Susret sa Razrednom 1 deo
Ušao sam u popularni jeftini mali restorančić gde je hrana bila nezdrava ali jako ukusna. Gledao sam okolo tražeći slobodan sto, ili onaj koji bih delio, po mogućstvu sa nekom slatkom devojkom. U mojim godinama, ušao sam u četrdesete, takva privilegija je uvek bila retka ali uzbudljiva. Moj pogled je pao ipak na dostojanstvenu stariju ženu koja je sedela sama. Zurio sam u njenu urednu kosu koja se pod svetlima presijavala nekom vrstom uljanog sjaja.
Lice mladoliko, nos malen, oči su joj bile okrugle i tamne, baš kao moje. Imala je celokupan izgled koji je bio u kontrastu sa njenim nasmejanim usnama, ali nekako kao da se uklapao u celokupnu lepotu njenog lica koje je bilo samo blago naborano, uglavnom na čelu. Nije mi trebalo više od pola minuta da je prepoznam: gospođa Branka, moja razredna iz osnovne škole. Srce mi je zaigralo, prošlo je toliko vremena. Bila je praktično tek u ranim dvadesetima kada sam se pojavio u njenom razredu.
Poslednji put sam je video pre sigurno dvadeset godina. Bio sam jedan od njenih omiljenih učenika, ako ne i njen omiljeni, a ona je ubrzo postala moja omiljena nastavnica i predmet mojih dečačkih romantičnih fantazija. Razvio sam ogromnu zaljubljenost u nju koja je trajala godinama, nastavljajući se čak i nakon što sam krenuo u srednju školu. Ponekad, tokom velikog odmora, zamolila bi me da otrčim do kantine i uzmem joj sok ili neko pecivo. Sećam se njenog osmeha kad god bi to učinio.
Nakon što sam otišao u srednju školu, i dalje sam je povremeno viđao, jer smo živeli u istom kraju. Pet godina kasnije se preselila, u drugi deo grada, ali kako su godine prolazile, i dalje bih je povremeno viđao po gradu kako obavlja svoje poslove. Uvek bismo se pozdravljali i u nekoliko navrata kratko ćaskali. Ali pre tog dana, poslednji put sam je sreo pre mnogo godina.
Pogledao sam je i jednostavno znao da ako ustane, biće ista ona sitna i oblikovana mlada dama u koju sam se zaljubio. U to vreme je imala čvrste, ravne, šiljate grudi, uzak struk i zadnjicu koja se njihala dok je hodala.
„Ako ne očekujete društvo gospođo, i nemate drugih primedbi, mogu li da podelim ovaj sto sa vama?“, rekao sam ljubazno.
Rekla je, ne dižući pogled: „Nemam primedbi… slobodno sedite mladiću. Nije kao da vas nisam gledala godinama u istoj ovakvoj stolici. Možda malo udobnijoj.“
Osmehnuo sam se. „Prepoznajete me!“
„Prepoznala sam te čim si ušao na vrata… nisi se mnogo promenio otkako sam te poslednji put videla. Izgledaš dobro Milane.“
„I vi takođe, lepa kao i uvek… ako ustanete, gledao bih u istu tu zadivljujuću figuru.“ Odgovorio sam.
„Uvek si bio laskavac“, rekla je i blago se osmehnula. Ustala je, a ja sam je pogledao i odmahnuo glavom sa odobravanjem. Obgrlio sam je, privukao je blizu, nagnuo se i brzo je poljubio. Slatka starica me je kratko stegla i zadrhtala. „Drago mi je da te ponovo vidim.“
„Sada verovatno mogu priznati.“
„Šta to?“
„Bio sam jako zaljubljen u vas; praktično ceo razred je znao.“
„Ali i bio si klinac.“
„Ma naravno. To su te prve simpatije. Ali i posle svega, u srednjoj školi sam i dalje mislio na vas.“
„Ne znam da li želim da znam šta si tačno mislio.“ Zabacila je glavu i nasmejala se. „Ne iskušavaj sreću, dečače“, rekla je zadirkivački.
Sedeli smo i brbljali kao mala deca, njeni obrazi su postajali sve crveniji i crveniji. Mogao sam da vidim da se zagreva, kao stari motor koji je upravo servisiran. Zaista je izgledala dobro očuvano za nekoga ko je u šezdesetima. A reakcija u mojim farmerkama samo je potvrđivala to. Saznao sam da je rodila samo jedno dete, devojčicu, koja sada živi sa mužem i petoro dece. Njen muž je umro pre deset godina. Trenutno je delila stan u porodičnoj kući sa mlađom nećakom.
Nagovorio sam je da pristane na jedno piće u bašti popularnog hotela. Moji komplimenti ka njoj leteli su svako malo. „Čoveče. Bio si prilično zaljubljen u mene a… očigledno još nije prošla ta ljubav“, rekla je nervozno. „Crvenim se ko paprika.“
„Nikada neće proći… znate kako kažu – prva ljubav zaborava nema. Sećam se kako sam sedeo i zurio u vas, izgubljen u vašim rečima. Da bio sam jebeni klinac, ali gledao sam vas kao veoma poželjnu ženu i sanjao da jednog dana budem vaš muškarac. Mnogi u razredu su to znali i zadirkivali me.“
Pogledala me je širom otvorenih očiju. „Sve se to dešavalo, a ja nisam ni posumnjala.“
„Pa naravno, bili biste prilično čudni kada biste to primetili od strane jednog klinca.“ – našalio sam se.
