate se?“
„Stef… khm, ti si imala petice iz svih predmeta.“
Otvorila mi je šlic u rekordnom roku i imala je sreće da nisam obukao aktivni donji veš tog dana. „E pa imam ja petice iz mnogih predmeta.“
Nasmejao sam se i rekao: „Šališ se, zar ne?“
Otkopčala je kacigu, otkrivajući svoje pletenice. Ogledao sam okolo i shvatio da smo veoma zabačeni od radoznalih pogleda. Bila je vešta, lako je omogućila mom brzo rastućem kurcu da se oslobodi. Pogledao sam dole dok se Stefanija osmehnula, uzevši kurac u ruku i blago ga milujući, a ja sam uzdahnuo uživajući u mekom dodiru njene ruke. Polako je otvorila usta, ljubeći glavić, a zatim ga lizala.
„Veoma lepo profesore.“
„Uhhh… možeš li da me ne zoveš tako?“
Ponovo je otvorila usta i usisala glavić mog kurca, zbog čega sam zastenjao. Bilo je veličanstveno! Posle toliko dugo vremena, neko se pozabavio mojim nasušnim potrebama. I to ne bilo ko – najlepša koleginica u školi! Sledećih pet minuta je bukvalno vodila ljubav sa mojim kurcem. Tokom celog procesa, sve što sam mogao da uradim jeste da stenjem, gledam u njena usta koja su gutala moj kurac. Kada se odmakla da se fokusira na glavić, mogao sam da vidim njene sise u grudnjaku kako blago podskakuju.
Kad je izvukla kurac iz usta i zamenila ga svojom rukom, spustila je glavu i lizala mi skrotum, šaljući drhtavicu kroz moje telo. Temeljno mi je premazala testise svojom pljuvačkom, što je poslalo jezu kroz telo, pre nego što je ruku ponovo zamenila ustima, duboko me je gutala. Dok je klizila usnama po glaviću, čvrsto je sisala. Počela je da ubrzava i za nekoliko sekundi, osetio sam peckanje u karlici i stomaku. „Stefanija, ja ne mogu… svršiću.“
Kada je prvi mlaz napustio moj kurac, Stefanija je pojačala usisavanje, izvlačeći što je više mogla. Posle još 3-4 mlaza, moj orgazam je počeo da jenjava. „Mmm… osećaš li se bolje dragi profesore? Ili da vam persiram? Kako se osećate?“ – koristila je piskav glas od kojeg su mi kolena klecnula.
Duboko sam udahnuo: „Ti si jedna… nevaljala devojka.“
Ustala je i rekla: „Zašto? Sam sam popušila kurac i popila spermu svog profesora i kolege u sred snežne šume. Nemaš ti pojma šta je nevaljalo.“ – namignula mi je.
Kraj 1 dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
