Bucmasta buduća polusestra 1

„Peđa, moram da razgovaram sa tobom.“

„Samo sekund mama“, rekao sam, ne skidajući pažnju sa onlajn igre Crash Team Racing: Nitro Fueled koju sam igrao sa prijateljima. „Too! Prvo mesto.“ Sedeo sam u svojoj sobi i igrao sa prijateljima igrice poslednjih pola sata. Čuo sam ulazna vrata kada je moja majka došla kući i čuo sam njene korake na stepenicama. Međutim, pošto sam bio zaokupljen igrom i bio na prvom mestu, usmerio sam pažnju na igru.

„Slušajte ljudi, moram da idem. Mama želi da razgovara sa mnom.“ Odjavio sam se iz igre, skinuo slušalice i usmerio pažnju na mamu koja je provirila u moju sobu. „Šta ima mama?“

„Znaš onog tipa sa kojim se viđam?“ upitala je, sedajući na moj krevet.

Moja majka Dona i moj otac Ivan su se razveli pre sedam godina kada se saznalo da moj otac ima ljubavnicu. Bio sam klinac ali razumeo sam te stvari. Uspeo je da krije aferu od mame i mene skoro dve godine. Onda jednog dana ostavio telefon bez nadzora i otključan (što skoro nikada nije radio) i ljubavnica mu je poslala poruku. Slučajno sam bio u sobi kada je stigla poruka, pa sam zgrabio telefon i ušao u kuhinju gde su mi bili roditelji, gde sam nesvesno razotkrio svog oca kao prevaranta.

„Hej tata, ko je Kristina i šta misli pod ‘Jesi li joj već rekao?’“ pitao sam. „Čekaj, upravo se pojavila još jedna poruka, ‘Jedva čekam da budeš moj. Razvedi se od te kučke već jednom’.“ Tata je pokušao da mi otme telefon iz ruku, ali mama je stajala bliže meni i pretekla ga je.

„Peđa, idi u svoju sobu“, rekla je, gledajući u telefon pre nego što je prodorno pogledala mog oca. Kao što rekoh, i dalje sam bio klinac tada, pa sam uradio kako mi je rečeno, ali nisam bio glup. Dobro sam znao šta te poruke znače. Čak i da nisam, jasno sam mogla da čujem viku (pre svega maminu viku) iako sam bio gore u svojoj sobi sa zatvorenim vratima. Moja majka je zahtevala istinu i na kraju je moj otac sve priznao.

Viđao se sa dotičnom Kristinom iza majčinih leđa skoro dve godine. Ona je takođe bila udata, ali je bila spremna da se razvede od muža (zapravo, već je pokrenula stvari) i objavi vezu sa mojim ocem. Sve što je trebalo da uradi jeste da se razvede od moje majke. Kada nije odmah udovoljio njenim zahtevima da napusti moju majku, Kristina mu je dala ultimatum, ili će da kaže mojoj majci za njih… ili će ona to učiniti.

Kada je priznao aferu, moja majka je odmah izbacila oca (kuća je bila na njeno ime) i sledećeg dana podnela zahtev za razvod. Bio sam maloletan ali dovoljno star da odlučim sa kojim roditeljem želim da ostanem, i pošto sam uvek bio bliži majci, odlučio sam da ostanem sa njom. Nemojte me pogrešno shvatiti, moj otac me nije zanemarivao, zapravo je bio veoma dobar otac. Kada sam bio mali, radili smo sve tipične stvari.

Naučio me je da vozim bicikl, igrao se sa mnom, učio me da plivam i slično. Ali moja majka je bila ta koja bi radila stvari poput brige o meni kada bih bio bolestan ili povređen, tešila me kad god bih loše sanjao, pomagala mi oko domaćeg zadatka, vodila me je da se vidim sa prijateljima za stvari poput rođendana, išla je na sve roditeljske sastanke u školi, vodila me je u park, zoološki vrt i slično. Kada bih morao da to podelim na procente, rekao bih da je to bilo 60/40 u korist mame.

