Jedna Noć u Rodnom Gradu 4. Deo
Ne žurim nigde, skoro da se odmaram dok na vidiku ne ugledah hotel. Dole je pored reke, iako je ovo jedan od onih gradova koji je, uglavnom, okrenuo leđa svojoj reci; nasleđe industrijske prošlosti u kojoj su reke služile za pokretanje mlinova, ispiranje boja ili odlaganje hemijskog otpada. Ali nedavno je bilo pokušaja regeneracije, o nekima o kojima je Darko pričao tokom večere.
Njegov odbegli entuzijazam mi je dao nešto čime bih ga zadirkivala, i ja se smejem u sebi pri sećanju dok stižem na ulaz u hotel. Prvi put od kada sam se prijavila, pogledam nagore. To je impresivna zgrada od crvene cigle, i iako je renovirana, još uvek je zadržala određenu dozu gracioznosti i elegancije.
Tresem kišu iz svoje kose i vrhova ramena dok čekam kod lifta, i opet kada sam u svojoj sobi. Bila sam smeštena u ‘5 Zvezdica’, ili nešto slično tome. Bila sam zahvalna na dodatnom luksuzu kao braniku od povratka u svoj rodni grad posle toliko godina. Gledajući sada, više cenim druge kvalitete. Veliki krevet, na primer. Dekor je taman, gotovo muškog ukusa, a pošto hotel nema baš neki pogled, zavese su teške, izoluju prostoriju i stvaraju udobno utočište.
Izujem cipele, kačim kaput, bacam sadržaj torbe na sto u neurednoj gomili, prepoznajući nalet živaca i nervoze, i dajem sve od sebe da ih zaokupim. Dok perem ruke u kupatilu, naginjem se ka ogledalu i odlučujem da očistim i lice. Ne nosim mnogo šminke i sigurno je najbolje da pokažem sebe prirodnom. Ili mu se svidi ono što vidi, ili ne, a ja bih radije to da znam pre nego što se skine bilo kakva odeća.
Iz transa izlazim tek kada čujem zvukove nekog govora napolju u hodniku, praćene kuckanjem na vratima. Bacim poslednji pogled u ogledalo. Smeđe oči su postale tamnije od umora. Visoke jagodice. Bore u uglovima mojih očiju i usta. Sada se ništa povodom toga ne može učiniti.
Njegova visina je impozantnija u prostoriji. Okreće pogled oko sebe, stavljajući telefon u zadnji džep pre nego što jednim nepažljivim pokretom baci torbu i kaput na pod.
“Izvini zbog toga. Moj drug je veoma pijan i teško ga je naterati da ućuti kada pivo govori umesto njega.”
“Stvarno?”
“Da. Čini se da su krenuli u ozbiljno ždranje alkohola otkako smo ih ostavili u baru.”
“Oh – ekipa sa kojom si bio večeras? Da li su oni prijatelji ili kolege sa posla ili -?”
“Pomalo i jednog i drugog. Ali ne znam šta je izazvalo ovaj poziv ludila.”
“Možda je želeo da zna gde si?”
Pregledao je sobu na način životinje koja juri, povlačeći zavese i uranjajući glavu u kupatilo, a zatim ponovo izlazi, ali se sada okreće prema meni. “Mmm, lepo je ovde bogami.”
On me pogleda i pruža ruku prema meni. Zakoračim, srce lupa. “Znači, mi zaista radimo ovo, zar ne?” glas mu se spušta u žamor. Kičma mi puzi od iščekivanja. “Ne stidi se sada. Želeo sam da te ovako dodirnem otkako sam bio pored tebe za šankom.”
Privlači me k sebi, ruka mu je velika oko mog potiljka, usne su mu meke i još malo hladne od noćnog vazduha. Udahnem dah baš kada nas pritisne i iznenadi me kako se lagano ljubi. Usne koje pašu mojima savršeno.
Oči su mu potamnele, mala linija između obrva koja se razbistri od svega što vidi na mom izrazu lica, pre nego što ponovo krene dalje. Ovaj put ostaje duže. Pritiska malo jače i osećam kako se njegovo telo pomera uz moje, steže se. Zadovoljan zvuk izlazi iz njegovih grudi i on me podiže, dovoljno da me natera na nožne prste i dovede ostatak mog tela u visinu sa njegovim.
