Ponedeljak je Najbolji!
Bio je to jedan naizgled običan ponedeljak. Ustala sam, doručkovala, obukla se, našla ključeve od auta za manje od pet minuta i izašla iz kuće na vreme. Radim u firmi koja je dosta aktivna, da tako kažem. Prepuna brbljivih žena, stalna razmene tračeva i nekako pronalaženja vremena i za posao. A posao prilično dosadan, papirologija, administracija itd.
Čim sam došla na posao mogla sam da primetim da se nešto ipak promenilo. Sve je bilo nekako tiho. Mogla sam čak čuti kako džezva za kafu žubori. Bila sam malo zbunjena pa sam sela za radni sto i pitala koleginicu preko puta mene. “Da li je neko umro?”
Nasmejala se ne dižući pogled sa svog kompa. “Ma jok. Imamo novog šefa izgleda. Šefova žena je izgleda doživela neku nesreću. Pa su nam poslali novog momka da se malo brine o nama. Privremeno.”
Bila sam zaintrigirana i smestika sam se da sačekam i vidim. Deset minuta kasnije imala sam gomilu papira na svom stolu. Mogla sam da vidim da su vrata novog šefa blago otvorena, pa sam ušla bez kucanja. Navikla sam jer starom šefu nije smetalo, a ispostavilo se da nije ni novom. Ipak, znala sam da sam izabrala pogrešan trenutak čim sam zakoračila unutra. Trljala sam oči u neverici.
Takvog čoveka sam samo viđala na televiziji ili u časopisima. Očigledno sam ga uhvatila u trenutku presvlačenja. Zašto bi inače stajao go usred svoje kancelarije? Bio je u formi! Sa svim tim mišićima, sa ogromnim ramenima i apsolutno jestivim dupetom. Leđa je brisao peškirom. Bilo je očigledno da ne očekuje nikakvo društvo.
Dok sam stajala tamo i gledala, mogla sam da vidim svu njegovu imovinu. I nije imao čega da se stidi. Bio je mekan, spušten, a izgledao je veći od svih koje sam ikada imala. Mora da je ogroman kada se digne. A onda me je ugledao. Nikada se nisam kretala tako brzo. Izašla sam brže nego što si mogao reći – jebi me. 
Nazad za svojim stolom samo o njemu sam mislila. Zamišljala sam kako se igram sa njim. Hvatajući ga obema rukama i milujući ga dok se sve vene njegove kurčine nisu napunile i glavić nije zablistao. Prsti su mi trnuli dok sam maštala da dodirujem sve njegove kvržice i izbočine. Nežno bih povukla tu kožicu i prošla jezikom oko natečenog glavića boje šljive. Samo da osetim kakav mu je ukus pre nego što pokušam da ga progutam celog.
Pička mi je nabrekla dok sam razmišljala o onome što sam videla. Znala sam dok sam sedela da nikada neću uspeti da uradim bilo šta od ovih stvari. Da uzmem njegova jaja u usta i nateram ga da stenje. Da isisam svu njegovu ukusnu spermu iz njega. Pokušavala sam da se koncentrišem na svoj posao, ali to je bilo nemoguće.
***
Kako je dan odmicao, sve više sam primećivala da me izbegava. Onda je radni dan bio gotov, vreme je da se ide kući. Dok sam uzimala kaput, čula sam ga kako me doziva kroz otvorena vrata. “Teodora! Mogu li dobiti trenutak vašeg vremena?” Naravno da možeš, pomislila sam dok sam ulazila u njegovu kancelariju. Bio je obučen (šteta) naslonjen na svoj sto, prekrštenih ruku. Evo ga, kreće predavanje.
„Da li ste ikada čuli za kucanje?“
Pokušala sam da izgledam kao da se izvinjavam. Izbegavam kontakt očima, blago pocrvenela. Stajali smo zajedno u tišini mučnih trideset sekundi.
„O onome što se dogodilo ranije.“ Počeo je. “Nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome. Da li vam se svidelo ono što ste videli?”
Iznenađeno sam pogledala ovaj put pravo u njega. Ruka mu se pomerila do njegovog ispupčenog međunožja, nežno masirajući skrivenu masivnu erekciju.
“On zaista uživa kada ga gledaju. Od tada je ukočen.”
Oblizala sam usne. Gledao je pravo prema meni kad je počeo da otkopčava dugmad i polako povlači šlic. Ćutala sam. „Šta? Nemate šta da kažete koleginice? Smatrajte da je to dodato opisu vašeg posla. Koliko vam posao vredi?“ 
Shvatila sam poentu i prihvatila sam igru. Klečeći sam ispružila ruke napred i iznela njegov debeli penis na svetlo. Bio je nabrekao. Vene koje se protežu uz njegovu dugu dužinu pulsiraju u mojim rukama. Nagnula sam se napred i prešla vrhom jezika preko blistave rupe na samom vrhu. Zastenjao je i spustio ruku da me ščepa za kosu. Počela sam da guram masivnu krčiinu između svojih dlanova dok sam uzimala čitav njegov glavić među usne i lagano sisala.
Imao je divan mošusan ukus. Njegove ruke su počele da guraju moje lice dublje. Nasmejala sam se i odmah primila koliko sam mogla. Bio je toliko velik da sam mogla primiti samo pola u usta. Čvrsto sam zgrabila njegovu nabreklu vreću sa jajima i počela da masiram dok sam mu pušižla najbolje što sam mogla. Tada se uzvrpoljio.
Prešla sam jezikom preko njegovih jaja, grickajući oko baze njegovog penisa. Zaista sam se trudila, ali nisam mogla da stavim oba jaja u usta. Sisala sam ih pojedinačno. Niotkuda je posegnuo dole zgrabivši me i zamahnuvši me tako brzo prema stolu da sam osetila kako mi se stopala podižu s poda. Za nekoliko trenutaka bila sam pritisnuta licem nadole preko šefovog stola.
Njegova druga ruka je povukla moju suknju otkrivajući crne čipkane tange. Nije gubio vreme da gurne prst pravo u moju pičku. Prstima je raširio moje natečene usmine i širom me otvorio. Bilo mi je tako vruće i otvorila sam noge koliko god su mogle. Očajnički željna da osetim kako on pulsira i kreće se u meni, ja sam vapila i šaputala prljave stvari. Nije mu trebalo dugo da shvati nagoveštaj i snažno se zabio u mene. Nisam mogla da ne vrisnem, osećala sam se kao da mi izlazi iz grla koliko je bio velik. 
Bila sam prikovana za sto, on me je držao za kukove nabijajući se celom dužinom. Videla sam sve zvezde. Stalno se nabijao i to mi se dopalo, toliko da sam mogla da osetim kako mi sokovi teku sa kraja njegovog kurca i preko mojih nogu. Uhvatio me je za butinu i podigao je na sto, nekako uspevajući da uroni taj neverovatan kurac još dublje u moje telo, a ja nisam prestajala da svršavam.
Posle prvog orgazma to se ponavljalo i ponavljalo sve dok više nisam mogla ni da osetim svoje telo. Konačno je grcao dok je njegova vruća sperma prskala u moju već mokru pičku. Lepljiva sperma se mešala sa mojim sokovima koji su mi tekli niz unutrašnju stranu butine. Čula sam ga kako navlači pantalone i kako ide ka vratima, još uvek izvaljena preko stola čekajući da kolena prestanu da mi drhte.
Tek što je prošao kroz vrata, zastao je da kaže. “Očekujem te ujutru na vreme. Prvo ćeš se meni javiti. I Teodora… Obuci najlon čarape.” Vrata su se zatvorila. Eto, dokaz da ponedeljci i nisu tako loši, posebno kada imate šefa kao što je moj. Jedva čekam utorak!
KRAJ!
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