**

Sledećih nekoliko godina bili smo samo mama i ja. Posle prilično ružnog razvoda, tata je ostao u kontaktu samo da bi plaćao alimentaciju, ali to je manje-više bilo to. Moji roditelji su uglavnom razgovarali preko svojih advokata, i to samo kada je bilo baš potrebno. Kada je sve bilo rešeno, jedini kontakt koji smo imali sa njim bili su mesečni čekovi za alimentaciju i par rođendanskih čestitki. Moji roditelji nisu razgovarali niti se videli.

Poslednje što sam čuo je da je Kristina prošla kroz podjednako ružan razvod sa mužem, i ona i moj otac su se na kraju odselili iz grada. Nemam pojma da li su se zaista venčali ili da li su uopšte još uvek zajedno, niti me je zanimalo. Moja majka je bila moja glavna briga, trudio sam se da budem tu za nju kada bi se kolebala između ljutnje, depresije i beznađa. Često mi je govorila da nije bilo mene, nije sigurna da bi preživela sa normalnim razumom.

Mama je odlučila da se vrati u „svet zabavljanja“ neposredno pre nego što sam upisao fakultet. Čuli bismo se telefonom redovno i naravno kada bih dolazio kući na raspuste, praznike i slične stvari, ali ona nije mnogo pričala o svom ljubavnom životu. Povremeno bi pomenula nekog finog momka koga je upoznala, ali stvari nikada nisu otišle dovoljno daleko. Sve dok nije upoznala Dragana. Priznala je da je to bila ljubav na prvi pogled i poslala mi je par njegovih slika.

Morao sam da priznam, Dragan je bio prilično zgodan momak. Stalno bi se usrao od smeha kada bi mama pričala o njemu kao da je tinejdžerka, a ne kao žena srednjih godina sa sinom studentskog uzrasta. Počela je da se viđa sa njim redovno u narednih par godina, ali je i dalje izbegavala da nas direktno upozna. Nakon fakulteta, vratio sam se kući dok ne nađem posao i počnem sam da živim.

Aktivno sam tražio i slao CV raznim firmama, ali se ništa nije desilo, a mami nisam smetao. Izlazila je često sa Draganom otkako sam se vratio kući, ali ga još uvek nisam upoznao. Meni je to bilo čudno, ali zaista nisam hteo da joj se mešam. Imala je svoje pravo na privatnost, bila je srećna, izgledala je fenomenalno, krenula je čak i na časove fitnesa.

„Da mama, naravno da znam… godinama mi pričaš o njemu. Šta sa njim?“ upitao sam.

„Pa, mislila sam da je vreme da ga upoznaš. Dakle, lepo ćeš se obući, ponašaćeš se fino i kulturno, sutra večeramo kod njega.“

„Postaje ozbiljno, a?“

„Iskreno… prvih godina to je bila simpatija. Nevino druženje… ali u poslednjih desetak meseci, da, uozbiljilo se. Prilično sam ozbiljna u vezi sa njim. Ovo je najduža veza koju sam imala od razvoda. Takođe, on ima ćerku tvojih godina. Tako da ima smisla da se upoznate.“

„Da, sećam se da si je pomenula par puta onako usput. Nikolina? Nikolija?“

„Zapravo Nevena“, rekla je mama, ispravljajući me.

„Ahh da, tačno, Nevena.“

„I ona će biti tamo. Nadam se da nemaš nikakve planove.“

„Ništa što ne mogu da otkažem.“

**

Obukao sam se opušteno a opet lepo – tamne pantalone, teget košulja, sredio sam frizuricu, tamne patike, ništa previše elegantno a opet dovoljno da me mama pohvali. Ovo joj je mnogo značilo, video sam to po načinu na koji je bila nervozna. Želela je da sve prođe savršeno. Našli smo se ispred Draganove kuće, mama je duboko uzdahnula pre nego je pokucala na vrata.

Dragan je otvorio vrata sa velikim osmehom na licu. „Zdravo dušo“, rekao je mami, brzo je zagrlio i okrenuo se ka meni, pružajući ruku, „A ti mora da si Peđa.“

„Drago mi je što sam vas konačno upoznao. Počeo sam da mislim da ne postojite. Mislio sam da je mama samo uzela sliku nekog momka sa interneta i fotošopovala sebe“, rekao sam duhovito, rukujući se sa njim.

„Peđa!“, rekla je mama, smejući se i dobrodušno me tapnuvši po ruci. „Drago mi je da sam te konačno upoznao“, rekao je, „Tvoja mama mi je mnogo pričala o tebi.“

„Nije sve baš rekla, nadam se. One priče sa farme onog vrelog leta NISU istinite!“

„Vidiš? Vidiš na šta mislim?“ rekla je moja majka, pokazujući na mene, „Ovakav je otkako je ušao u pubertet.“

Dragan nas je uveo unutra. „Malo humora nikome nije na odmet. Ahhh evo je, moja ponos i dika, moja ćerka Nevena.“

Oči su mi se komično otvorile a osmeh mi se raširio po licu. Nevena je bila apsolutno prelepa! Imala je zadivljujuće oči boje lešnika, zarazan osmeh, a njena tamnosmeđa kosa sa ljubičastim pramenovima savršeno joj je uokviravala lice. Takođe je bila debela. Onako, baš fino popunjena. Što mi je bilo u redu. Bucke su uvek bile posebne za mene, taj njihov sjaj je nešto neopisivo.

Iako se nije uklapala u „konvencionalne standarde lepote“ koje su nam mediji, televizija, filmovi i časopisi nametali, od majke sam naučio da nije važno kako osoba izgleda spolja, već kakva je iznutra. Većina ljudi koji su se uklapali u gore pomenute „konvencionalne standarde lepote“ bili su (barem po mom iskustvu) neki od najgrubljih, najsebičnijih ljudi koje sam ikada upoznao. Dok su ljudi koji nisu spadali u te standarde bili upravo suprotni.

Ali kao što sam rekao, to je samo moje iskustvo, zato ne želim da bude da generalizujem. Pritom, ja prvi nisam neki popularni momak sa izgledom filmske zvezde, ali nisam ni ružan. Ponekad sam sebe potcenjivao govoreći da sam samo prosečnog izgleda, ali moja majka i bivše devojke su mi govorile da nisam „samo prosečan“. Mama mi je uvek govorila da sam veoma zgodan, dok su mi devojke govorile čak i da sam seksi.

„Ćao Nevena, ja sam Peđa.. kako si?“ konačno sam uspeo da kažem.

„Dobro sam. Drago mi je.“

„Vas dvoje idite da se bolje upoznate“, rekao je Dragan, uvodeći nas u dnevnu sobu, „Večera će uskoro biti gotova.“

Nevena i ja smo se udobno smestili na kauču i počeli da razgovaramo. Nevena je živela sa svojim tatom dok ne nađe posao i odseli se, bapš kao i ja. Razgovarali smo o našim interesovanjima i otkrili da imamo nekoliko zajedničkih stvari, međutim, isto tako, neke stvari koje su mene zanimale nisu zanimale nju i obrnuto, ali smo i dalje imali prilično lagan razgovor dok su mama i Dragan radili svoju magiju u kuhinji.

Oko pola sata kasnije, svi smo seli da jedemo. Svo četvoro smo vodili prijatan razgovor, dok mama i Dragan nisupočeli da pričaju neke malo neugodne priče o meni i Neveni iz detinjstva. Kada smo skoro završili saklopom, mama i Dragan su se pogledali, a zatim se okrenuli ka nama. „Deco, moramo vam nešto reći“, rekla je mama, pružajući ruku da uhvati Dragana za ruku, „Razlog zašto smo vas doveli ovde večeras je taj što, pa… odlučili smo da se venčamo.“

Još jedan šok za mene! Otvorio sam usta da nešto kažem, ali ostao sam bez reči u pokušaju da shvatim šta se dešava. Pogledao sam Nevenu koja je imala sličan šokirani izraz lica, ponovo sam otvorio usta i konačno rekao: „Šta?“

„Venčaćemo se“, ponovio je Dragan mamine reči.

