Kašnjenje sa rokovima, prekoračenje budžeta i stalno nezadovoljstvo klijenata – to je uobičajena stvarnost za jednog izvršnog direktora. Upravo u takvoj situaciji zatekao sam se kada je Sandra, neočekivano i bez najave, ušla u moju kancelariju. „Neko je zaljubljen u tebe”, zacvrkutala je.
Pogledao sam je s izrazom negodovanja i upitao: „O čemu ti to pričaš?”
„Zar nisi primetio da se naš najnoviji član tima, Bogdan, svaki put kad si ti u blizini ispravi, nasmeši i ponaša kao pravi ulizica?”
„Trebalo bi da otpustim Sandru”, pomislio sam, ali ona je ipak briljantan pisac reklama. Uvek voli da podgreje kancelarijske spletke. Samo sam odmahnuo glavom i vratio se poslu. Ignorisanje je obično najbolja reakcija; ako ne zagrizeš mamac, ona će otići… i eto, upravo odlazi.
„Nemoj posle da kažeš da te nisam upozorila”, dobacila je uz osmeh i nastavila svojim putem.
Bogdan – ili Bogi, kako više voli da ga zovu – asistent je u produkciji koga smo nedavno zaposlili. Kažem „mi”, mada ga je zapravo zaposlio jedan od partnera u firmi. Došao je sa malog lokalnog fakulteta. Ja, lično, ne bih zaposlio nekoga sa takvim iskustvom u svoj sektor, ali me niko nije ni pitao. Bogi je sestrić tog partnera, pa stvari tako stoje. Srećom, pokazao se kao dobar radnik, a dodatna osoba u timu uvek dobro dođe.
Koliko god mi bilo teško da priznam, Sandra je bila u pravu. Primetio sam da se Bogi zaista trudi da mi se dopadne. Kao šef, to cenim; u 48oj godini, na poslu koji je veoma dinamičan i zahtevan, poslednje što želim jeste da „čuvam” nekog zaposlenog kao da je dete. Za nekoga ko je tek završio fakultet, Bogi je iznenađujuće zreo. Na kraju njegove prve radne nedelje, odveo sam ga na obavezni „ručak sa šefom” i, iskreno, bilo mi je prijatno. Zanimljiv je i bistar.
Imamo dosta zajedničkih interesovanja, uključujući ljubav prema vožnji bicikla. Takođe sam primetio da ima duboke plave oči i neku vrstu ženstvenog šarma. U jednom trenutku primetio sam da me je gledao malo duže nego što je uobičajeno, ali sam to jednostavno zanemario. Bilo je jasno da me gotivi, i to mi je zapravo prijalo.
**
Sledeće nedelje bio sam na fotografisanju u studiju našeg fotografa. Moja supruga i deca su tog jutra otputovali u posetu rodbini. Tog dana sam Bogija sagledao u drugačijem svetlu. Ne znam da li je to bilo zbog Sandrinog komentara ili nečeg drugog, ali privukao mi je pažnju. Nosio je usku majicu i skupe farmerke sa upadljivim šavovima na zadnjim džepovima. Prvi put posle više od dvadeset godina, obuzeo me je čudan osećaj kakav nisam imao još od studentskih dana.
Taj osećaj u preponama, uz prizor Bogija, naterao me je da se setim vremena koje sam, iskreno govoreći, uglavnom zaboravio. Leta između treće i četvrte godine studija, pauzu sam proveo u umetničkoj koloniji na jednom ostrvu. Bio sam počastvovan i uzbuđen, jer je proces prijavljivanja za letnji program bio veoma strog. Kao slikar u usponu, smatrao sam ovo izvanrednom prilikom. Međutim, nakon dolaska, uzbuđenje je splasnulo kada sam shvatio da su većina umetnika muškarci stariji od 50 godina.
Nekoliko mlađih žena koje su bile tamo nisu bile privlačne – a to je još i blago rečeno. Sa 22 godine, bio sam stalno naelektrisan, pa me je pomisao da ću provesti celo leto bez ikakve prilike za seks pomalo depresirala. Moj cimer tog leta bio je još jedan student, Todor. Bio je fin momak i bilo je zabavno provoditi vreme s njim. Poput mene, i on je bio razočaran nedostatkom privlačnih žena. Žalili smo se jedan drugom na situaciju u kojoj smo se našli, kao i na bol u testisima zbog seksualne neispunjenosti.
Todor se čak šalio da će svakog trenutka nasrnuti na Danijelu, 60-godišnju direktorku programa. Nakon prve nedelje, probudio sam se rano ujutru uz nedvosmislen zvuk Todora koji se samozadovoljava. To mi je postao redovan „budilnik”, a uz to mi je bilo sve teže da ignorišem sopstvenu jutarnju erekciju. Posle nekoliko nedelja apstinencije i pretvaranja da se ništa ne dešava, odlučio sam da se pridružim Todoru u njegovom svakodnevnom drkanju.