„Dakle, zato si uvek bio oko mene… video si me kao svoju damu… Bila sam tako slepa…“, rekla je, osmehujući se. Posegnula je za svojom čašom, ali je bila prazna. Dao sam znak konobaru. Dok je dolazio, stavio sam njenu čašu ispred sebe, a svoju ispred nje. Oklevala je nakratko, pre nego što je uzela preko potreban napitak.
„Neudobno vam je?“ upitao sam.
„Pa čudno je sve ovo… ali ne na loš način… više sam šokirana. Nikada nisam pomislila da je tvoju pažnju pokrenula simpatija… oh… ali priznajem da sam kasnijih godina, kada smo se sretali na ulicama u centru grada, uvek imala osećaj da si na ivici nekog flerta. Da li su moje sumnje bile tačne?“, upitala je, skrećući pogled.
„Da, ali nešto me je uvek sputavalo… Pretpostavljam da sam se plašio da ne povredim prijateljstvo.“
„Laskali su mi tvoji pogledi i komplimenti, ali nikada nisam o tome previše razmišljala jer sam te i dalje videla kao svog učenika, takođe sam tada bila srećno udata i pazila sam da se ne ponašam na bilo koji nedoličan način.“
„Ha, neću da lažem.. zamišljao sam nas i u nedoličnim situacijama..“ – rekao sam, pružajući ruku i nežno je dodirujući. Dozvolila je da joj se prsti isprepletu sa mojima.
Sedela je i gledala me ćutke, mirno, čak i nakon što sam prestao da pričam. Podigla je čašu do usta, ne skidajući pogled sa mene. „Šta mi to radiš Miki? Šta tražiš od mene?“
„Zar nam svemir ne poručuje nešto? Mislim, više niste udati, a ja više nisam dečak.“
„Ali si zato oženjen…“ – pokazala je an moju burmu. „A i matora sam ja za tebe.“
„Vi izgledate tako mladoliko da nemam reči. Ma vi ste totalno seksi žena!“
Poskočila je na reč seksi, vidljivo uznemirena i zabrinuta, verovatno se pitajući u šta se upušta dok je gledala okolo da vidi da li me je neko čuo. „Vrti mi se u glavi a znam da to nije zbog pića… pričaš o meni da sam seksi… Ne mogu se ni setiti kakav je seks… Toliko sam zarđala dole, škripi kad hodam“, rekla je, završavajući smehom. Jednostavno sam morao da se smejem sa njom, bila je tako živahna i seksi.
„Pusti me da odem u toalet pre nego što se upiškim… ovo je previše uzbuđenja za staricu…“, rekla je, smešeći se.
Divlje sam je posmatrao kako odlazi i primetio novu energiju. Kada smo ušli u taj restoran nije bila baš tako živahna. Stari motor se zaista zagrevao. Njeni kukovi su još uvek imali nešto od onog sjaja, a drska zadnjica je malo podskakivala. Znao sam po načinu na koji se moj kurac rastezao i pulsirao da želim da je imam, da je osetim na sebi… oko sebe.
Kada se vratila, izgledala je smirenije i opuštenije. „Niste vi išli u toalet zbog piškenja nastavnice.“
„Nisam?“
„Ne… mada ste morali da se obrišete tamo dole.“
„Misliš da je tako lako da žena mojih godina… ovlaži tamo dole?“
„Ne znam za druge, ali za vas sam siguran.“
„Mislim da me previše idealizuješ. Ja nisam više 25 godina.“
„Da li kažete da je za nas prekasno… prestari smo za jebanje?“
„Ohh Bože Milane, imaš prljava usta.“ rekla je.
„Izvinite Branka, neće se ponoviti.“ – namignuo sam joj. „Mada u mojim snovima bili ste prilično prljavi.“
„Ne sumnjam… vragolan jedan. Elem, da odgovorim na tvoje pitanje, postoji izreka ‘nikad nije kasno’, i još jedna, ‘bolje ikad nego nikad’. Ali, ja sam prestara za… znaš šta.“
„Jebanje?“
„Joj pobogu dete, nismo sami!“ – osmehnula se i dodala: „Da, jebanje. Ne mislim da bih mogla to izdržati, iskreno, posebno nakon što sam se tucala toliko davno.“
„Tucala a?“
„Ne zezaj me.“ – blago me je lupnula po ruci. „Moj muž je bio … nebitno. Poenta je da je prošlo mnogo godina.“, objasnila je. „A i ti… nekad si bio mali sitan a pogledaj se sada sa tim ručerdama i ramenima. Polomio bi me.“
„Ja umem da budem nežan ljubavnik.“
„Ha… na sve imaš odgovor a? Ne znam dušo, ne znam.“
Pogledao sam svoj telefon na stolu. „U redu, dajte mi vaš broj… razgovaraćemo ponekad kad vi želite. Nije mi cilj da vas teram na nešto što ne želite.“, rekao sam. Dala mi je svoj broj, pritisnuo sam dugme za zvanje i čuo kako njen zvoni u tašni.
„Kolima si? Hoćeš li me povesti kući? Ili da pozovem taksi.“
„Ne brinite. Ja ću te vas povesti kući.“
Kraj 1 dela
Preporučujemo da pogledate i sledeće:
