Divna majka moje devojke 1/2
Viđao sam se sa Dijanom nekoliko meseci, oboje smo bili u ranim dvadesetim (to su bile one lude devedesete), radili smo za istu kompaniju i nekako smo se na poslu i skontali. Ali tek te jedne večeri na nekoj zabavi koju je organizovala kompanija Dijana je sela pored mene, uputivši mi veliki osmeh. Uhvatio sam je oko struka i privukao k sebi. Poljubila me je i od tada smo zajedno.
Dijana je bila privlačna, tamne kovrdžave kose i lepog lica. Imala je lepe obline, a da nisu bile preterano senzacionalne. Jedina frustracija za mene je bila što posle skoro 6 meseci još uvek nismo imali pravi seks. Pipali smo se naravno, posebno u njihovoj dnevnoj sobi kad bi njeni roditelji otišli na spavanje.
Prenoćili bi u istom krevetu, mazili se, ljubakali satima… ali to je bilo sve. Zaista nije delovala kao nervozna devica, ali kad god bi moje ruke krenule ispod njene odeće, ona bi me blokirala. Vremenom sam postajao sve više frustriran i veoma jebeno napaljen.
**
Dijanini roditelji su me veoma brzo zgotivili. Njen otac Mirko je bio miran tip, instruktor vožnje po profesiji koji je radio mnogo da bi održao pristojan životni standard u to ludo vreme. Kada je bio u blizini, bio je prijateljski nastrojen i pričljiv prema meni. Dijanina majka, Anđela, takođe je delovala veoma „prijatno“, bezazleno i gostoljubivo. Klasična majka, uvek je brinula da li sam gladan, pravila bi razne poslastice i uvek bi pazila da imam sok ili vodu. Bila je domaćica, zauzeta kućnim poslovima pre svega. 
Ipak, i pored svega toga, ja sam bio klinac koji je želeo da bude i u seksualnoj vezi, a ne samo emotivnoj. Tako da sam razmišljao da raskinem sa Dijanom zbog sve veće frustracije koja je počela da me savladava. Bila je fina, ma bila je sjajna ali zaista mi je trebalo više od poljubaca i petinga. Nikada nisam bio zgodan kao filmska zvezda, ali nisam ni gabor i sigurno bih imao šanse sa drugim devojkama.
Dok mi je sve ovo bilo na umu, odlučio sam da ću se ponašati što normalnije pred Dijanom i njenim roditeljima te subote popodne kada svratim kod njih. Međutim, već ulazak na kapiju bio je čudan. Bilo je previše mirno, automobila nije bilo na prilazu. Nisam se mogao setiti da mi je Dijana rekla da neće biti kod kuće i da dođem kasnije, ali možda je i rekla samo je nisam slušao tako pažljivo . U doba bez mobilnih komunikacija imao dva izbora.
Odlučio sam da se malo zadržim i seo sam na stepenice ispred kuće. Napolju je bio prohladan dan i sa obzirom da nisam bio najbolje obučen, odlučio sam posle nekih 20 minuta da ustanem i krenem. Baš tada čuo sam vrata iza sebe a potom i dodir ruke na moje rame. Okrenuo sam se i ugledao Dijaninu majku kako se smeška.