Niko me nije ovako tretirao; kao ženu koja želi da oseti koliko je tačno poželjna. Moj bivši muž je odrastao u konzervativnijoj porodici od moje i ja sam bila ta koja je podsticala opuštanje. Mislim da nisam ni sama znala koliko sam do sada želela da osetim ovu vrstu žestoke želje.
Spušta me sa velikim izdahom, obriše usta nadlanicom i nagne bradu prema krevetu. “Hoćeš li sada da nanesemo štetu ovome?” Pre nego što sam stigla da odgovorim, on već odbacuje svoje čizme u dobro uvežbanom manevru pre nego što se sam pope na krevet.
“Ne.. sačekaj!” moj glas je iznenada u žurbi dok jurim na njegovu stranu i počinjem da skidam prekrivač. “Zar ne znaš koliko su ovi jorgani prljavi? Nikad ne spavaj u njima.”
Njegov smeh je otvoren i zarazan. „Naravno, doktorko epidemiologije“, zadirkuje on. “Evo, dozvolite mi da vam pomognem.”
Stavljamo jorgane na pod i pre nego što povratim ravnotežu, on me vuče u krevet, ne dajući mi priliku da protestujem pre nego što zabije svoja usta preko mojih. Ovaj poljubac je – veličanstven. Uvertira. Toplo, čvrsto i namerno. Uživam u osećaju meke posteljine ispod sebe i tvrđem osećaju njegove butine dok se naginje malo iznad mene, oslonjen na jednu ruku; u suptilnom nagibu njegovih kukova kada gurne jezik u moja usta. 
Prelazi prstima preko moje kose dok ne dođu do kopče pozadi. On je vuče. “Hoćeš li ti ovo skinuti?”
Sedim da ga otkopčam, okrećem se da stavim na jedan od noćnih ormarića, privremeno zbunjena činjenicom da ležimo postrance na krevetu. I zar zbog toga ne zvučim kao neiskusna matorka kakva sam?
„Pogledaj sve ovo“, dok me miluje po kosi, još uvek malo teškoj od kiše. „Uh, tvoja kosa je nešto posebno.“ Da nisam tako bez daha u horizontali sa ovim čovekom, bila bih potpuno zabavljena obožavanjem njegovog tona.
“To je samo kosa.”
“O ne. Ovo nije ‘samo kosa’ – A onda je koristi da me privuče ka svojim ustima.
Ovaj poljubac je prljaviji – divno. Približavam se sve dok ponovo ne budemo pritisnuti jedno uz drugo, od glave do pete. Ne žuri, slaže naša tela malim dodirima i prilagođavanjima. Inženjerski um na poslu.
Njegov zvuk telefona stvara užasno glasan prekid. “Ah, jebote. Izvini -“, dok zavlači ruku u zadnji džep. Zuri u ekran pre nego što isključi zvuk i stavi telefon u podnožju kreveta. “Glupi smarači.”
„Možda nisu poverovali u tvoju priču o ranom odlasku kući i na spavanje?“
„Pre će biti da se ne seća da me je malo pre zvao. Uostalom, nije potpuna laž, zar ne? Jedva deset sati, a ja zaista jesam u krevetu.” – namigivanje.
Trebalo bi da bude jeftino, ali nije. Ležim, razočarana što ga vidim kako silazi sa kreveta. Kada se ponovo pojavi, sa rancem u ruci, sagne glavu da bi tražio nešto u njoj, a ja gledam njegovu crnu kosu kako mu pada preko čela, talasastija nego ranije, možda zato što se, kao i moja, uvija na kiši.
Njegova ruka izlazi sa nekoliko predmeta koje on nastavlja da spušta na kraj kreveta. Četkicu za zube, flašu nečega i kutiju – ohh – kondoma. Iskoči i račun, ali on ga zgužva pre nego što ga gurne nazad u torbu. Udišem dok je pored, kao da želim da ugradim trenutak duboko u svoje telo. Biće ovo duga noć – govorim sebi kroz osmeh dok ga posmatram kako i dalje rovari po torbi.
KRAJ 4. Dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