„Ono kao pravo venčanje i sve to?“ upitala je Nevena.

„Zar postoji neko drugačije venčanje ljubavi?“ – nasmejao se Dragan.

„Mama, zar ne bi trebalo još malo vremena da prođe?“ – pitao sam.

„Tvoja baka je rekla isto. Zato ću ti reći isto što sam rekla njoj. Jednostavno se oseća ispravno, osećam onu prelepu vrstu veze sa Draganom, baš kao što oseća i on.“

„Smatrali smo da ste oboje dovoljno pametni i odrasli da ako pokušamo da ulepšamo i sve uvijemo u neke ukrasne floskule, da će ispasti da pokušavamo da vas obmanemo. Zato smo vam jednostavno rekli, sireklo, bez foliranja.“

Nevena se okrenula ka meni: „Jedna stvar koju mogu reći o svom tati je da je uvek bio tip koji ‘odmah prelazi na stvar’.“

„Samo mi obećaj da nećeš održati govor ‘Ne pokušavam da zamenim tvog tatu’“, rekao sam, „Jer je moj tata bio pravi kreten.“

„Peđa!“, viknula je mama na mene.

„Pa bio je“, rekao sam okrećući se ka njoj, „Da nije, ne bi sada bila sa njim. Mislim, varao te je dve godine! To je, po mom mišljenju, kretenski potez.“

„Ne brini“, rekao je Dragan, „neću ti održati taj govor niti će se tvoja mama tako poneti prema Neveni. Niko nikoga ne zamenjuje. Mi smo novi ljudi, prošlost je iza nas i to je sasvim normalno i prirodno.“

Draganova žena je umrla kada je Nevena imala samo deset godina. Trebalo mu je mnogo vremena da uopšte razmisli o vezi, a zapravo, veza sa mojom majkom je bila prva ozbiljna veza koju je imao od njene smrti. Duboko sam uzdahnuo i shvatio da sam malo preterao.

„Izvini mama“, rekao sam i ustao da priđem da je zagrlim, „nisam trebao tako da reagujem. Verovatno sam još uvek malo ljut zbog onoga što je tata uradio. Ali ako te Dragan čini srećnom, onda sam i ja srećan zbog tebe. Volim te i još jednom izvini.“

Moja mama je pustila suzu i čvrsto me zagrlila.

„Da“, rekla je Nevena i ustala da zagrli svog oca, „isto važi i tebe tata. Oboje ste odrasli i čini se da ste srećni zajedno.“

„Hvala ljubavi. Ovo će zvučati pomalo čudno, ali smo želeli odobrenje od vas dvoje. Ovo je veliki korak za sve nas, i koliko god se Dona i ja osećamo prijatno jedno sa drugim, mnogo bi nam značilo da i vi pristajete na ovo. Bićemo porodica i voleo bih da svi krenemo na pravi način, tako da nema tajni i lažnih osmehai.“

Nevena i ja smo se pogledali. „Hoćeš da mi budeš sestra?“ pitao sam je ležerno.

Osmehnula se: „Tehnički polu sestra.“ – zakikotali smo se. „Naravno“, odgovorila je i pružila mi ruku. Ali umesto da se rukujemo, ja sam prišao i zagrlio je. Bila je tako mekana i topla, mirisala je savršeno, njene masivne grudi bile su kao predivna dva oblaka koje mi maze telo. Okrenuo sam se mami: „Pa kada je venčanje?“

„Za tri meseca. Dogovor je da pređemo da živimo kod Dragana i Nevene.“

Mnogo toga sam saznao tog dana i nije mi baš bilo svejedno, ali bio sam spreman na sve kako bi moja majka bila srećna.

Kraj 1 dela priče