„Hej, šta ti radiš ovde?“
„Dobar dan teta Anđela, ja sam kucao ali niko nije otvorio pa sam pomislio da se malo zadržim i vidim da li će Dijana uskoro doći kući.“
„Zar ti nije javila? Ona je odsutna do sutra uveče. Došla joj je ona drugarica pa su… zar ti nije rekla?“
Toliko sam bio odsečen od svega u tom periodu da sam totalno zaboravio na njene planove. Shvatio sam da sam pogrešio i osetio kako mi se obrazi greju i menjaju u crvenu boju. Trudeći se da se pokrijem, odgovorio sam: „Ja sam totalno zaboravio na to.“
„Baš je hladno napolju. Bila sam u šopingu sa drugaricama ma sam morala da se otuširam, zato nisam ni čula kucanje. Mora da si se smrzao, jadničak. Hajde, prati me unutra da ti ponudim nešto toplo i da te ugrejem pre nego što kreneš kući.“
Pratio sam je unutra i krenuli smo ka kuhinji. Odmah se bacila na kuvanje svoje divne mešavine čajeva. Ipak, nisam mogao a da ne primetim da me povremeno prilično sumnjičavo gleda. Ubrzo sam i saznao zašto. „Dragi, jel smem da budem direktna.“
„Naravno teta Anđela.“
„I mani me sa tim „teta“ ko da sam neka baba. Samo Anđela. Ili Anđa.“
„Khm.. u redu, Anđela.“
„Reci mi, šta se dešava između tebe i Dijane? Ne trebam biti inspektor da bih primetila da poslednjih nekoliko puta kada si bio ovde izgledao si kao da želiš da budeš negde drugde. E sad, izvini ako malo prelazim granicu ali očigledno je da joj ne daješ pažnju kao nekada, posebno kada razgovara sa tobom.“ Zastala je da mi doda šolju čaja. „Budi iskren mili moj, planiraš da raskineš sa njom, zar ne?“ Govorila je tiho i mirno i pogledala me pravo u oči čekajući odgovor.
Znala je, osetila je. A kako i neće, ona je majka, zrela dama i iskusna. Tako da sam joj odgovorio: „Da, razmišljao sam o tome Anđela. Ne želim da prebacujem krivicu i to ali…“ – uzdahnuo sam. „Nisam siguran kako da to uradim a da je ne povredim ili ne stvorim problem našoj grupi prijatelja.“
Anđela je gledala u mene i lagano cupkala prstom po kuhinjskom stolu koji je bio pred nama. „Pa, za početak hvala vam što si bio iskren, većina mladića bi pokušala da laže. Nije zdravo ostati u vezi ako niste potpuno srećni ili posvećeni. Ali pomenuo si tu krivicu i to… nadam se da ti ne smeta ako pitam zašto? Mislila sam da se vas dvoje zaista dobro slažete.“
Očekivao sam da će eksplodirati na mene i odmah me izbaciti, ali njeno razumevanje i smirenost mi je olakšalo situaciju. Mada, njeno pitanje je vraćalo nervozu i to se videlo u načinu na koji sam disao i pomerao se. Ali to moje ćutanje i premišljanje je potrajalo predugo. Tako da, i pre nego sam išta rekao, ona je izustila. „Seks je u pitanju, zar ne?“ Oči su mi se izbečile. „Želiš da završiš sa njom jer ona neće da ima seks sa tobom, zar ne? Budi iskren.“
Osetio sam kako ponovo crvenim. Ova žena je SVE znala, čitala me je kao knjigu. Klimnuo sam glavom: „Žao mi je gospođo Anđela. Znam da to deluje veoma nezrelo od mene, ali izlazimo već mesecima… proslavili smo pola godine nedavno. Poštujem… ona jednostavno nije zainteresovana za fizičku vezu, ali lagao bih da kažem da razumem. Trudio sam se da je ne pritiskam, ali postajem…“
„Jebeno napaljen.“ – odgovorila je umesto mene i uticala da se zagrcnem uz čaj. Nikada, ali nikada je nisam čuo da psuje. „Mlad si i pun hormona, sperme…. želiš da jebeš… prekini me ako nisam u pravu?“
„Pa, nisam siguran da bih to baš tako formulisao ali…“