Nakon trećeg dana zajedničkog jutarnjeg drkanja, Todor me je pogledao i osmehnuo se. Počeli smo da razgovaramo dok smo se zadovoljavali. U početku su to bila pitanja poput: „Na koga misliš i kako ona izgleda?” Ja bih se našalio: „Mislim na Danijelu; izgleda tako seksi dok podiže svoje grudi sa poda.” Zatim je razgovor prešao na: „Kakav je osećaj u kurcu? Da li ga drkaš snažno? Hoćeš li svršiti?”
Posle nekoliko nedelja, obojica smo drkali potpuno otkriveni. To je bila Todorova ideja – rekao je da je to „da bi posteljina ostala čista”. Dok smo drkali, zurili smo jedan drugom u kitu. U toj sićušnoj kabini, kreveti su nam bili udaljeni jedva pedesetak centimetara. Jednog jutra, on se pružio prema meni i, stavivši svoju ruku preko moje, pomogao mi da drkam. Svršio sam obilno – svuda po stomaku, grudima, pa čak i po licu. Zatim, još uvek lepljiv od sperme, nagnuo sam se i uzeo Todorov kurac u šaku.
Bio je tvrd, a koža mu je bila glatka. On je imao lep, debeo kurac. Nije dugo izdržao, a meni se veoma dopalo kako mu je kurac pulsirao u mojoj ruci dok je svršavao. Tada je sve počelo; tabu predrasuda o seksu između muškaraca je nestao. Te večeri, Todor je sklonio pokrivač sa mene i pušio mi kurac sve dok mu nisam napunio usta spermom. Progutao je sve uz širok osmeh. Da ne bih ostao dužan, odmah sam preuzeo inicijativu i počeo da mu pušim. Obožavao sam njegov kurac u svojim ustima. Svršio je bez najave, ispunivši mi usta.
Ukus je u početku bio čudan, ali sam ga s vremenom zavoleo. Mislim da sam tokom narednih mesec dana pušio Todoru bar jednom dnevno. Trljali smo se jedan o drugog – mislim da se taj potez stručno naziva „frotaž“ – i upražnjavali „69“ kad god bismo ugrabili malo slobodnog vremena. Dok smo slikali, često sam bacao pogled na njega, žudeći za njegovim kurcem. Želeo sam da osetim njegov polni organ u svojim ustima, kako pulsira i eksplodira.
Poslednje nedelje smo naizmenično upražnjavali analni seks. Bilo je to čisto životinjsko iskustvo. Nakon tog leta, više nikada nisam čuo za Todora. Možda se on stideo? Ili možda ja? Bilo je to, blago rečeno, zbunjujuće iskustvo, pa sam ga verovatno zato tako brzo potisnuo iz sećanja. Ubrzo nakon toga upoznao sam svoju buduću suprugu. Iskreno, sve do sada nisam mnogo razmišljao o tom letu niti o famoznom Todoru.
„Koji od ovih proizvoda da snimimo sledeći?“ upitao je Bogi, prenuvši me iz sanjarenja o letu od pre mnogo godina.
„Uzmi onaj crni“, odgovorio sam nakon kratke pauze, vraćajući se u stvarnost.
Na ručku, Bogi i ja smo napustili studio u društvu stiliste i fotografa. Prošetali smo do sendvičare gde smo ručali. Bogi mi je uzbuđeno pričao o svom novom ramu za bicikl, o tome kako je na njega montirao sve delove i kako je vožnja prava uživancija. Požalio se da još uvek nikoga ne poznaje jer je tek stigao u grad, pa će sutra, u subotu, ponovo ići u vožnju – sam. Dodao je da bi, ipak, više voleo da vozi u društvu, ako je to moguće.
„Pa, što ne svratiš kod mene, pa možemo zajedno u vožnju? Živim blizu kružne staze koja je odlična za vožnju“, rekao sam, možda malo prebrzo. „To bi bilo sjajno!“ …rekao je Bogi, pa smo se dogovorili da se nađemo kod mene sutradan u 9:00 ujutru. Bio sam uzbuđen iz nekog čudnog razloga. Pre svega je razlika u godinama bilo to što je sve činilo još čudnijim!
On je tek gazio dvadesete a ja sam uveliko bio u petoj deceniji. Što se na meni ne vidi (to ne kažem ja, već ljudi oko mene). Uvek se svako iznenadi kada kažem da imam skoro 50. Kosa jeste malo posedela sa strane ali moje telo koje redovno održavam u formi može da se poredi sa mnogo mlađim momcima. Bio sam visok, snažan, moja supruga je zaista bila ponosna.
Bogi je bio ženstven, uvek glatko izbrijan, ali je imao i taj muški prizvuk u smislu visine i izraženih mišića, iako mu je građa bila vitka. Svetla kosica sa šiškicama uobličavala je njegovo nežno mlado lice. Nisam znao mnogo o njemu u smislu privatnog života, niti sam se trudio da saznam. Ali sada ćemo imati priliku da se malo bolje upoznamo uz vožnju bicikli.
Kraj 1 dela
Ostavi prvi komentar