Sela je na čelo kuhinjskog stola, držeći šolju čaja obema rukama, i uzdahnula. „Plašila sam se ovoga. Mislim da je to možda neka porodična osobina, neki gen.“ – uzela je gutljaj i pogledala me u oči: „A ne… ne sa moje strane, već sa strane njenog oca. Znaš, Mirko je veoma lojalan i voljen muž, ali gotovo da ga fizički ne zanima ništa.“ – iz nekog razloga, ovaj put je pažljivo birala reči: „i mislim da je Dijana možda takva. Da je povukla to od njega… taj neki gen. Oni su i karakterno slično. Ne znam…“
Ovo je bio razgovor za koji nisam bio potpuno spreman. Mučio sam se da pronađem odgovarajuće reči, da nešto izustim… ali nisam morao da brinem jer je Anđela nastavljala da govori. „Naučila sam da se nosim sa tim tokom godina i da se odvlačim drugim interesovanjima. Otuda i odlasci u kupovinu i ručkovi sa prijateljicama. Ali već neko vreme brinem da bi Dijana mogla da liči na svog oca u tom pogledu, i izgleda da sam u pravu.“
Anđela je zastala da otpije gutljaj. „Pokušala sam da razgovaram sa njom o tome.“
Ovo me je malo zbunilo. „Pričali ste sa njom o… seksu?“
„Pa naravno. Vidiš kakvo je vreme. Ja sam bila veoma skeptična kada je rekla da ima dečka ali kada smo te upoznali, bila sam presrećna što je našla normalnog momka. I pričala sam sa njom, naravno. Ali ona mi samo kaže da joj to trenutno nije važno, a zatim brže bolje promeni temu.“
Pronalazeći glas, pokušao sam da zvučim saosećajno. „Žao mi je što to čujem. Mislim…. U vezi vas i vašeg muža. Ali, iskreno, zaista ne znam šta ovo znači za Dijanu i mene.“
„Vidi dušo, mlad si i imaš mnogo toga da iskusiš. I ja zaista mislim da ste ti i Dijana dobar par, ali neću ti praviti probleme ako odlučiš da raskineš sa njom. Samo te molim da nađeš način da to uradiš nežno i ne bi bilo loše da ne pominješ ovaj razgovor.“
„Potrudiću se Anđela. Idem ja sada…“ 
„U redu“, odgovorila je, „mada i više si nego dobrodošao da ostaneš ovde. Mnogo vremena provodim sama u ovoj kućerini… bilo bi lepo imati društvo i popričati sa nekim ko nije moja drugarica Verica, Danka ili Smilja. Mirko neće pre devet. Ali kako hoćeš.“
Nikada nisam razmišljao o teta Anđeli na seksualan način, uvek je imala taj majčinski pristup prema meni da mi nije palo na pamet da je vidim kao bilo šta drugo osim Dijanine mame. Ali sam je sada posmatrao dok se udaljavala od stola. Anđela je, rekao bih, bila prilično tipičan primer majke i domaćice u četrdesetim godinama.
Ja bih to nazvao „prirodno atraktivna“, sa širim kukovima, krupan par grudi i mesnata zadnjica. Nema šanse da digne glas, da opsuje (ako ne brojimo ovo od malo pre) da te dovede u neku nevolju. Kuća je bila njeno mesto, uvek sređena, sve se sijalo, miris deterdženta bio je prisutan. Posteljina zategnuta, a dvorište uvek šareno sa mnogo cveća. Ne bi ona privlačila pažnju kada bi išla u kupovinu sa prijateljicama, ali je bila lepa kada bi se osmehnula i učinila da se osećate prijatno u njenom društvu.
„Alo? Zemlja te zove. Odlutao ti meni a?“ – nasmejala se a ja sam se trgnuo, previše zaokupljen mislima da bih shvatio da me posmatra i osetio sam kako mi se dlanovi znoje. „Izvinite. Nešto sam se zamislio.“
„Dakle ostaješ! Divno… Možemo nastaviti naš razgovor kada se vratim dole, moram da rešim sve ove stvari koje sam kupila, brzo ću ja. Čaja imaš ovde još, osećaj se kao kod svoje kuće.“
„Baš ste mnogo toga kupili?“ – pitao sam, želeći da pokušam da povratim neki privid normalnosti.
Delovala je iskreno zadovoljno i iznenađeno što sam pokazao interesovanje. Možda je to nešto što njen muž Mirko nikada nije uradio. „Slušaj, nije ovo ne znam šta… nema tu ništa posebno, ali bilo bi lepo čuti još jedno mišljenje. Ajde, beži tamo u dnevnu sobu a ja brzo dolazim.“
Kraj 1 dela.
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
1 thought on “Divna majka moje devojke 1/2”